Tрећина радника без уплаћених доприноса?

Дуг предузећа у Српској за неуплаћене доприносе на плате радника је крајем прошле године нарастао на око 480 милиона марака, тврди Божана Радошевић, стручни сарадник за економска питања Савеза синдиката РС.

Према њеним ријечима, подаци Синдиката показују да се једној трећини радника у РС не исплаћују доприноси, те да отприлике исти број радника прима нередовно плату или је уопште не прима.

Како је истакла, ситуација је нешто боља у предузећима у којима постоји организована синдикална организација, али да се у око 60 одсто фирми у којима нема синдиката доприноси не исплаћују и плате касне.

“Квартални инспекцијски извјештаји потврђују ова наша истраживања. Секторски најтежа ситуација је у пољопривреди, гдје око 50 одсто радника не прима плату, а затим у металској индустрији, дрвној индустрији, трговини и грађевинарству, гдје од 30 до 40 одсто радника не прима редовно плату и не уплаћују им се доприноси”, упозорила је она.

Божиновићева је истакла да је обавеза Пореске управе РС и контролних органа да натјерају послодавце да поштују законску обавезу о исплати плата и доприноса.

Лично ћу се заложити да у наредном периоду осмислимо додатне мјере које ће бити законити притисак да послодавци извршавају своје законске обавезе, рекао Ђокић

“Иницирали смо измјене и допуне Закона о кривичном поступку да се неисплата плата и неуплата доприноса третира као кривично дјело”, рекла је она.

Петар Ђокић, министар рада и борачко-инвалидске заштите РС, каже да Министарство нема надлежност да врши исплату доприноса нити има утицаја да рјешава то питање.

“Ми можемо једино притиском политичке природе да вршимо притисак на послодавце да редовно врше исплату плата. Али сложено вријеме обавезује да учинимо додатне мјере и лично ћу се заложити да у наредном периоду осмислимо додатне мјере које ће бити законити притисак да послодавци извршавају своје законске обавезе”, рекао је Ђокић.

Тихомир Јоксимовић, портпарол Фонда ПИО РС, каже да су измјене и допуне Закона о доприносима из фебруара 2010. године дефинисале да обавеза уплате доприноса настаје у моменту исплате плате, али да је дио послодаваца плате радницима исплаћивао на црно и тако избјегао обавезу уплате доприноса. Ипак, како истиче, ове измјене допринијеле су побољшању наплате доприноса.

“Од фебруара 2010. године закон дефинише да се доприноси исплаћују у року од 60 дана без обзира на то да ли је плата исплаћена или не. Управо ова одредба је допринијела да се повећа наплата доприноса, а тиме и смање укупна потраживања ПИО-а на садашњих 270 милиона марака”, истиче Јоксимовић.

У Пореској управи нам у петак нису могли изнијети њихове податке о неисплаћеним доприносима, али су нам послали податке о укупним дуговима за јавне приходе.

Како нам је рекао Иван Вучковић, портпарол Пореске управе РС, стање дуга јавних прихода на 31. децембар прошле године износило је око 1,35 милијарди марака.

Дарија Филиповић, портпарол Фонда здравственог осигурања РС, каже да је због нередовног плаћања доприноса дуг за неуплаћени допринос за здравствено осигурање премашио 180 милиона марака, од чега у Фонду процјењују да је реално наплативо око 92 милиона марака.

“Наплативост доприноса за пензијско осигурање је боља него наплативост доприноса за здравствено осигурање. То потврђује податак Пореске управе РС да је у прошлој години приход Фонда ПИО повећан за 13,01 одсто у односу на 2010. годину, а приход Фонда здравственог осигурања за 10,31 одсто”, рекла је Филиповићева.

Најтежа ситуација је у пољопривреди, гдје око 50 одсто радника не прима плату

Осим туга, у Фонду истичу да већина других земаља има идентичну стопу доприноса за све категорије осигураника, док у РС то није тако.

“Очигледан примјер су пензионери за које је Законом о доприносима прописана стопа доприноса у износу од два одсто. У Хрватској пензионери плаћају допринос по истој стопи као и запослени, као и у Србији. У Словенији је стопа доприноса за пензионере незнатно нижа од оне која се примјењује код запослених, а у Црној Гори и Македонији стопа доприноса за пензионере је чак већа од оне по којој се допринос обрачунава за запослена лица”, истакла је Филиповићева.

Осим тога, рекла је да Фонд здравственог осигурања има проблем и са структуром осигураника, у којој запослени учествују са 35 одсто, пензионери са 33 одсто, а незапослени са 22 одсто.