Марко Шикуљак
Трауме српских интелектуалаца – наранџаста Српска
Само неколико дана након што је Савез за промјене најавио протесте у Српској, у Београду је одржан скуп на коме се говорило о превратима и опасностима наранџасте револуције.
Пише Марко Шикуљак
Ништа изненађујуће, будући да сви виђени на скупу одавно раде на томе да по том питању анестезирају јавност, и готово су редовне Додикове апологете. Једини ко је био оправдано одсутан је Стефан Каргановић. Он се са проучавања Сребренице преметнуо у аналитичара прилика у Српској. Мијешајући Украјину, Македонију, Српску и ефбиховска паљења институција, са удаљености од више стотина километара, Каргановић је показао завидну површност и неупућеност у детаље прилика којима је пронaлазио наранџасте тонове. Ко зна из ког разлога, пореска управа Српске му је пронашла неправилности у раду, па се нашао изван закона.
Додик је одавно правилно уочио да је Српска културна несамопоуздана провинција у односу на Србију, па се скупови са којих се поручује како је свако противљење њему рад за Американце и Бошњаке, углавном одржавају у Београду. Или простије речено: Више вриједи једно опште мјесто и сто пута исплакана фраза Мирослава Лазанског, него да Предраг Ћеранић свако вече отвара дневник на РТРС са својим анализама.
Образац по коме београдски интелектуалци родољубиве провинијенције заступају Додикове интересе базирају се на пар једноставних премиса. Оне су додуше утемељене у траумама изазваних унутрашњим приликама у Србији, па би неупућни могли помислити да то заиста раде по родољубивој инерцији. Не дајте се заварати, нађе се ту и нека пара.
Прва траума долази из потпуног овладавања другосрбијанштине у културном и јавном простору. Стога сви родољубиви интелектуалци имају огромно дивљење према Српској, у којој нема јавног пропагирања антисрпства. То што нема писменог и смисленог артикулисања српског става, већ он зависи од тога на коју ногу је Додик тога дана устао, мањи је проблем. Стога није чудно да се у Београду Српска види као српска Спарта, а Додик у односу на Бориса Тадића, Динкића и осталу булументу као комбинација Стефана Немање и Карађорђа лично. Што уопште није тешко нити немогуће, ако на свим београдским телевизијама можете видјети више вијести о ситуацији у Бугарској, него о Српској. У том случају, Додика у Србији на ТВ могу видјети само кад је ситуација у БиХ толико затегнута, да је то већ тема и за регионалне медије.
Друга траума односи се промјене после којих буде изварано народно надање. Критиковали смо Слобу, па дођоше гори, критиковали Тадића, па дођоше генетски модификовани радикали који наставише гдје и жути. Стога за Српску, као последње упориште, препоручују: Не дирај ништа.
Гдје је квака? Спомињана медијска блокада на информације у Српској, која је по инерцији настављена након Милошевићевих санкција на Дрини, чини да ни боље обавијештени новинари у Србији не препознају грешку у реченици: "Додикова Српска демократска странка." О томе да се пети октобар са ове стране Дрине десио 1997. када је Биљана Плавшић неуставно распустила Народну скупштину, снаге које данас стоје иза Додика су покушале да линчују легално изабране представнике власти из редова СДС, тензије су на улици доведене до усијања, да би се криза окончала довођењем Додика на власт, са само два посланика у скупштини, уз већину коју су одржавали муслимански и хрватски посланици.
Исто тако, данашњи антизападни интелектуалци не знају или заборављају да је у Милошевићевом рушењу издашно учестовала и Бања Лука, што појачавањем сигнала ТВ станица да би се опозициона прича чула што даље преко Дрине, што удомљавањем разних "дисидената" у Независне новине, лист који је настао издашним америчким донацијама, као једини медиј који Сарајево у Бању Луку види као јединствен простор у својој уређивачкој политици.
