Туризам – Шанса за Републику Српску!?

И ове године, 27. септембра обиљежава се Свјетски дан туризма.

Пише: Жељко Перенчевић, консултант и члан ресорног одбора СДС за туризам
Овогодишњом темом „Туризам и воде, штитимо заједничку будућност“, циљ је да се укаже свим туристичким радницима, али и туристима, на потребу заштите водних ресурса на земљи, што је у складу са овогодишњом Међународном годином воде, коју су прогласиле Уједињене нације. Овогодишња централна манифестација поводом Свјетског дана туризма, а у организацији УНВТО, свјетске туристичке организације, биће одржана на Малдивима и истој ће присуствовати велики број стручњака, високих званица и представника приватног сектора из свијета туризма. Министарство трговине и туризма Републике Српске ће овај дан обиљежити у бањалучком парку Петар Кочић.

Све је то лијепо и добро, али куда иде свјетски туризам и гдје је у свему овоме Република Српска?

По процјенама УНВТО, свјетске туристичке организације, број интернационалних долазака ће до 2020. порасти на 1,6 милијарди. Упоређено: 1950 их је било 25 милиона. Од 1960 је у интернационалном туризму биљежен просјечни раст од 5,5 %. Данас је дневни промет у свјетском туризму прешао 2 милијарде евра. Струје путовања ће се у будућности драстично промјенити. Највећи раст ће сигурно биљежити Бразил, Индија и Кина.

Док број становништа у свијету расте, у Европи, па и у Републици Српској, исти биљежи пад. Сениори су за туристичку браншу све интересантнији. Са сигурношћу се може рећи да ова популација путује чешће, али и краће. Сам циљ путовања је данас сасвим другачији. Док је у 50-им и 60-им годинама разлог за путовање био одмор, данас је циљ „поента“ самог путовања. За понуђаче, а Република Српска би у скоријој будућности коначно требала постати једна од таквих, то значи, да испуњавање жеља и потреба мора наћи мјесто у нашој понуди.

Сигуран сам да ће трендови путовања из луксуза све више прелазити у потребу. Годишњи одмори ће се и у будућности користити, чак и много чешће. Штедјети ће се на броју дана и на трошковима. Индивидуални туристички производи ће бити у тренду. Жеља туриста ће бити да бирају услугу, дио услуге и све оно што желе да конзумирају, и то до задњег детаља. Врло интерасантно је да потражња за средњим сегментом цијене брзо опада, док јефтине и оне скупе понуде биљеже раст.

Пословни туризам још увијек трпи последице економске кризе. Претпостављам да ће овај вид туризма тек 2015. достићи ниво из 2008. године. Али, и развој пословног туризма се разликује географски. Док у Америци и западној Европи пословни туризам биљежи просјечни годишњи раст од 3 до 4 %, у земљама југоисточне Европе се биљежи пораст од 10 до 20 %. Најбржији раст пословног туризма и даље биљежи Кина, која ће већ 2015. године достићи ниво Америке.

Модерно доба електронских медија није и сигурно неће заобићи туризам. То важи за авио-компаније, туристичке организације, понуђаче туристичких понуда, па и туристичке агенције.

Социјалне мреже као што су Фејсбук, Јутјуб (а у скоријој будућности Гугл+) представљају све интересантнији инструмент директног контакта са потенцијалним туристима. То је чињеница, али ови маркетиншки инструменти ни у будућности неће бити довољни, нити се преко њих самих може очекивати било какав развој туризма, поготово не туризма Републике Српске. Директни контакт са потенцијалним туристима ће бити неопходан. Мораћемо бити тамо, гдје се налазе потенцијални туристи.
Република Српска, и у томе се слажу сви експерти, располаже свим потребним природним потенцијалима за развој туризма. Оно што недостаје је жеља саме власти да ову привредну грану покрене и да запосли сваког трећег грађана Републике Српске.
Иако располажемо великим природним потенцијалима, који нам отварају врата за покретање разних видова туризма, један се, управо због чињеница које сам већ навео, драстично истиче. А то је здравствени и медицински туризам. Шанса за развој лежи управо ту.

Комбинација медицине и туризма релативно је нов тип туризма који биљежи високе стопе раста, па данас вриједност тржишта здравственог туризма износи преко 100 милијарди долара. Тренд раста наставиће се и у будућности, а на његово успоравање може утицати искључиво недостатак капацитета, а никако пад потражње. Данас се 5 % свих међународних путовања односи на медицински туризам. У структури садашњег укупног промета медицинског туризма 40 % отпада на стоматолошке услуге, на ортопедију и естетску хирургију.

Одлазак у иностранство на љечење доживио је прави бум у протеклих неколико година у земљама западне Европе и Америке. Разлог томе су астрономске разлике у цијенама за поједине здравствене услуге, али и дуге листе чекања и тренд старења становништва. Многима се исплати да на неколико дана оду у Тајван, Индију, Бразил, Мађарску, Румунију или Чешку и да обаве интервенцију, али и да се одморе и упознају другу земљу.

Република Српска би могла да има огроман профит од здравственог туризма.
Многе земље су одавно препознале шансу да зараде на медицинском туризму, али РС није добро позиционирана у овој сфери, иако има огроман потенцијал да постане једна од водећих земаља на свјетској мапи здравственог туризма. Процјењује се да сви трошкови, који укључују третман, медицинску његу послије операције, пут и смјештај, коштају као трећина трошкова у западној Европи. Зато би се иностраном пацијенту и исплатило да финансира пут и лијечење у Републици Српској, а успут упозна културу и одмори се. Пријатни и гостопримљиви људи, укусна храна, природна блага, бање, чист ваздух, богата и динамична историја, представљају садржај који треба да привуче иностране пацијенте у овај ентитет.

Република Српска има „још“ љекаре и медицинске раднике који здравствену услугу могу понудити на подједнако високом, професионалном нивоу као и у другим земљама. Наши љекари су едуковани и велики број се додатно усавршавао у иностранству.
Приватна осигуравајућа друштва са запада показују све већу заинтересованост за склапањем уговора о пружању услуга за њихове клијенте. За та друштва ће у наредних 20 година бањски туризам, стоматолошки захвати и естетска хирургија, бити од великог значаја. Свјетски болнички ланци су већ сада заинтересовани за инвестиције у овим областима.

Ипак, мјерећи се са другим земљама свијета, али и источне Европе, здравствени туризам у РС на жалост није развијен у довољној мјери. Разлог за такво, наравно промјенљиво стање, лежи дефинитивно у власти.