Трактат Данета Чанковића: Вирус корона и исјечак из Плана Живота

Под овим насловом из СНП Избор је наш шаљу овај дугачки текст, дјело предсједника овог покрета, у којем није баш најјасније да ли је ово геополитичка анализа, теолошка расправа или просто још један текст на тему друштвеног удара вируса из групе корона, под редним бројем 19.

петак, 8 маја, 2020 / 12:53

Христос Васкрсе. Не без разлога овај текст почињем тим свевременским поздравом. И настављам, Христос је дошао да спасе човјека – убијеђен сам са разлогом.

Не ликујмо, криза изазвана пандемијом, није поразила малобројну моћну групу људи, надахнути духом ђаволским.

Мање је важно да ли је вирус Корона-19 (вирус К-19) настао природним или лабораторијским путем (мутација), да ли је дошао до човјека случајно или намјерно, па чак да ли га је нечија рука „пустила“ да хара пре нечијег плана. Да ли се жели „елиминација“ као терет старих и тешко болесних људи. Да ли се жели уништити нечија привреда, остварити огроман профит (вакцине, лијекови). Прикрити слабост, недостатак неолибералног система и законским мјерама против кризе изазване пандемијом зачепи огромне „рупе“ и додувати балоне финансијске илузије. Није толико важно да ли вирус Корона постоји, са већом или мањом снагом или је све то измишљено. Да ли је поражена глобалистичка идеја, неолиберализам, или Запад. Ништа од тог није толико важно.

(Овим текстом нећу разматрати сасвим реалан сукоб, специфично вођен између САД и Кине, у којем је криза у вези вируса К-19 означила старт тог сукоба, а у којем ће Кина, највјероватније извући дебљи крај. О томе сам писао у неколико текстова претходних година Кина – гигант на стакелним ногама.

Важно би било догађаје у вези вируса К-19 дефинисати и анализирати као један сићушни исјечак који је садржан у непрекидном и сложеном току Плана Живота и препознати могуће посљедице вируса К-19 као средства у рукама моћних.

Следи „брзи поглед“ преко Плана Живота у којем је човјек централно биће, а који није супростављен Христоцентричним бивствовањем Васељене.

Тај план садржи непрекидни ток догађаја изазван видљивим и невидљивим силама и човјеком, а полази од прародитељског греха Адама и Еве и изласка из Раја, па све до повратка човјека у Рај, Царства небеског.

Човјек је у својој најдубљој суштини добар и ако живи са привременом палом природом и привременим поразом. Прародитељски грех и сво искуство крвних предака, човјеку је меморисано у уму (у једном моменту ће се моћи приказивати као на филму. „Све тајно постаде јавно“)и као терет или помоћ у садејству са непоновљивом и јединственом личношћу, бива, човјек, као пријемник, под сталним утицајем добра и зла и на тај начин функционишући кроз читав живот.

Ђаво је преварио прародитеље и они су са задобијањем другачије природе и са задобијањем друге свјести, морали промјенити своју животну средину и изаћи из Раја. Од тада тече непрекидни ток догађаја, узрочно-посљедично повезаних у којима ђаво и духови поднебесја непрекидно дејствују на човјека. А у зависности на човјекову слободно исказану вољу и његово делање – Бог интервенише.

Дакле, Бог управо преко оног који је преварио прародитеље и извео их из Раја, управо ће преко њега и његовог лукавог дјеловања (преваре, обмане, страсти, гордости и страха) на човјека – и навести човјека на одговор (трпљење, љубав, покајање) који прати речи „Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески“ (Мт 5, 48), вратити човјека кући у Рај. Ту нема сумње, јер Богу је све могуће, и видио је (по човјековим мјерилима унапред, у будућности) шта је човјек изабрао. Јер да је изабрао погрешно, Он га не би створио „по лику своме“. И није битно да ли ће се у Рај вратити двоје или више људи. Јер сви могу „Останите у мени, и ја ћу у вама“ (Јн 15, 4)

„Вјерујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог…“ (Символ вјере, члан 1.). „Ја сам Пут, Истина и Живот“ (Јн 14, 6).

