Дани(ј)ел Симић

Трампимо се за говор мржње

Изјава Доналда Трампа, да би свим муслиманима требало забранити улаз у земљу гдје се кандидује за предсједника, наишла је на изненађујуће слабе осуде.

среда, децембар 9, 2015 / 11:32

Возећи се љетос лифтом са Наташом Новаковић, на питање, какве су шансе Доналда Трампа на предсједничким изборима, рекао сам јој у мобилни телефон са сочивом: Врло слабе.

Прекјуче је Доналд то коначно потврдио. Без обзира што су полуге личности на профил Богољуба Карића, почеле да дају резултате у медијском дјеловању на конзервативно тијело наклоњено републиканским идејама, кроз чији табор Трамп наступа. Већ ти асоцијативни низови са парама и бургијама. Новцем и сврдлима. Валутом и борерима.

Тамошња демографија је таквог тренда, да се бијела и хришћанска већина топи испод половине. У том вакууму моћи, који се у овој расистички оптерећеној земљи приближава брзином пливања сперматозоида и дијељења јајне ћелије, свака данашња мањина види опасност по себе. У оваквим иступима поготово. Шешељевски егзибиционизам зарад свјетлости рефлектора, опет, тиха већина увијек гледа са страхом.

Његова изјава је, наравно, и глупа, и непроводива. Готово било гдје у релативно цивилизованом свијету, па чак и у Уједињеним Ентитетима Сјеверне Америке (УЕСА). Тамо је то искориштено истог тренутка, али за политички обрачун унутар републиканског електората, као и од стране демократа, у циљу избацивања из трке кандидата који је по матрици Арнолда Шварценегера за гувернера Калифорније, почео звучати непотребно озбиљно.

Ријалити бизМисмен Трамп, као и много шта што се губи у зјапу имеђу америчке сиротиње раје и неуљудно богатих спахија и калифа, изгубио је однос према реалности. Овај свој високоумни приједлог је прочитао са папира, тако да су у старту лицемјерно-апологетски пријекори о "непромишљеној изјави", какве су одмах услиједили. Доналдова свита се понаша као уредник таблоида, који рачуна да ће зарада од продаје броја у којем објављује лаж, бити толика да ће и у каснијем губитку парнице за клевету – профитирати.

Његова изава је, осим што је примитивна, још и опасна.

Какав је то мисаони крканлук, да се било коме може, било гдје у свијету, ограничити кретање на основу његове вјерске припадности? Да сад не разлажемо све институционалне немогућности, од самог устава УЕСА, до Повеље УН која се тиче људских права. То је више него очигледно, сваком ко је писмен да то прочита. И за такве ја пишем.

Више бих пажњу окренуо на реакције. Код Трампа у селу и код нас. У граду.

Џон Кери, који је изгубио предсједничку трку од Џорџа Буша, сад са позиције премијера УЕСА то је све окарактерисао као "неконструктивно". Слабо је ко ишао даље, па се и Билова ханума Хилари, задржала на томе да се Трамп самодисквалификовао за предсједничку позицију. Коју, опет, и она крајње амбициозно мјерка након Обамииног другог мандата.

Да је локални политичар православног убјеђења или српског изјашњења изговорио било шта слично, исте личности би упале у медијску матрицу какву су проводили деведесетих. Кад су и нама објашњавали демократију и људска права помоћу авиобомби и крстарећих ракета, као данас у Сирији, Ираку, Авганистану, Јемену, Либији… О томе шта би се десило у Сарајстанском Тамном медијском вилајету, можемо само нагађати са великом дозом тачности у предвиђању.

Но, данас је у Врхбосни мук на ову тему.

Мук је и међу републичкосрпским националистима и шовинистима. Овима који су финансирани са Запада, да се представљају као некакав невладин сектор који се бори против говора мржње, национализма, сексизма и других врста искључивости. Они је, заправо, потичу и предимензионирају са српске стране, како би од тога наставили да живе у недоглед.

