ТРТ-мрт: Џаферовић има дијагнозу тешке србофобије и опсједнутости Хандкеом

Када се прочита његов говор, стварно се можемо искрено запитати да ли се уопште исплати и покушавати улазити у дијалог са оваквим људима?

Јасно је да БиХ чека распад, прије или касније, јер људи као Шефик Џаферовић могу водити само у продубљивање подјела својим ратнохушкачким ставовима, те потпуно једностраним и искривљеним интерпретацијама објективне стварности.

Над његовим ријечима, додатно, виси конкретна декларација његове странке, која негира Дејтонски мировни споразум, односно залаже се за враћање политичког уређења које је и довело до грађанског рата.

Јасна жеља за спахијском хегемонијом и расистичком надређеношћу, дише из сваке поре "мултиетничке политике" Шефика Џаферовића, његове партије СДА и генерално политичког мејнстрима из Ефбиха.

За све је крив Хандке

Према Џаферовићевим ријечима на Свјетском форуму Турске радио-телевизије, за све екстремно десне терористичке нападе индивидуалаца бијеле расе – крив је Хандке. Посредно Нобелов комитет, који је таквом човјеку дао награду.

Ту се види дубина размажености муслиманског плебса у Ефбиху, који хистерише на било који облик признања особама које ударају на њихов лажни наратив о Ратовима НАТО против Срба деведесетих. Чак и ако је награда додијељена за сасвим друге ствари.

Хандкеов гријех је у овом говору чист као суза: Противио се агресији НАТО на Српску и Србију. То Џаферовић, а у случају Србије то је необориво и у УН, не назива тим међународноправним термином, али код куће и на страни га редовно користи за типични грађански рат у бившој југословенској Социјалистичкој Републици БиХ. У њему су чак и муслимани ратовали против муслимана (сукоб Изетбеговић – Абдић у Цазинској крајини), а термин агресија се може примјенити једино у случају Хрватске, која је слала своје регуларне војне јединице преко Саве и Уне. Из Србије, и то углавном на почетку рата, долазиле су само пљачкашке паравојске.

Наравно, Џаферовић наставља да мантра лаж о 8.000 побијених у једном дану (дан након стварно близу 3.000 побијених ђака и грађана Крагујевца, и то баш у једном дану), те догађаје 11.07.1995. у Сребреници сасвим нетачно назива "геноцидом". Непристајање на овај пропагандни, а не научни термин је, такође, непремостиви Хандкеов гријех.

Овај полуписмени покушај говора, ваљда указује да је Петер Хандке, по Џаферовићевој позитивистичкој, али некњижевној интерпретацији, у најмању руку написао оно што Американци зову библијом бијелих расиста – Тарнерове дневнике.

Милошевић, Младић, Караџић = Хитлер, Мусолини, Павелић

Стварни тероризам, а поготово међународни, јесте онај који проводи НАТО на челу са САД, али Шефик у име свих грађана државне заједнице Српске и Ефбиха, ставља на форуму свјетског опсега учесника, у исту раван индивидуални терор Брејвика од Норвешке, Таранта од Новог Зеланда и Балијеа од Њемачке, са државницима и војсковођама.

За сва зла тероризма овог свијета, криво је српско војнополитичко руководство деведесетих: Милошевић, Младић и Караџић.

Они, а не Хитлер, Мусолини и Павелић; јесу по Џаферовићу главни инспиратор социјално неадаптираним бијелим расним супрематистима, који посежу за тероризмом.

Само напад на Њујорк и Вашингтон (плус Француска)

При томе (наравно очекивано у случају пристрасног и припростог Шефика), изостају многе кључне разлике између исламског тероризма и бјелачких расиста. Док су ови први организовани у многољудне и интерконтиненталне мреже, ови други углавном дјелују сами, а поготово без помоћи држава као што је Саудијска Арабија.

Уједно, не постоје земље гдје је нека врста шеријата бјелачких расиста легално уређење (чак више ни у Јужноафричкој републици), док шеријат у којем жене немају право гласа, а за испољавање других вјерских жеља и хтијења се губи глава, итекако постоје. Управо ти и такви су се борили на страни Шефика Џаферовића у прошлом грађанском рату у БиХ, а пристизали су из свих крајева исламског свијета, као данас у Сирију и Ирак. Управо овај члан Предсједништва БиХ је врло добро упознат о њиховим екскурзијама и дјеловању против цивила и војника Републике Српске.

Сазнали смо да је Џаферовић бијеле расе, а не одобрава бијеле расисте, те да је муслиман, а не одобрава исламске терористе (Исламска држава добијала преко САД наоружање произведено у Ефбиху).

