Тринаест дана који су свијет држали без даха

Никада свет после Другог светског рата није био тако близу трећем рату као октобра 1962. Хладни рат се усијавао.

Никада свет после Другог светског рата није био тако близу трећем рату као октобра 1962. Хладни рат се усијавао. Американци су годину дана раније распоредили ракете у Турској и Италији.

Совјети су, после неколико неуспешних америчких покушаја свргавања кубанског комунистичког режима, почели да на карипском острву у тајности граде базе за своје балистичке нуклеарне пројектиле који су могли да гађају највећи део САД.

Када је 14. октобра амерички шпијунски авион У-2 донео фотографске доказе совјетских база на „црвеном острву”, запретила је експлозија.

Председник Џон Кенеди наредио је поморску блокаду Кубе како би се зауставили совјетски ратни бродови са товарима „офанзивног оружја”. Премијер Никита Хрушчов узвратио је да блокада у међународним водама представља „чин агресије”. Запретио је сукоб који би, по тадашњим проценама, однео животе сто милиона Американаца и исто толико Совјета.

Криза која је свет држала без даха трајала је од 16. до 28. октобра, када је Кенеди уз помоћ генералног секретара УН постигао јавне и тајне договоре са Хрушчовом.

Совјетски бродови са ракетама и опремом, који су пловили према Кенедијевој „црвеној линији”, окренули су се. Америчка поморска блокада Кубе завршена је 20. новембра. Совјети су потом демонтирали ракетне системе на Куби, Американци своје пројектиле повукли из Турске и Италије.

Бела кућа је Кремљу обећала да никада неће извршити инвазију против јединог преживелог сведока драме од пре пола века – Фидела Кастра. Москва и Вашингтон успоставили су „црвену” телефонску линију како би спречили да се у будућности ствари отму контроли.

Цијена мита о Кенедијевој црвеној линији

У последњем тому чувене биографије Линдона Џонсона, Роберт А. Каро понавља трајни али погрешни мит о кубанској ракетној кризи. Описујући ране догађаје 24. октобра 1962, и конфронтацију између америчких разарача и совјетских бродова са нуклеарним ракетама који су се приближавали Куби, Каро пише да су совјетска пловила била на неколико миља од линије блокаде али да су се у последњем тренутку окренула и отпловила.

То је био тренутак када је државни секретар Дин Раск изрекао речи које су остале у памћењу: „Гледамо се очи у очи, и мислим да је овај војник испред мене управо трепнуо.”

Слика о близини две супротстављене стране „очи у очи” допринела је великој драми, али и неким од наших најпогубнијих спољнополитичких одлука– од ескалације у вијетнамском рату под председником Џонсоном, до инвазије на Ирак под Џорџом Бушом, пише „Њујорк тајмс”.

Тај мит постао је камен међаш за одређивање чврстине председника. Прошлог месеца израелски премијер позвао је Барака Обаму да одреди „јасну црвену линију” према Ирану, баш као што је „председник Кенеди одредио црвену линију за време кубанске ракетне кризе”.

Док сам се бавио истраживањем о ракетној кризи за своју књигу 2008, уцртавао сам распоред америчких и совјетских бродова, ослањајући се на америчке обавештајне податке. Запрепастио сам се када сам открио да је водећи совјетски брод „Кимовск” у ствари био 750 миља далеко од линије блокаде и да се на тој тачки окренуо и отпловио ка Совјетском Савезу – у тренутку кад је државни секретар изговорио како се противници гледају „очи у очи”.

Како би отклонио опасност, Никита Хрушчов је командовао повратак својих ратних бродова са нуклеарним ракетама 30 сати пре тога.

Кенеди се ослонио на дотични „очи у очи” моменат, али он се никад у стварности није догодио.

Постоји данас довољно доказа да ни Кенеди, ни Хрушчов нису били тако ледено одлучни, као што је то описано на почетку кризе, и да су ти извештаји у ствари били диктирани из Беле куће.

Преслушавањем снимљених дебата у Белој кући и увидом у белешке учесника разговора може се закључити да је Кенеди био спреман на значајне уступке, чак и да тргује повлачењем америчких ракета у Турској повлачењем совјетских ракета на Куби. Помињао је и могућност да Американци препусте своју базу у заливу Гвантанамо.

Ризик од рата у октобру 1962. био је висок, али двојица вођа нису га повећавали. Права опасност крила се у тзв. ратној магли.

Док су две суперсиле звецкале нуклеарним сукобом, расле су шансе да се не догоди нешто непредвиђено и опасно. И Кенеди и Хрушчов јако добро су ово разумели, што је постало очигледно када је напетост достигла врхунац на „црну суботу”.

Два лидера тог 27. октобра више нису имали пуну контролу над својим џиновским војним машинама које су се кретале по некој својој унутрашњој динамици.

Совјетске трупе на Куби нишаниле су Гвантанамо нуклеарним оружјем и обориле амерички шпијунски авион У-2. Други У-2, на рутинској мисији ка Северном полу, изгубио се негде над СССР-ом. Совјети су послали „мигове” како би гађали амерички авион, а као одговор је Команда ваздушне одбране на Аљасци подигла ловце пресретаче Ф-102, опремљене пројектилима са нуклеарним пуњењем.

На Карибима су морнари одвратили старог совјетског команданта подморнице да не употреби нуклеарни торпедо против америчких разарача који су покушали да га натерају да исплови на површину.

Када се све завршило, Кенедијеви саветници су настојали да прикажу како је Кенеди у сваком тренутку у својим рукама имао апсолутну контролу. Артур Шлезингер јуниор касније је хвалио „математичку прецизност” којом је Кенеди одмеравао претње силом против Кубе и Совјетског Савеза.

Траке из Беле куће показују да је Кенеди био много скептичнији и неодређенији у вези са „црвеним линијама” од својих сарадника.

На блокаду или на карантин, како га је називао, гледао је као на куповину времена за међусобни договор. Његови помоћници почели су да верују у сопствену пропаганду.

Мислили су да ће стратегија „контролисане ескалације” исто тако добро функционисати против Северног Вијетнама. Неосновано су веровали да нико, нигде на свету, не може успешно да се супротстави америчкој сили, без обзира на околности.

Председник Буш направио је исту судбоносну грешку када је у говору у Синсинатију 2002. именовао Кенедија као родоначелника „превентивне ратне доктрине”.

У ствари, Кенеди је све учинио како би такав рат избегао.