Ђаво је највећи имитатор, највећи лажов, највећи илузиониста.Човјек је централно биће на Земљи (поновићу, то непротиврјечи Христоцентричном устројству Васељене) и својеврсно је бојно поље на којем се боре силе Добра и зла. Човјек је важан и Богу и ђаволу, сваком на свој начин. Богу, јер га је створио, јер човјека воли.

„Јер Бог тако заволе свет да је Сина свога Јединороднога дао, да сваки који верује у њега не погине, него да има живот вечни“ (Јн 3, 16)

Ђаволу је човјек важан, јер преко потчињавања човјека, па и покушаја његовог уништења, ствара свог, ђаволског човјека, и на тај начин се покушава уздићи на висину Бога живога.Ђаво је преварио Адама и Еву како би окусили плодове са Дрвета Спознања и у покушају досезања вишег знања, заправо су суштински ограничили дотадашње знање, промјенили своју природу и самим тим морали изаћи из Раја. Стварно знање замјенили су лажним а вјечност замјени коначношћу и смрћу.

Човјек, тешко да је творац оригиналних, својих мисли, као сложени пријемник их прима,усваја и дела по њима или их одбацује. Као разумно биће може да развије процес мишљења, доноси одлуке, комбинује, стиче своје искуство. Њему је од Бога дата највећа вриједност, Слобода. А њу му је ни ђаво не може одузети.

Човјек као изузетан природни „пријемник“ у зависности од специфичности своје личности, дарова добијеним од Бога и искуства својих крвних предака (меморисаних у мозгу), прима „сигнале“, мисли и помисли, прихвата их и по њима дела или не, или их чак у потпуности одбацује, не похрањујући их у меморију – мозак. У зависности од одлуке, избора и делања, човјекова душа реагује осјећањима љубави, радости, храбрости, или страсти, мржње, страха.

Био би занимљив експеримент у којем би се човјек убацио у затворен простор „скафандер“, који би га апсолутно изоловао од електромагнетних и свих других таласа. Можда тада не би имао осјећај живота, времена…

Наука Божија, Наука Христова, Наука Цркве симболично се може представити вертикалом Истине о устројству Божијем, која се открива Духом Светим. Наука човјекова је синусоида која ту вертикалу прати, с времена на време пресјеца, са њом се поклапа и поново удаљује, да би се поново поклопила.

Човјек само открива оно што је Бог већ створио, устројио и законе поставио, без могућности да створи нешто апсолутно ново. А поготово не може да створи живот (човјек сам себе није створио и онда потомка којег рађа он му истински ни тада не даје живот, а поготово не, роботу,којем човјек не може уселити живот, душу колико год да се направи савршен робот. Можда само неком преваром која би се брзо открила и опет ништа).

Много тога човјек још није открио, спознао, а никад неће све ни спознати.

Постоје закони, физички, хемијски, математички па и друштвени (који би се можда могли и математичком формулом изразити, у смислу и трајања одређених циклуса, епоха у друштву…) И све то човјек открива и откриваће, али надахнут лукавим промашиваће узрок стварног настанка нечега, док ће открића често и злоупотребљавати.

Навешћу, можда шокантно. Гравитација је сила којом Земља, својом масом привлачи сва друга тијела. И то је тако. Али та сила привлачења није изолована и није производ саме Земље, тјела са огромном масом (Постоје феномени у којима та сила не делује ). Већ је то тако што је то устројство Божије. Плима и осека исто тако , није последица силе Мјесеца. Мада све тако изгледа.

Оне који се старају искључиво за земаљско царство, ђаво надахњује и води његовим поукама. „Човјек је човјеку вук“, „Циљ оправдава средство“, „Завади па владај“. А онима, који желе задобити Царство Небеско, њима је њихов грех стално испред њих,слушају Десет Божијих заповијести.