Од тада се десило нешто што се публици у Србији може описати као антивучићевски преображај. Ако се Вучић од жестоког националисте претворио у још жешћег еврофанатика, Додик се од неког ко је био ударна песница западних сила у дерогирању институција Српске и помоћник у сачињавању спискова људи које је одстрељивао ОХР, преобразио у српског националисту који заговара референдум о независности.
Подсјећања ради, једна врло жива теорија о Ђинђићевом убиству, а заговарају је дијелом српски десничари, каже да се Ђинђић у последњих пар мјесеци живота национално освијестио, почео да поставља питање Косова и намигује Русима, и да су га због тога западне силе преко својих агената спавача одстријелиле. Паралеле у којој се са ове стране Дрине радикално раскидање са својим западним менторима не кажњава, већ награђује уништавањем супарничке странке, те потоњим довођењем на чело ОХР разних млитаваца у поређењу са тиранином Ешдауном, нису неопходне.
Од тада до данас, Додик се ни у чему суштински није успротивио западу. Српска је пацификована у вријеме када је Црна Гора на крајње нерегуларлном референдуму прогалсила независност, те када је то учинило Косово. Није се изнудио ни један уступак, попут враћања Брчког у Српску. Шта више, арбитражна одлука о Брчком унесена је амандманима у устав БиХ, за неиспуњено обећање да ће муслимани подржати одлазак ОХР! Српска је економски и финансијски уништена, а у томе велике заслуге иду Додиковим одличним везама са Хрватима. Они извлаче паре било сумњивим пословима који се финансирају из буџета, било пуним окупирањем домаћег тржишта, било преузимањем увоза већине производа из Србије, што је за Додика постало проблем тек поледњих година, када су буџетске рупе постале толико велике, да се ничим не могу закрпити.
На крају, сива америчка еминенција, Жељко Копања, власник горе поменутих Независних новина, ни у једном тренутку није покварио свој однос са Додиком, како то чине медији под америчком шапом у Србији, сваки пут када Вучић мало застрани.
Паметноме доста.
Je li moguće da nas na narandžaste revolucije upozoravaju oni koji su istu tu revoluciju izveli još 1997? To zaista nije lijepo od njih. Kakvi šupci čovječe.
Убједљиво најјача Шикуљакова анализа до сада!
Лова је у причи, а и удбашки рецидиви одрађују преко својих тзв. аналитичара. Данас се насмијах неком заједничком параноидном тексту Радуна и Анђелковића, који преноси Пресс. Додуше, непријатно ме изненадио Радун. Не знам хоће ли неко од њих прочитати овај текст, али могли би понешто из њега да науче. Да се не брукају.
Парадокс је да је дио њих против Вучића, а да ће Вучић са 30 милиона евра чупати Додика. Удбашка веза.
I još ih plaća s parama pokradenih od sirotinje.
Nema para za borce i invalide, a ima za gebels propagandu.
Radune i Andjelkoviću, zar se ne bojite grijeha da branite ubicu Srpske?
Još kad uoči izbora dodje onaj otvarač spomenika ….
Pa, emiri, lažanski, ćeranići , seratori, politički pobačaji i idioti…….. valjda će biti dovoljno ono para što će narod vraćati MMF-u.
Nije mi jasno zbog čega Frontal neće da objavljuje moje tekstove. Možda ne zadovoljavaju kriterije ili šta već. No, to je njihovo uređivčko pravo.
Elem, meni je žao zbog čitalaca koji nekad prihvataju moje navode, nekad kritikuju, ali u svakom slučaju imamo konstruktivan dijalog oko teme teksta. I to meni drag dijalog!
Ovo pišem zbog teme kakvom se Marko ovde bavi. Započeo sam sa objavljivanje feljtona naslova „Bitka za Radovana“ i do sada objavio dva nastavka (ponuđena Frontalu).
Nastojim da kroz 4-5 tekstova nesporno dokažem da je PRVA U SVIJETU „obojena revolucija“ izvedena 1997. godine i to protiv Republike Srpske. U tekstovima otkrivam brojne javnosti nepoznate podatke i tumačenja događaja kakva do danas nisu izrečena u našem javnom diskursu.