У симбиотичком односу Бакиргемске палате и Амбасаде УЕСА покрај Авазове Игле, никада се оружани напад уз исламистичке узвике не третира као тероризам. Буде се у почетку опрезан, јер као истраге још трају, а касније амерички или званичници НАТО, забораве да допуне своје раније изјаве о томе да не знају да ли се ради о терористичком чину. Па и у случају Мевлудина Јашаревића, који је из калашњикова пуцао по истој тој амбасади. Правно гледано, територији УЕСА. Тада је то био "инцидент".

Сада они узвраћају гледе Трампа, јер се никад не може бити сигуран како ће избори у Вашингтону завршити.

У свему овоме губи просвећеност људске врсте. Највише. Губе неки и право да у Савјету за проведбу мира (тзв. ПИК), дијеле лекције о демократском изражавању воље народа кроз референдум у Српској. Посебно о дану кад је настала.

Иста та Америка Доналда Трампа је, потписом предсједника Артура Честера из 1882. године, усвојила федерални закон по којем је Кинезима било забрањено усељавање у земљу. Све до 1943. године, Кинезима је брањено да буду грађани, само зато што су Кинези. Као што су Срби легално убијани у Независној Држави Хрватској од 1941. само јер су Срби.

Све је то било изводљиво, као што и Трамп тврди, зато што то нијесу амерички грађани на које се односи устав. Ни Кинези, ни Срби. Током Другог свјетског рата, иста та Америка је интернирала у логоре Јапанце, америчке грађане, па није случајно што се Доналд позвао и на такву одлуку, да укаже како му приједлог није толико страшан и нечувен.

А најстрашније је што, уколико се укаже потреба, или изаберу Трампа, Америка може да заборави све проповједи које финансијски депонује у свијест нашег млађег нараштаја. Наш Дејтонски чвор и национални му кључ, разграђује се ка новој ратној нестабилности, управо на основу такврих вриједности које сасвим лежерно газе предсједнички кандидати, али и званичници Америке.

У Гвантанаму, рецимо.

Домаћу популацију муслиманске вјере, у генетском и националном смислу готово да не разликујем од ових, који су већински у Српској. Искључиво на нечији захтјев да се огради, јер му смета да смо браћа. За нечија ме вјерска убјеђења, опет, баш брига док не угрожавају туђа. Зато сам морао реаговати на овај говор мржње од стране земље која штанца "лидере читавог слободољубивог свијета".

Тамо је то урадио свега још градоначелник Сејнт Питерсбурга на Флориди, маркетиншки забранивши Доналду Трампу улаз у његов град. Случајно или не, то је био град гдје сам највише времена провео при свом пуштешествију по Уједињеним Ентитетима Сјеверне Америке. Преко залива, у Тампи, настала је и насловна фотографија.

Пошто сам видио како је тамо, а знам како је и овдје, предлажем да се трампимо за манифестације говора мржње, јер би то доста помогло Америци у временима која долазе. Ми смо на овакве типове као Трамп навикли деведесетих. Нико нормалан у Српској то више не зарезује.



0 КОМЕНТАРА

  1. Домаћу популацију муслиманске вјере, у генетском и националном смислу готово да не разликујем од ових, који су већински у Српској. Искључиво на нечији захтјев да се огради, јер му смета да смо браћа.
    —————————————————————–

    Isto tako, domaću populaciju pravoslavne vjere, u genetskom i nacionalnom smislu, ne razlikujem od onih koji su većinski u Bosni i Hercegovini. Isključivo na nečiji zahtjev ovjeren kod notara ili u sudu i objavljen u javnom glasilu ili SLBiH, pristajem da ta osoba nije ono što ja tvrdim da jest.

    Pošteno?

  2. Ова недотупавна изјава Трампова је тема опште зезанције у САД.
    Друштвењне мреже су се усијале од вицкавих доскочица.
    Јер, заиста, ко би се здраворазуман заозбиљно тиме бавио а камоли на њу трошио тинту…
    Ал се зато намрштени Симић баш примио.
    Воли он овакве теме што јест јест.