Као посљедица надахнућа највећег лажова дошло је до лажирања повода, а некад и одрађеног „повода“, како би се прикрили стварни узроци, а онда и циљеви, већине ратова.

Цунами у Јапану 2011. године изазван вјештачким „земљотресом“ имао је за циљ да дисциплинује Јапан и да заокрене дотадашњу спољну политику која је водила у сарадњу и постизање споразума са Русијом. Данас од тог споразума нема ништа.

Сада је ваљда свима јасно да Американци нису били на Мјесецу. Да су стварно пре 51 годину били на Мјесецу, сада би, колико је за тај период напредовала технологија, наплаћивали „аутобуске“ карте за Мјесец.

За очекивати је, с’ обзиром да су тек прошле године амерички и свјетски медији представили читавом свијету, одређене Србе, мал те не, као ауторе пута на Мјесец, да убрзо (можда већ за 2 год ће бити озваничена лаж да су Американци били на Земљином сателиту) кажу – Срби су нас преварили – ми и нисмо били на Мјесецу.

„Озбиљне“ лажи са огромним посљедицама присутне су кроз сва времена. Па и у наше време и у региону.

Разбијање Југославије…Злочин против мира…

Окривити и казнити друге, а не истинске кривце за злочине у Сарајеву (пијаца Маркале, улица Васе Мискина..) манипулација са страдањем у Сребреници, а поготово у Рачку. Лажно представљајући ситуацију и производећи повод како би оправдали НАТО агресију 1995. и 1999. на Крајину, Српску, Србију и Црну Гору.

Данашње вријеме носи са собом један процес кулминације у економском, политичком, војном, културном, моралном, па и у религиозном стању човјека. Шпекулативна економија и превара којом се долази до фиктивног новца, а са којим се ипак може купити сваки конкретни производ, долази до свог врхунца, а онда убрзо и до краја такве фазе коју познајемо. Пре тога ће уследити економске кризе које ће се одвијати у таласима. Чак и начин и организација производње доживјела је своју кулминацију, са реалним очекивањем да у будућности крене у два одвојена правца. Глобално дириговани роботизовани правац са производњом вјештачких, а када је храна у питању и нездравих, генетско модификованих производа… и локални правац производње заснован на природној производњи и локалној куповини, здраве хране и других производа.

Политичка кулминација подразумијева пре свега почетак краја свих међународних институција и јачање утицаја и самовоље одређених центара моћи у политичком и сваком другом смислу. Тај процес ће се одвијати у свим државама…

До војне кулминације долази и до усвајања веома моћног и до сад јавности непознатог наоружања. Она подразумијева и један напон и потенцијал који омогућује и тражи промјену свих друштвено политичких и привредних међународних односа.

Култура и образовање у темељу се дрма са једним од најважнијих циљева „дрмача“ – да узму дјецу под своје, да их они васпитају…

Морална кулминација доживљава у себи крах, зато што је религија, а она је ехо морала, избачена из ума. Тако је и могло доћи да су се моралне вриједности замјениле неморалним.

Религиозно стање човјека је природно, самим тим и нормално. Сваки покушај анестезирања душе, довешће, бар код неких људи, до дубоког осјећања смисла, радости и храбрости и да кажу: „С нама је Бог“. А онда ко ће против таквих.

Зато ће се покушати наметнути сурогат религије.

Знајући све то и много више, чак водећи све те процесе, малобројна група људи, имена непознатих јавности, а прожети духом ђаволским, највјероватније је припремила догађаје који ће човјечанство увести у нову епоху.

Корона вирус ће им бити средство, једно од неколицине, које ће им послужити за производњу стања ствари и догађаја.