Такође, Џаферовић је геополитички оперисан од суштине и чињеница, па тако при критици напада исламских фундаменталиста нипошто неће ни пробати да помене ужасне терористичке нападе у Русији (Беслан, Дубровка, Московски и Петроградски метро); већ ће поменути нападе отетим путничким авионима 11.09.2001. на Њујорк и Вашингтон, односно терористички напад у Француској.

Помирење Путина и Ердогана не утиче на Џафија

Најмање два терористичка напада исламиста у Руској Федерацији десила су се прошле године, али Џаферовићу је много битније да помене онај у САД, који се десио прије скоро двије деценије. Можда баш зато што су чеченски исламистички терористи били финансирани од стране главних Џаферовићевих савезника у настојању да се Срби иселе на источну обалу Дрине – САД и Саудијске Арабије.

Џаферовић је непоправљиво анахрон лик, па на њега уопште не дјелује изузетно отопљавање веза између Русије и Турске, па он остаје вјеран старим наративима, које су кроз ратну политику Алије Изетбеговића и његове максималистичке политиче захтјеве спонзорисане састране, донијеле троипогодишњу смрт и разарање кроз ужасе грађанског рата у који се на муслиманској страни укључио НАТО пакт. Без обзира што син Бакир брани Ердогана којем је "БиХ остављена у аманет".

Ово је, наравно, простачки политички памфлет, а не научни рад. Ипак, он брука већину писмене популације у обе државе (Српску и Ефбих), које Џаферовић хини да представља. Тим више, што наставља тренд одбијања унутрашњег дијалога о прошлости и садашњости, насиљу и помирењу, већ подршку тражи по свијету олајавајући половину своје државне заједнице и блатећи људе, које Срби у већини сматрају херојима. Исто колико он Изетбеговић Алију.

Иначе, текст који слиједи је стигао само на латиници, јер тако се "са терена" шаљу саопштења муслиманских представника у Предсједништву. То најбоље осликава стварну жељу за мултиетничношћу из Сарајстана, па говор доносимо у цјелости, али пресловљеног:

Шефик је припадник бијеле расе

Члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић обратио се данас учесницима ТРТ Wорлд Форума 2019. у Истанбулу, са централним обраћањем у оквиру панела, који је посвећен теми десничарског екстремизма и тероризма.

Члан ПБиХ Џаферовић је говорио о овом проблему, као глобалном феномену, који надилази границе држава и тиче се људи широм свијета.

На самом почетку подсјетио је на Нобелову награду која је додијељена Петеру Хандкеу, нагласивши да је таква одлука узнемирила жртве геноцида у БиХ и међународну јавност.

«Разлог томе је што је Хандке подржавао ратну политику Слободана Милошевића и његових сљедбеника Радована Караџића и Ратка Младића, које је међународни суд у Хагу осудио за геноцид и друге масовне злочине. Моја земља се и данас суочава са тешким посљедицама тих злочина. Више од стотину хиљада људи је убијено. Преко милиони људи је протјерано. Ратне трауме и ожиљци још увијек нису залијечени. Због подјела и опструкција, које су посљедица злочиначке политике, Босна и Херцеговина је спријечена да брже напредује», казао је члан ПБиХ Џаферовић.

Поставио је питање и шта се десило с дијелом међународне јавности па се олако прелази преко сјећања на злодјела Милошевића, Караџића и Младића, па се Нобелова награда додјељује једном од њихових симптизера и промотера.

«Живимо у глобалном друштву. Шведска, домовина Нобеловог комитета, налази се далеко од Босне и Херцеговине. Али Шведска је итеткако близу Норвешке, гдје је прије неколико година почињен страшан масакр који је био инспириран управо идеологијом злочинаца, који су осуђени за геноцид у Босни и Херцеговини», казао је.

Подсјетио је на терористичке нападе на норвешком отоку Утоја и у Ослу, у којима је терориста Андерс Брејвик убио 77 недужних људи.Додао је да је Брејвик на сам дан напада објавио манифест, у којем је као непријатеље одредио Ислам и феминизам, те истицао Караџића као свог узора.

«Као и овогодишњи добитник Нобелове награде за књижевност Хандке, и Брејвик је у своме манифесту подржао Милошевићу ратну политику, те осудио НАТО интервенцију којом је она заустављена. Свједочимо својеврсном парадоксу. Андерс Брејвик је данас у затвору, а награђени Петер Хандке ће у Штокхолму уз највише почасти добити прилику да промовише своје ставове», казао је.

Члан ПБиХ Џаферовић је подсјетио и на терористички напад на Новом Зеланду, који је, како је казао, «далеко и од БиХ и од Шведске и од Норвешке, на другом крају свијета а ипак посве близу».

