Турска мијења енглеско име, да не би звучала као ћурка
Турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган рекао је да назив Туркија (Türkiye) на најбољи начин представља и изражава културу и вриједност турског народа.
Нови назив биће регистрован у Уједињеним нацијама као званично име државе. Ово је наставак одлуке да се промијен међународни доживљај земље, који је започео одлуком Скупштина турских извозника у јануару 2020. – да на свој роби која се извози из Турске писати: "Made in Türkiye, (Произведено у Турској) умјесто досадашњег енглеског назива Turkey, што је идентично енглеском имену за ћурку. И што је у популарној култури чест извор шале, а у практичном животу англоговорећих извор неспоразума.
Овакви случајеви аправо нису ријетки. Свазиленд је промијенио име у Есватини, због тога што је претходно име звучало слично Швајцарској, односно енглеском изговору те земље. Чешка је одлучила да се на енглеском зове Чехија, као кратко географско име, како би разријешила употребу ријечи Czech која је уједно придјев. Холандија је 2020. одлучила да користи име Недерланд, које се на српски може превести као Низоземска. Иран је 1935. одлучио да се на међународној сцени зове тако, умјесто до тада кориштеног имена Персија, што је име којим су их називали Грци.
Турци име своје земље изговарају "Туркије" али то име се појављује 1923. са Ататурковом реформом и стварању државе по западном обрасцу. До тада се царство звало Османским или Отоманским. Поданици турског султана су били разни народи који су се касније стопили у данашње Турке, док су неки попут Курда, упркос хиљадугодишњој заједничкој историји сачували особености довољне да у савременом добу буду извор сукоба.
У Турској је било мишљења и да је то име понижавајуће, јер су их тако прозвали западњаци, који су намјерно користили партикуларно име примитивног племена из Анадолије умјесто имена проистеклог од имена оснивача њихове династије, Османа првог.
Данашњи лигвисти тумаче значење ријечи "Турк" из старотурског језика као придјев "снажан" или "моћан". Исто значење та ријеч имала је и у старим ујгурским текстовима.
Поједини извори тврде да су Кинези у 2. вијеку прије нове ере за народ који је живио јужно од Алтаја у централној Азији користили ријеч "ту-кин", а под тим појмом се спомиње и у персијским списима из 5. вијека народ који је живио у регији Туран у централној Азији, што су простори на којима су живјели преци данашњих Турака.
Према ријечима турколога Иде Јовић, ријеч "Турк" први пут је употребљена у склопу званичног назива за вријеме државе Гок-Турака (Небеских Турака) у 8. вијеку, од када датирају и први узорци турског писаног језика – Орхонски споменици.
Све до 12. вијека трајао је период заједничког писаног језика који су користила сва турска племена, у то вријеме настањена у области централне Азије, а ријеч "Турк" је већ тада означавала сва племена, истиче др Ида Јовић.