Трипут сијеци, једном мјери

То су чињенице потврдиве простим прегледом наше архиве, на које је дугогодишња директорица ове јавне установе путем адвокатске канцеларије послала опомену пред тужбу. Осим што се на овај начин исказује нетолеранција према критичком мишљењу и гушење уставног права на слободу јавне ријечи и мисли, што је погубно за сваку друштвену дјелатност, а посебно развој умјетничке заједнице, чињенице и лична мишљења које износи Фронтал.РС се не демантују смијешним пријетњама, већ програмским дјеловањем, односно бављењем својим послом. Не бављењем независним медијима због свог посла, односно положаја. Односно фотеље.

Наравно, нико међу доносиоцима одлука у Српској нема ни благе везе шта значи појам "културна политика", па је то један од главних разлога сажаљивог идеолошког стања у земљи, гдје као умјетник можете деценијама радити против Републике Српске, а онда опет будете њеним новцем и правима подржани да представљате своје полупроизводе које продајете за ауторски рад.

Но, као и увијек након критичког осврта какав не његује ни једна редакција у Српској, а тиче се односа према српском писму, из иностранства плаћеног промовисања туђе културе умјесто финансирања и развијања своје, Фронтал.РС и овај пут преноси саопштење послато из ове веома важне институције за ликовни живот у нашој отаџбини, како би публика могла сама да закључи колико наше, а колико ријечи из МСУРС одговарају објективносј стварности:

Немјерено, премјерено

Догађају су присуствоваали министар просвјете и културе Републике Српске др Наталија Тривић, представници Министарства просвјете и културе Републике Српске и Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију. Представници медија су имали посебну прилику да премијерно погледају нови реконструисани простор.

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, поводом отварања новог реконструисаног простора у Музеју савремене умјентости Републике Српске изјавила је:

"Ово значи да смо имали једну успјешну реализацију значајног пројекта и те 2018. године када сам била на челу владе сјећам се да смо издвојили значајна средства управо за институције култура а значајан дио средстава је дошао у Музеј, а данас можемо видјети чему је то служило. У суштини ми смо добили, од нечега што није имало употребу, један вишенамјенски простор који подразумијева чињеницу да можемо имати изложбени простор, едукативно-истраживачки простор, библиотечки и ресурсни центар који је везан за умјетност. Мислим да је то нешто што пружа огромне могућности грађанима али свима онима који се баве умјетношћу и умјетницима. Мислим да су Република Српска и Град Бања Лука заслужили овакав један центар за који су намјенски и са сврхом утрошена средства и да је ово простор који смо очекивали да ћемо видјети, дакле од једног старог простора добили смо нови модерни, вишефункционални простор и нешто што ће значити свим корисницима било да је ријеч о грађанима или умјетницима."

Министар просвјете и културе Републике Српске др Наталија Тривић, истакла је:

"Заиста je велики дан за културу у Републици Српској али и чињеница да заиста мора да прође одређено вријеме како бисмо имали репрензетативне просторе који захтијевају одређена одрицања и финансијска средства и све оно што је потребно за саме радове да би се једна оваква установа довела на овакав ниво каква је сада. Посебно бих нагласила чињеницу да је 2018. године тадашња предсједница Владе а садашња предсједница Републике Српске госпођа Жељка Цвијановић препознала зашто је важно да издвојимо велика средства за рекоснтрукцију ове установе, напоменула бих и континуирани наставак улагања не само у материјалном смислу кроз објекте већ и у програмском смислу Министарства просвјете и клутуре Републике Српске. Оно што је важно јесте да се нећемо и не можемо постидјети нити једног музеја који је у региону јер заиста овако репрезентативна установа са својом структуром, управом, стручњацима који раде у овој иснтитуцији доприносе бољој културној сцени Републике Српске.

Директорица Музеја савремене умјетности Републике Српске, Сарита Вујковић, овом приликом нагласила је:

"Данас је посебан дан за Музеј савремене умјетности Републике Српске јер се у присуству предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић и министрице културе и просвјете Републике Српске, Наталије Тривић промовишемо нови простор прве фазе реконструкције Музеја. Отварањем овог простора може се видјети наша визија и жеља како ова институција треба да изгледа у будућности. Ово је почетак нове архитектонске трансформације зграде Музеја која је у овој првој фази реализовала реконструкцију библиотеке и истраживачког центара који ће служити као отворени ресурс свим истраживачима, научницима, умјетницима, студентима и свима другима који желе да проучавају савремену умјетност нашег простора. Реконструисани простор је уједно и нови радни простор за стручни тим Музеја који ће уз ове проширене просторне капацитете имати прилику да своје стручне и креативне могућности покажу на најбољи начин"

Додатне информације о новом реконструисаном простору у Музеју савремене умјентости Републике Српске:

Прва фаза реконструкција зграде Музеја савремене умјетности Републике Српске започета је 20. јула 2020. године и управо је завршена. Радовима је била обухваћена адаптација крова централног дијела зграде, санација и адаптација поткровних просторија намјењених за прву јавну специјализовану библиотеку за умјетност у Републици Српској, читаоницу и истраживачки центар за проучавање савремене умјетности.

У овој фази замијењени су и побољшани кровна конструкција и прекривач, а таванске просторије су адаптиране у складу са посљедњим музеолошким стандардима, уз поштовање свих противпожарних мјера.

Ова фаза реконструкције обухватила је и уградњу лифта који треба да повеже све четири етаже зграде и тиме учини зграду у потпуности доступном лицима са инвалидитетом.

Радовима су претходили вишегодишњи процеси обликовања новог концепта не само зграде као националног споменика него и Музеја као институције, затим добијање финансијских средстава и испуњавање свих законских обавеза те прибављање потребних дозвола. Циљ реконструкције није само да се очува зграда као национални споменик него и да се у потпуности искористе њени просторни капацитети, да се зграда модернизује у погледу енергетске ефикасности, али и да се повећа дјелатност институције изградњом и адаптацијом прве јавне библиотеке и истраживачког центра за савремену умјетност.

Реализацију прве фазе реконструкције су подржали Влада Републике Српске из Програма јавних инвестиција у износуод 486.000,00 КМ и Амбасадорског фонда за очување културног насљеђа у износу од 150.000,00 америчких долара и канцеларија УНЕСКО-а у БиХ износу од 26.000,00 америчких долара.

Идејно рјешење реконструкције зграде МСУРС је реализован у сарадњи са тимом Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета Универзитета у Бањој Луци, на челу са проф. др Сашом Чвором, док идејно рјешење ентеријера потписује архитектонски тим из Београда, др Милица Лопичић и др Павле Стаменовић. За извођаче радова путем јавног конкурса изабранo је привредно друштво за изградњу, обнављање и реконструкцију грађевинских објеката, "Кото” д.о.о. из Београда.