«На Новом Зеланду, прије само неколико мјесеци, инспирисан Брејвиком и Караџићем, терориста Брентон Тарант је, у нападу на џамију и исламски центар у граду Кристчерч, убио 51 човјека. Најмлађа жртва је био трогодишњи дјечак Мукад Ибрахим. Пред сами почетак напада, који је преносио на друштвеним мрежама, терориста је објавио пјесму која велича Радована Караџића и геноцид над народом којем припадам. И Тарант је, као и овогодишњи лауреат Нобелове награде Хандке, подржавао Караџића и осуђивао НАТО интервенцију којом је заустављен геноцид», казао је члан ПБиХ Џаферовић.Он је у овом контексту подсјетио и на недавни напад на синагогу у њемачком граду Халлеу, који је починио екстремиста Штефан Балиет, по узору на новозеландски сценариј.

«Након што није успио провалити у синагогу, убио је једну случајну пролазницу, а затим и једног госта у турској радњи. Ниједна од његове двије жртве није била ни Јевреј, ни муслиман, били су као и он, кршћани и Нијемци, али их је свеједно убила његова мржња. Њихов кршћански, европски идентитет их није могао заштитити од зла и мржње», казао је.

Члан ПБиХ Џаферовић је казао да живимо у свијету у којем су појавом нових технологија и убрзане комуникације превазиђени некадашњи појмови географске дистанце, те да злочин у БиХ или Њемачкој зачас може постати инспирација за злочин у Норвешкој или на другом крају свијета, на Новом Зеланду.Подцртао је да не постоји човјек на свијету који се може сматрати заштићеним, само на темељу свог идентитета.

«Терористи, који су се позивали на ислам, извршили су монструозне терористичке нападе 11. септембра или у француској дворани Батаклан, али исти ти терористи убијали су и муслимане широм свијета. Терористи у Норвешкој, Новом Зеланду, Њемачкој, позивали су се на кршћанство и европску културу, и мрзе муслимане и Јевреје, али убијали су све: И кршћане, и муслимане, и Јевреје. И црнце, и бијелце, и Европљане и Азијате. И мушкарце, и жене, и дјецу. И либерале, и љевичаре, и традиционалисте. Наш идентитет нас не може заштитити од опасности екстремизма. Једино нас може заштитити наш заједнички и ефикасан одговор», поручио је члан Предсједништва БиХ Џаферовић.

Говорећи о реакцијама на овакве нападе, поручио је да је погрешно сводити тероризам на психичке поремећаје његових извршилаца.

«Морамо имати на уму да већина психички обољелих људи не излази на улице с пушком и не пуца по недужним људима. Јер тероризам је неодвојив од екстремистичких идеологија које га инспирирају. Зато пуну одговорност носи свако ко промовира такве идеологије, било да се ради о анонимним онлине активистима, лауреатима Нобелове награде или политичарима», казао је.

«Пођимо од тога како именујемо ствари. Не заборавимо да све почиње од ријечи. Сваки човјек има одговорност за то, а нарочито људи који имају политичку моћ», казао је члан ПБиХ Џаферовић.Нагласио је да забрињава пораст десничарских, антиимигрантских покрета у Европи, чија је идеологија милитантна и темељи се на ксенофобији.

Члан ПБиХ Џаферовић се успротивио употреби појмова као што су «радикални ислам», «кршћански тероризам», «исламски тероризам», итд.

«Не требамо говорити «кршћански тероризам», ни «бјелачки тероризам» у случају напада на Новом Зеланду или Норвешкој, јер кривци нису нити кршћанство, нити бијела раса. Ја као Европљанин и припадник бијеле расе не могу бити крив за масовна убиства која врше ти терористи, чак и ако то врше злоупотребљавајући моју расу и припадност европској култури. Не требамо говорити ни «исламски тероризам», у случају попут напада на дворану Батаклан, јер кривац није ислам. Ја као муслиман не могу бити крив за масовна убиства која врше терористи, чак и ако то врше злоупотребљавајући моју вјеру», казао је члан ПБиХ Џаферовић.

Нагласио је да сваки пут када кажемо «бјелачки тероризам» или «радикални Ислам», сваки пут када насилно понашање поистовијетимо са свим људима једне вјере или расе, чинимо огромну грешку и штету.

«Сваки пут када се у јавности појави такав начин именовања ствари, то значи да су терористи успјели, јер њихов циљ и јесте да се прави раздор између цивилизација, вјера и култура. Погледајте само њихове манифесте, и размислите о разлозима зашто их објављују. Они се обраћају милионима људи, у нади да ће посијати страх и раздор, и да ће припаднике највећих вјера или раса свијета окренути једне против других. Они не вјерују да различите вјере, културе, расе и цивилизације могу живјети заједно, у миру и сарадњи. Они вјерују само у конфликт и рат до истребљења», поручио је.