Suštinski, ono po čemu je „septembarski prevrat“ iz 1997. godine VAŽAN ZA SVJETSKU ISTORIJU jeste da je to prvi državni udar izveden po modelu „obojenih revolucija“ ili FID operacija (da iskoristim stručan naziv fenomena), šta treba razlikovati od modela poznatih kao „dešavanja naroda“ kakvima su činjeni prevrati do ovog našeg PRVOG!
Obojene revolucije dovele su čovječanstvo na vrlo opasnu poziciju sve izglednijeg svjetskog krvoprolića i u tom pogledu posebno je važno znati – odakle i od kad potiču. Važno je da i naš narod zna sa čim je suočavan i šta je sve pretrpio.
Važno je znati i ko su prvi „revolucionari“ na globalnom nivou – Milorad Dodik i Dragan Lukač (zbunjenu Plavšićku ne računam).
Sad, ukoliko nekog interesuje istina o prevratu iz 1997. godine preporučujem:
1. http://borislavradovanovic.blogspot.ba/2016/04/bitka-za-radovana-i-dio.html
2. http://borislavradovanovic.blogspot.ba/2016/04/bitka-za-radovana-ii-dio-davne-1997.html
POZDRAV FRONTALOVCIMA!
Nije mi jasno zbog čega Frontal neće da objavljuje moje tekstove. Možda ne zadovoljavaju kriterije ili šta već. No, to je njihovo uređivčko pravo.
Elem, meni je žao zbog čitalaca koji nekad prihvataju moje navode, nekad kritikuju, ali u svakom slučaju imamo konstruktivan dijalog oko teme teksta. I to meni drag dijalog!
Ovo pišem zbog teme kakvom se Marko ovde bavi. Započeo sam sa objavljivanje feljtona naslova „Bitka za Radovana“ i do sada objavio dva nastavka (ponuđena Frontalu).
Nastojim da kroz 4-5 tekstova nesporno dokažem da je PRVA U SVIJETU „obojena revolucija“ izvedena 1997. godine i to protiv Republike Srpske. U tekstovima otkrivam brojne javnosti nepoznate podatke i tumačenja događaja kakva do danas nisu izrečena u našem javnom diskursu.
Suštinski, ono po čemu je „septembarski prevrat“ iz 1997. godine VAŽAN ZA SVJETSKU ISTORIJU jeste da je to prvi državni udar izveden po modelu „obojenih revolucija“ ili FID operacija (da iskoristim stručan naziv fenomena), šta treba razlikovati od modela poznatih kao „dešavanja naroda“ kakvima su činjeni prevrati do ovog našeg PRVOG!
Obojene revolucije dovele su čovječanstvo na vrlo opasnu poziciju sve izglednijeg svjetskog krvoprolića i u tom pogledu posebno je važno znati – odakle i od kad potiču. Važno je da i naš narod zna sa čim je suočavan i šta je sve pretrpio.
Važno je znati i ko su prvi „revolucionari“ na globalnom nivou – Milorad Dodik i Dragan Lukač (zbunjenu Plavšićku ne računam).
Sad, ukoliko nekog interesuje istina o prevratu iz 1997. godine preporučujem:
1. http://borislavradovanovic.blogspot.ba/2016/04/bitka-za-radovana-i-dio.html
2. http://borislavradovanovic.blogspot.ba/2016/04/bitka-za-radovana-ii-dio-davne-1997.html
POZDRAV FRONTALOVCIMA!
Tekst je OK.
Nego sta je sa banjaluckim intelektualcima?
Da li je tacno da je prof.Miodrag Zivanovic svojevremeno podrzavao Dodika?