И небитно је да ли је криза произашла вирусом К-19, поразила САД или неку другу државу или глобалистичке снаге, стварност је да она није поразила малобројну, а моћну групу људи који управљају свјетским догађајима, економијом, финансијским токовима, обликовању и самих људских живота… Они читаву Земљу, као планету, доживљавају као своју. Они су створили и робовласнички, и капиталистички, либерални, комунистички, неолиберални систем. И сада су у покушају управо после кризе вируса К-19, али и још неких криза, да успоставе прави Глобалистички поредак, утемељен на лажи, неправди и сили.

И управо је, можда ново моћно оружје Русије пресудно утицало да се она не напада, већ да се направи следећа стратегија.

У њој је замишљена производња неколико свјетских криза, без обзира да ли су настале спонтано или намјерно, од ове садашње изазване вируском К-19, затим кризе као посљедица „климатских промјена“, до оне кризе произашле крахом свјетске привреде, биће злоупотребљене од стране малобројне групе људи подстакнуте духом ђаволским, како би покориле човјечанство…

Кризе ће медијским манипулацијама, разним подстицајима и силом представити тако да се на њих мора глобално одговорити.

На људе широм планете биће усмјерени „снопови лажи“ и силе, како би се у њима јавио страх, који би их навео да буду послушни, да предају њима своју вољу.

Ово досад у вези вируса К-19, може се представити и као показна вјежба дисциплиновања и навикавања људи на кршење људских права па чак и одузимање слободе у смислу успостављања личних приоритета, када су у питању и најдубља религиозна осјећања. „Природни“ одговор на такву ситуацију, која ће се појачати новим „пандемијама“ биће глобална вакцинација (скоро нико неће знати шта она носи) и то као један дио стратегије.

Глобални одговор на кризу изазвану климатским промјенама и загађењем – биће законом наметнуте нове технологије.

Они су заиста мајстори свог посла.

Људи ће рећи да је нормално у таквој ситуацији примити вакцину. Па свако нормалан је за вакцину, али сигурну, провјерену и корисну. А ко нам то гарантује. О како су похлепни за новац и на неке друге циљеве. А шта ако вакцина у себи има и састојке који изазивају разне болести? И то не свака. Рецимо 10.000 исправних, па једна која носи неку болест, па са другом, трећом болести. Па онда свака педесетохиљадита вакцина „носи“ смрт, (вакцине за дјецу). За тако нешто данашње технологије дају велике могућности и тајност, а онда бираш, регион, народ, гдје ће шта отићи и какав резултат постићи.

Мајстори су и у смишљеном одговору за климатске промјене и загађења. А шта ћемо са тим, што су многе државе и народи толико сиромашни па не могу купити или им се чак не дозвољава да купе нове технологије.

Свако нормалан је за чистији ваздух, али биће да овдје има још нешто, а можда, зато преувеличавају са свиме што се дешава у вези климе (па климатске промјене осцилују хиљадама година). Они, свјетски моћници, често произведу догађај, изазову кризу и рјешавају је тако што остварују свој интерес – и неколико циљева истовремено. Тако све изрежирају да њихово рјешење дјелује логично, па и добро, а када се подвуче црта штета је за обичног човјека катастрофална.

Све бих им вјеровао, само да 8 људи у свијету нема богатство које је једнако богатству које има доња половина цијелог човјечанства. Било би занимљиво када би њих осам имали богатство читавог човјечанства, шта би онда урадили, да ли би брзо један од њих преотео богатство осталих. И шта би онда он урадио? Излудио или се убио.

Помоћу тих неколико криза, у тој стратегији, они хоће да у свијету створе такве околности које ће им омогућити да међународним законима и уредбама остваре своје неправдане глобалистичке циљеве: послушност становништва, смањење и контрола броја људи на планети, долазак до природних ресурса, гдје се год налазили и њихова експлоатација под њиховим условима – будзашто. Наметање сваке врсте ненормалности, некултуре, па чак и лажне науке, све до стварања више и ниже расе људи, и то би им били цољеви. Било би то поробљавање без рата.