Члан ПБиХ Џаферовић је истакнуо да је обавеза лидера стати у заштиту жртава, посебно када су нападнуте само због свог идентитета.

«Исправан политички одговор на екстремистичке нападе била је реакција новозеландских власти, на челу са премијерком Жасиндом Ардерн, које су се солидарисале са жртвама, наглашавајући њихово право да живе на Новом Зеланду и остану вјерни своме муслиманском идентитету. Наш кључни политички одговор мора бити ширење идеје да људи различитих вјера, култура, раса и цивилизација могу живјети заједно, у миру и коегзистенцији», казао је.

Члан ПБиХ Џаферовић је казао учесницима да долази из земље коју су екстремисти покушали уништити у периоду 1992-1995. управо зато што не вјерују у идеју заједничког живота.

«Оно што се десило на норвешком отоку Утоја или новозеландском граду Кристчерч, била је свакодневица током четири године агресије на Босну и Херцеговину. Замислите земљу у којој скоро сваки град има искуство Кристчерча, а свако село има искуство Утоје, па чак и више од тога. За само неколико дана у Сребреници, снаге под командом Радована Караџића и Ратка Младића побиле су више од 8 хиљада мушкараца и дјечака. Током четири године опсаде главног града Босне и Херцеговине, Сарајева, убијено је 11.541 цивил», казао је.

Поручио је да је полазна тачка злочинаца била идеја да народе, који су живјели стољећима једни с другима у БиХ, треба насилно раздвојити а саму земљу подијелити, што су покушали учинити геноцидом, логорима, системским протјеривањима и силовњима.

«Злочинци су тврдили да је Босна земља мржње, и да њени народи не могу живјети заједно. Демантовало их је хисторијско искуство, које потврђује да су различити народи у мојој земљи живјели хиљаду година. Да су екстремисти у праву, ислам, православље и католичанство не би опстали нити један мјесец у БиХ, а камоли током стољећа», казао је.

Истакнуо је да о традицији заједничког живота свједочи слика Сарајева, у којем се богомоље четири свјетске религије налазе једна до друге у распону од само неколико стотина метара, због чега главни град БиХ често називају "европским Јерусалемом".

«Стољећима прије глобализације и савремених миграција, када је у многим земљама било незамисливо да у једном граду заједно живе и муслимани и кршћани, у Босни и Херцеговини је то била природна ствар. То су знали и Јевреји сефарди, када су 1492. били протјерани из Шпанији. Свој нови дом пронашли су управо у таквој Босни и Херцеговини, допунивши њен мултиконфесионални мозаик», казао је.

Казао је да све више друштва, услијед глобализације и савремених миграција, постају мултикултурална, те да је пред њима да уче како да управљају различитостима.

«С друге стране, Босна и Херцеговина има вишестољетну мултиетничку традицију, у којој је природно да познајете обичаје и традицију својих комшија, који припадају другој култури или вјери. У савременом свијету није довољно познавати само своје обичаје и традицију, јер се тако не можете снаћи у мултикултуралном окружењу. Ми у Босни и Херцеговини, имамо срећу да је међусобно познавање један од темеља наше традиције», казао је.

Члан ПБиХ Џаферовић је истакнуо да је Босна и Херцеговина територијално и демографски мала земљ, али је по својој идеји велика и значајна и у свјетским оквирима.

"Глобално друштво, у којем је мултикултурализам релативно нов феномен, од Босне и Херцеговине може много тога научити, како би се боље суочило са промјенама које доживљава», казао је.

Истакнуо је да је БиХ по својој суштини анти-екстремистичка земља, те да «ми ми који волимо Босну и Херцеговину и желимо је сачувати, немамо алтернативу него да настављамо борбу за суживот и демократско друштво».

«С друге стране, хисторијско искуство Босне и Херцеговине у периоду 1992-1995., као и бројне потешкоће све до дан-данас, показују шта се деси када завлада идеја политичког екстремизма. Оно што је јако битно напоменути је да идеје етничких подјела немају своје извориште у самој БиХ, него су увезене из политичких центара изван БиХ, који нам не желе добро», казао је.

На самом крају цитирао је ајет из суре Ел-Хуџурат: «Људи, Ми смо вас створили од мушкарца и жене и учинили вас народима и племенима да бисте се упознавали.»

«Да је Господар хтио, он би учинио све људе истим, припадницима једног народа, расе или културе. Разноликост људи и нација јесте Божија воља и резултат савршенства стварања, а смисао који стоји иза тога јесте племенит: створени смо да бисмо се међусобно упознавали, уважавали се и сарађивали, а не мрзили, ратовали и једни друге убијали због разлике у боји коже и народној припадности. Поштујмо ове узвишене ријечи и поштујмо једни друге», закључио је своје обраћање члан Предсједништва БиХ Џаферовић.