Тројица у Банци Српске дијеле кредите и до 20 милиона

Трочлана Управа Банке Српске овластила је саму себе да може самостално одобравати кредите до 20 милиона КМ, без сагласности Надзорног одбора или претходно прибављеног позитивног мишљење одјељења за ризике. Пише Синиша Вукелић Замјеник и директор Дивизије (сектора) за управљање ризицима, без Кредитног одбора, имају право да даје кредите до чак 300.000 КМ, ексклузивно сазнаје пословни […]

уторак, новембар 11, 2014 / 15:44

Трочлана Управа Банке Српске овластила је саму себе да може самостално одобравати кредите до 20 милиона КМ, без сагласности Надзорног одбора или претходно прибављеног позитивног мишљење одјељења за ризике.

Пише Синиша Вукелић

Замјеник и директор Дивизије (сектора) за управљање ризицима, без Кредитног одбора, имају право да даје кредите до чак 300.000 КМ, ексклузивно сазнаје пословни портал Капитал.

„Правилником о овлашћењима и одговорностима БС-ПЛ-05-019“ Управа Банке Српске коју чине Здравко Тривунџић, Дејан Радмановић и Борис Кнежевић повећала је себи лимит одлучивања са 2 на 20 милиона. Ово је врло упитно са обзиром на Закон банкама РС који прописује да максимална изложеност може бити 40 одсто основног капитала банке. То значи да би Банка Српске за одобравање 20 милиона КМ морала имати минималан капитал од 50 милиона КМ или 15 милиона више него што га има.

Управа банке заправо може самостално донијети одлуку да пласира кредит који је једнак 2/3 укупне државне инвестије у Банку Српске. Поређења ради, Управа ИРБ РС има лимит одлучивања од 500.000 КМ, а одлуку о сваком кредиту изнад тог износа мора донијети Влада Републике Српске као Скупштине акционара ИРБ РС. Када се види да су кредити ИРБ РС лимитирани на износ од пет милиона КМ, очито је да је Управа Банке Српске сама себи додијелила привилегију одлучивања о четири пута већим вриједностима од највишег органа извршне власти у Републици Српској.

Но посебно је индикативно да Управа Банке Српске може овако високе кредите одобрити чак и ако Кредитни ризничар и директор Дивизије за управљање ризицима претходно дају негативно мишљење на овакав пласман.

Ни у једној другој банци у Републици Српској службеници немају овако велика овлаштења: директор Дивизије за управљање ризицима или његова замјеник могу одобрити кредит до чак 300.000 КМ. Штавише, такав кредит уопште не иде на разматрање Кредитног одбора нити Управе. Кредитни одбор, самостално, одобрава кредит од пет милиона (појединачно) до 10 милиона КМ кумулативне изложености, наводи се у „Правилнику о овлашћењима и одговорностима“.

Надзорни одбор Банке Српске разматра искључиво кредите преко 10 милиона појединачне, односно 20 милиона КМ кумулативне изложености.

Управа: Послујемо по закону

Из Банке Српске су тврдили су да то није тачно, али вјероватно нису рачунали да посједујемо докумет који доказује супротно.

„Информација којом располажете је апсолутно нетачна. Све банке у Републици Српској своје пословање воде у складу са Законом АБРС-а који је јасно дефинисао начин и лимите одлучивања у односу на капитал банке. Одлука АБРС-а којом је наведена област дефинисана је Одлука о минималним стандардима за управљање концентрацијом ризика банке, као и све њене припадајуће измјене. Наведена одлука не дозвољава излагања Банке према једном правном или физичком лицу, као и групи повезаних лица веће од 40% у односу на капитал Банке“, наводи се у писаном одговору.

Накнада за плаћени посао

Чланови Управе банке су чланови Кредитног одбора. Према информацијама са којим располажемо, три члана Управе Здравко Тривунџић, Дејан Радмановић и Борис Кнежевић су себи за чланство у Кредитном одбору одобрили накнаду од 500 КМ мјесечно. Из Банке Српске одговорили су нам да „не могу коментарисати рад Кредитног одбора због осјетљивости посла“.

„Не можемо коментарисати рад кредитног одбора Банке Српксе, због осјетљивости посла који чланови кредитног одбора раде и који представља пословну тајну у свакој банци. Што се тиче контроле рада кредитног одбора, исти је предмет свих контрола АБРС-а и екстерне ревизије у свакој банци. Када су примања чланова Управе Банке Српске а.д. Бања Лука у питању, она су троструко мања од примања било које Управе Банке у Републици Српској“, наводи се у одговору.

Без појашњена

С обзиром да нису дали јасне одговоре на постављане питања, од Банке Српске су затражена појашњења, која су избјегнути.

„Након што смо Вам послали одговоре на питања која сте првобитно упутили, сматрамо да смо испунили Ваш захтев и да било какав додатак на послате одговоре није потребан. Достављене су Вам све тражене информације које не захтевају додатно појашњење. Банка Српске а.д. Бања Лука, као и све остале банке у сектору, послује искључиво у оквирима закона и прописа које прописују за то надлежне институције“, наводи се у кратком одговору.

Банкари: Ово је нечувено

Већина банкара у Републици Српској била је шокирана када су видјели „Правилник о овлашћењима и одговорностима“ у Банци Српске који омогућава Управи да одобрава кредите до 20 милиона, а директору Дивизије до 300.000 КМ, без сагласности Кредитног одбора.

Банкари кажу да њихове управе и директори сектора имају знатно мања овлашћења.

„Могуће је да у посебним случајевима шеф за ризике да негативно мишљење, а Управа односно Кредитни одбор ипак одобри кредит. Међутим за то мора постојати добро образложење и не може бити пракса, већ врло риједак изузетак. Од овлашћења Управе да одобри 20 милиона КМ, шокантнија су овлашћења замјеника и директора Дивизије. Најблаже речено, за овако нешто треба имати храбрости, јер то значи преузети на себе огромну одговорност за тако велике пласмане, посебно ако се зна да је ово већински државна банка и притиске које као таква трпи“, кажу банкари.

Када је у питању накнада за рад у Кредитном одбору, сви кажу да у њиховим банкама ни један члан Управе не прима накнаду за чланство у Кредитном одбору, јер једноставно то је његова посао. „То би било као да добијате плату, а када дођете у канцеларију, само зато што сте тај дан дошли на посао, добијете дневницу“, кажу у банкарском сектору.

Непотизам

Поред свега, један од чланова Управе, Дејан Радмановић, почетком године запослио је своју супругу Орнелу Орландо Радмановић у Банци Српске без јавног конкурса и процедуре која би требала бити поштована у јавном сектору. Упућени тврде да Орнела ни један дан није провела на послу иако је за цијели период уредно остваривала мјесечну плату. Након што је информација о њеном запослењу процурила у јавност, одјављена је и према информацијама које смо добили из Банке Српске тренутно је евидентирана као незапослена у Заводу за запошљавање Републике Српске.



Оставите одговор