@sasa
“ Sarajevo, 04.02.97. (AIM) – Alterantivno ministarsko vijece, ili vec opceprihvaceni naziv – Vlada u sjeni, konacno je promovirana na danasnjoj pres konferenciji u Sarajevu koju su vodili predsjedavajuci Alternativnog ministarskog vijeca, dr Sejfudin Tokic, (Unija bosanskohercegovackih socijaldemokrata), dr Miodrag Zivanovic (Socijalno liberalna stranka RS) i Senka Nozica (clanica Senata Republikanske stranke i dopredsjednica Helsinskog komiteta BiH).
Zamjenici predsjedavajuceg Alternativnog ministarskog vijeca – Vlade u sjeni – su Miodrag Zivanovic (SLS RS) i Zeljko Ivankovic (HSS BiH), a na celima ministarstava su Srdjan Dizdarevic (predsjednik Helsinskog komiteta BiH) za vanjsku politiku, Milorad Dodik (predsjednik SS RS) za razvoj, Nikola Kragulj (Stranka socijaldemokrsata RS) za privredni sistem i komunikacije, Senka Nozica (dopredsjednica HKBiH, clanica Senata Republikanske stranke) za ostvarivanje prava gradjana, te Juraj Martinovic (prijeratni gradonacelnik Sarajeva i clan „Kruga 99″) za nauku, obrazovanje, kulturu i sport. Pomenuta ministarstva formirana su u skladu s Daytonskim mirovnim sporazumom, odnosno onim sto ovaj Sporazum precizira kao nadleznost centralnih organa drzave Bosne i Hercegovine.“
BORISLAV R.
Ја имам окачен ваш блог на својој нет листи…неке текстове сам читао до краја, а неке у прелету, дјелимично.
Мислим да су преопширни.
А и сами знате каква је психологија масовнијег дијела нет-учесника. Једноставно нема се стрпљења читати дуже текстове.
Ја када хоћу да прочитам нешто мени јако занимљиво и опширније са више страница ја онда то прво провучем кроз штампач, па тек онда заваљен негдје у фотељи у датом моменту и читам.
Мислим да би било ефектније да овдје убацујете (цопи/пасте) краће, сажетије и конкретне одломке, јер има много тема у које се може уклопити све то што пишете.
Васковић је нпр. заиста велемајстор свог заната по том питању, не улазећи у његове мотиве и садржину, али он просто лијепи читаоца за себе својим јасним, сажетим и конкретним текстовима.
Позз
@Borislav R
“ Od malena mene lažu i rade me k’o volinu,
pričaju mi za Jožu da se sankao u koritu,
dali su mi maramu, zastavu i zakletvu,
kao drugovi se ne prodaju ni za kajmaka kašiku.
A bulje su uvalili po vilama na Dedinju,
šatro svi smo isti, ali svinje ipak vladaju.
Pa smo hteli demokratiju, izašli na ulicu,
trošili energiju, popušili kurčinu!
Strane agenture me izvukle k’o majmunčinu,
da napijem se suzavca, da nam sjebu državu.
Sad slušamo baronije iz usta loših glumaca,
al ‘nisu oni vlast, već pozorište lutaka.
Znam ja ko me laže i od koga sam ja zgažen,
banke, MMF, korporacije su važne.
A sistem i postoji da za njih pravi pare,
i biće pravde tek kada ovo carstvo padne!
Refren:2x
Sistem te laže, ne veruj šta ti kaže,
ovaj život je borba, od rođenja do groba,
zato ustani odmah!“
To da je g. Miodrag Zivanovic podrzao svojevremeno Dodika meni govori koliko je problematicna tkz. intelektualna elita u RS.
Zao mi je ali ja ne vidim niti poznate javne licnosti sa kritickim stavom niti tkz. intelektualnu elitu u RS.
БORISLAV R.,19.04.2016. 11:49:07[162936]
“Nije mi jasno zbog čega Frontal neće da objavljuje moje tekstove. Možda ne zadovoljavaju kriterije ili šta već.“
На сједници редакције смо констатовали да су ти текстови досадни и предугачки.
Кад се текст прочита до пола, не знаш “јесилдошоилсипошо“.