У сложеној стратегији, они би на различит начин подржавали неправедни глобалистички процес и процес јачања национализма и националних држава у жељи да сукобе та два процеса и да изазову хаос у свијету. Привреду многих држава су значајно уништили (укидањем царина, сточни фонд разним болестима. Пољопривреду такође. Пре 15-ак година на планини Влашић – Р. Српска , странци су неколико мјесеци вршили експерименте на скакавцима, у тој за њих суровој средини. Ко зна и са каквим циљем и гдје се све могу пребацити тако „ојачани“ скакавци. Посебан је проблем уништавања аутохтоног сјемена и производња сјемена само у неколико фабрика за читав свијет.)

У том хаосу дошло би до разбијања свих врста суверенитета и идентитета, од државног, народног, религиозног… па све до личног. Ратови би се водили на локалном, регионалном нивоу и као талас ширили планетом. Насупила би глад, болест, страдања сваке врсте. Народи широм планете би рекли „Ма да дође и ‘црни циганин’, само да са њим дође и мир, да све ово зло стане“. И управо они који су до свега тога и довели, чекају тај моменат…

Без Светога Духа, као невидљиво дејство Бога живога, немогуће је доћи до истине и побједе над видљивим и невидљивим непријатељем.

У непрекидном току људског живота, човјек није никад сам као индивидуа, нити само скуп таквих међусобно повезаних јединки, већ је у једној врсти заједнице и дејства Бога живог (преко Светог Духа) и ђавола (његов утицај на човјека преко помисли, подстрека… ) и то невидљивим силама и „везама“ , а усудио бих се рећи, понекад и видљивим, материјализованим.

Наведена размишљања сам приказао упрошћено, тако и настављам.

Имитирајући Бога, ђаво преко човјека створиће супер, супер вјештачку интелигенцију.

Неком новом технологијом повезаће је са човјеком убацивањем у њега „нанопријемник“, рецимо путем вакцине. А могуће су и отвореније изведбе и условљавања. На тај начин човјек ће се ставити под апсолутну контролу узурпирајући његову слободну вољу.

Бог све окреће на добро.

У људском друштву, у Васељени, све је тако како треба. (Толико у то вјерујем, да могу рећи да и Бог узима човјека кад је духовно најпозитивнији, најспремнији… ). Ђаво не да човјеку да се „успава“. Бог му даје снагу. А човјек слободном вољом у суштини и на крају чини прави избор и дела. Тако да људско друштво без обзира на интензитет сарадње иде напред.

А човјек духовном спознајом приближава се Царству Небеском.
Различите су животне улоге сваког човјека и народа. И управо за такве улоге од Бога се добија снага и дарови да их на најбољи начин остваре. То не важи за оне улоге које човјек пожели да их одигра подстакнут лукавим. То је тада животни промашај.

Идентитет једног народа није само језик, култура и печат онога националног којег дефинишу и одређују политичари, умни и истакнути појединци често невјерујући. Већ је идентитет, прије свега, историјска улога од Бога дата неком народу. Не значи да таквих народа има пуно. Можда баш дванаест који ће дочекати други долазак Христов. Остали народи стварани су од њих и нестали, ствараће се и нестајати, опет имајући одређену функцију.

Српски народ је један од, можда, тих дванаест народа. Са историјском улогом која се може дефинисати Отпором и Побуном против најмоћнијег зла на планети, која с времена на време постане очигледна.

Није ни чудо што је сада, у овако злом времену, „читав“ Свјет скочио на Србе, на српски народ, покушавајући га етикетирати као ненормалан, луд народ, народ који чини злочине. И овог пута српски народ ће испунити историјску улогу, а онда ће и други народи своју… Многи ће говорити „Будимо људи, будимо Срби. Народи са достојанством,у знак поштовања, савиће главу, пред српским народом…

Криза изазвана пандемијом К-19 подстаће и размишљања да се истински врати живот на село уз Цркву која би била и школа.

Шта је најважније за човјека, за овоземаљски живот – кров над главом и здрава храна. Срби то могу остварити и имају услове за то.



Оставите одговор