  3. Величина Америке јесте управо у овоме да се смије свашта причати, али не смије свашта радити.

    Једно је рећи, не дам муслиманима у САД, али нека то покуша извести у пракси, па би брзо видјели гдје би завршио.

    Америка је постала водећа сила због своје отворености и система који свима даје шансу. Америка је најјача јер су у њу хрлили сви који имају идеју и вољу да је спроведу. Знали су да само тамо то могу извести. Од Тесле, Пупина, Ајнштајна, Џоба и других великана науке и технологије.

    Америка није за свакога. У Америку нека не иду нерадници, синдикалисти (комунисти), партизанија која мисли живити од социјале, они који немају навику плаћати порез…

    У Америци такви заврше као клошари испод мостова или у затвору.

    Живила Америка!

  4. Америци је потребан предсједник са ставом и визијом попут Трампа, а не неки млаконја попут овог цигана Обаме. Кад знамо да се тамо предсједник не може изабрати ако не скупи мин. 200 милиона долара и ако знамо да гласчи (свугдје у свијету је случај) радије дају своје повјеренје кандидатима са осебујном „Визијом“ и мачо ставом – онда је сасвим изгледно да је Трамп нови амерички предсједник, а ја им од свег срца желим да га изаберу и да се с нјим усреће В-)

  5. Симо П. Ороз, 09.12.2015. 16:05:44 [157525]
    „Величина Америке јесте управо у овоме да се смије свашта причати, али не смије свашта радити.“

    Зато су они Додику рекли: „Можеш причати шта хоћеш, али не смијеш радити.“

    Навео си само позитивно, а медаља има двије стране. Америка је једно дубоко нехумано друштво. Можеш бити милионер, разболиш се и банкротираш. Зар нису Њемачка, Аустрија и скандинавске земље боље? Они човјека не остављају да скапа у биједи. Можда би ти пустио све немоћне, инвалиде и пензионере да цркну у сиромаштву, јер не могу да привреде?! Америка пружа шансу свима, али сурово је то друштво. На крају, дјецу Србије су посипали радиоактивним и касетним бомбама, а ти их славиш. Индијанце побили, Теслу опљачкали.

    Коментар ти је као цитат из филма „Три карте за Холивуд“. Кажем ја овима што мисле да си Рајко: „Зар вам више не личи на Копа?“.

  6. češnjak, 10.12.2015. 07:19:45

    “…isto samo zakofrčeno.“

    Чешњак,
    ја сам Симића разумио. Тебе нисам.

    СИМИЋ:“Искључиво на нечији захтјев да се огради, јер му смета да смо браћа.“

    ЧЕШЊАК:“ Isključivo na nečiji zahtjev ovjeren kod notara ili u sudu i objavljen u javnom glasilu ili SLBiH, pristajem da ta osoba nije ono što ja tvrdim da jest.“

    Симић свакога у БиХ сматра братом уколико то некоме не смета. Уколико смета, Симић не инсистира.

    Ти инсистрираш да су људи, не оно што они мисле да јесу, него оно што ти мислиш да јесу. Ако не докажу другачије.

    То није исто, мало закофрчено, него фундаментално другачије.

  7. Simo,
    po čemu?
    I Dani(j)al i ja tražimo isto – izjavu, zahtjev.

    Ja se samo kao legalista, pozivam na to da tražim pisani dokaz nečijeg stava.

    Sa malom razlikom što ja ironiziram Dani(j)elov iskaz ukazujući na njegovu besmislenost – „Mislim, dakle jeste“

    Za njega je „populacija muslimanske vjere“ ne ono što oni za sebe misle nego ono šta im on pripisuje u „genetskom“ pa i „nacionalnom smislu“

    Pa i ako kažemo da jeono smatranje u nacionalnom smislu tek mali šovinizam negiranja tuđeg osjećaja pripadnosti određenoj skupini,
    tvrdnja o „genetskom“ kao prije svega i jedino naučno utvrdljivom – za šta Dani(j)el naravno ne može pružiti naučno utemeljen dokaz je naprosto GLUPOST.

Оставите одговор