Траса Коридора 10 крије велики број археолошких налазишта

На траси Коридора 10 кроз Србију, на истоку и југу земље, налази се велики број археолошких налазишта и богата културна баштина, што потврђује значај изградње тог путног правца, речено је јуче на представљању римског пута "Виа милитарис", који је откривен током радова на обилазаници око Димитровграда. Директор "Коридора Србије" Михаило Мишић је рекао да то […]

среда, јул 6, 2011 / 08:39

На траси Коридора 10 кроз Србију, на истоку и југу земље, налази се велики број археолошких налазишта и богата културна баштина, што потврђује значај изградње тог путног правца, речено је јуче на представљању римског пута "Виа милитарис", који је откривен током радова на обилазаници око Димитровграда.

Директор "Коридора Србије" Михаило Мишић је рекао да то важно археолошко откириће дијела старо римскиог пута потврђује саобраћајни значај Коридора.

Он је рекао да су "Коридори Србије" током 2010. године, примјењујући европске стандарде о заштити животне средине, организовали заштитна археолошка истраживања локалитета, на којима је планирана изградња источног крака Коридора 10.

Мишић је додао да ће изградња аутопута од Ниша до Димитровграда и од Лесковца до македонске границе, омогућити путницима да посјете и велики број археолошких налазишта.

Руководилац археолошких истраживања код Димитровграда Мирослав Лазић је предочио да постоји још 20-ак значајних налазишта на истоцном краку Коридора 10, код Беле Паланке, Пирота и од Просека до Црвене реке. Он је истакао да се богата културна баштина крије у дионици Коридора 10, на којој се гради аутопут.

Томе припада и дионица знаменитог римског војног пута "Виа милитарис", који је преко Мезије и Тракије, повезивао западне дијелове Римске империје са Малом Азијом и њеним провинцијама на Блиском истоку и његово откриће спада у значајнија, која су се у Србији догодила почетком 21. вијека.

Лазић је на локацији Кндина бара, рекао да је пут изграђен у 3. веку и да је то ријетко очуван дио неке римске саобраћајнице у Европи. Он је казао да су тај пут користили Римљани, Византијци и Турци, а поједине дијелове те трасе, све до половине 19 вијека.

Укупна дужина истраженог дијела античке саобраћајнице, широке 7,5 метара, износи 60 метара, а пут је изграђен по свим стандардима античког грађевинарства.

Пут је од Сремске Митровице ишао до Београда Костолца, Цхуприје , Ниша, Беле Паланке, Пирота, Димитровграда, Софије, Пловдива и Цариграда.

Директорка Републичког завода за заштиту споменика културе Вера Павловић- Лончарски је рекла да у Србији има укупно 2.306 културних добара, од чега 151 археолошко налазиште има тај статус.



Оставите одговор