Трице и Осмице: Турска серија око Османа Мехмедагића

Све што се ту дешава, непотребна је гњаважа обичних грађана, пошто као и у другим спектакуларним хапшењима, ово предвидиво неће имати конкретан, а камоли задовољавајући и правичан судски епилог.

Мехмедагић се терети за прање новца, будући да новац за куповину куће није подигао са банке, али у његовом окружењу ће се наћи бар педесет оних који ће свједочити да су му лично позајмили кеш. Чак и ако нису били у земљи или међу живима. Уз то иде кривотворење службених докумената и злоупотреба службених овлаштења.

Осман Мехмедагић Осмица се, круже фотографије по интернету, наводно на уписном листу у Бањој Луци изјаснио као Хрват. Што је, ако је истина, највјероватније из разлога јер се у вријеме школовања у институцији за образовање одраслих, водило рачуна о неком тада потребном националном кључу. Фотка дјелује прилично лажна, али са оваквим ликовима никад нисте начисто.

Због њега, исто због дипломе, хапшен је власник Америчког универзитета у БиХ, који је истргао оригиналну страницу регистра, те дописао његово име на мјесто студента. Директор истог тог универзитета је такође хапшен, по тужби Транспаренси интернешнел због покушаја наплате додатних трошкова од студената, па је тај универзитет очигледно мање амерички (пријављује га америчка НВО), а више црнохронични.

Очигледно проблеми око диплома и образовања постоје, те да је то тема која не јењава. Управо јер је Осман Мехмедагић ту танак.

Прошле године у августу, Тужилаштво БиХ је подносило пријаву против њега, да су он и директор Одсјека за сајберкриминал Мухамед Пекић злоупотребом службеног положаја покушали јавности саопштити ко је поднио анонимну кривичну пријаву против Осмице, изузимајући неовлаштено снимак из поште у којој је то учињено. Тада је објављено да је Мирела Бубало, савјетница министра унутрашњих послова ФБиХ Аљоше Чампаре, била тај "звиждач".

Новинар који је то објавио, Авдо Авдић, већ одавно сваком писменом уочен као "безбједњачки вентил", јуче је на ТВ БН, телевизији из Републике Српске са националном покривеношћу, надуго и нашироко разглабао о томе.

Овај редовни инструмент Осмице у јавности, тумачи како је то све завјера Драгана Човића и Милорада Додика, како би "преко Тужилаштва БиХ које контролишу, преузели контролу над ОБА, коју не контролишу".

То што Тужилаштво БиХотвара експресно изјаву против, рецимо, Срђана Мазалице, посланика СНСД у НСРС због изјаве "Требиње је Србија", а деценијама не може да успјешно оптужи и осуди људе као што је командант 5. корпуса тзв. Армије БиХ, Атифа Дудаковић, за површне, сензационалистичке и пристрасне људе као Авдо+ИЋ, то су трице и кучине.

Или прије, трице и осмице.

Једини додатни саговорник читавог прилога, готово у цјелости посвећеног мишљењима и виђењима Авде Авдића, био је пред крај и кратко већ заборављени и проћердани ефбиховски пајац Драган Мектић. Стога се могао стећи утисак да не гледате ТВ БН, већ неку ефбиховско-муслиманску телевизију. Посебну арому оставља чињеница дановинарка већ у уводу саопштава другачију причу од званичне, а да основна информација није ни људски саопштена, те да је то и такво виђење случаја на основу "извора"

У Сарајеву и Мостару одмах су организовани митинзи подршке Мехмедагићу, представљени као спонтано окупљање неформалне групе грађана која ОБА карактерише као "бошњачку институцију" и помиње чаробну ријеч геноцид. Истовремео, више је него јасно из прегледа присутних да су организовани од стране СДА, чији су челници одмах стали у прву линију Осмицине одбране.

И његове дипломе, наравно, јер је сљедећа на удару Себија Изетбеговић и њена диплома.

Ова тема, такође, није ствар људи од медицинске и правне струке, него је инструмент политичког обрачуна између противника и присталица династије Изетбеговић. Ту, очигледно, нешто такође није у реду, па ће завијање проф. др Асима Курјака из Загреба бити само дио приче, новог унутармуслиманског обрачуна.

Ништа везано за Себију се не заснива стручности и знању, већ на много непотизма и протекције. Бар у нивоу тога да је сигурно како је Себија Изетбеговић изабрана за асистента на медицинском факултету, без обзира што њен просјек оцјена ни издалека није то допуштао по статуту факултета. Како општи успјех, тако и појединачни предмет за специјализацију.

Сав овај прљави веш и хапшења, као обрачун око ауторских права на тзв. "цвијет Сребренице", резултат су унутармуслиманских сукоба у којима се не могу суздржати. Да могу, све би то било правно и медијски заташкано, у сврху националног интереса.

Као што су заташкане двије неодслужене године затвора за Насера Орића. Истом су успјели одбацити оптужбе за каматарење и изнуду; али огромне количине наоружања на три логкације су биле преочигледне. Тако 2009. добије двије године затвора, за шта би неко заглавио оптужбу за тероризам. Није одлежао ни једну, јер су му их преиначили у четири године условне осуде.

Чак и од тога га је разријешио предсједник Ефбиха, Живко Будимир, помиловавши га 2О12. и ослободивши сикирације да не смије направити кривично дјело.

Нажалост, ови људи поменути раније, нису из турске сапунице коју нане гледају и једне другој препричавају. То су људи који су високи државни функционери, који непрестано мантрају о геноциду, издајама, вјери, нацији и рату, којима су класични криминалци и шпијунчине национални хероји, који се ослобађају законски пресуђених санкција.

Зато су и опасни.