Тоталитарне династије свијета: Асад, арапски социјалиста

У трећем дијелу прича о тоталитарним династијама Владимир Вучковић пише о још једном лаву – то је превод имена Асад са арапског. Сиријска Арапска Република заузима важан геостратешки положај у источном Средоземљу, на њеној територији су налазишта угља, хрома, мангана, пирита и нафте у мањим количинама. Главна привредна грана у Сирији је пољопривреда, а најважнији […]

недеља, 8 фебруара, 2015 / 17:54

У трећем дијелу прича о тоталитарним династијама Владимир Вучковић пише о још једном лаву – то је превод имена Асад са арапског.

Сиријска Арапска Република заузима важан геостратешки положај у источном Средоземљу, на њеној територији су налазишта угља, хрома, мангана, пирита и нафте у мањим количинама. Главна привредна грана у Сирији је пољопривреда, а најважнији производи су пшеница, памук и дуван.

Према мишљењу великог броја истакнутих историчара Дамаск, главни град Сирије, је најстарији живи град на планети земљи. Дамаск се помиње у најстаријим списима познатим људском роду, египатски хијероглифи говоре о постојању града Дамаска, Свето писмо говори да је славни цар Соломон сарађивао са владаром сирским који столује у граду Дамаску итд.

Видимо да је историја Сирије и њеног главног града стара колико и сама историја људског друштва. Са повољним географским положајем Сирија је била неколико пута велика сила у својој историји, али је безброј пута била мета великих империја почевши од Египта, Персије, Рима, Византије, Отоманске империје, али у новије вријеме и модерних држава као што је Француска која је по мандату тадашње Лиге народа запосјела Сирију 1920 године. Модерна Сирија, она Сирија коју данас видимо, независност је добила 1946. године.

Погледамо ли бурну историју Сирије у мисли нам се уплиће констатације да су свијетске силе навикле да владају Сиријом, а да њен народ нема право да влада својом земљом. Сличан сценарио је на сцени и данас, велика цивилизација покушава бити покорена од држава које су млађе од просјечно старог дрвета храста.

Но, сада нећемо о историји и о притисцима на суверенитет и територијални интегритет, већ ћемо говорити о актуелном режиму који влада модерном Сиријом, династији Асад. Хафиз ел Асад је први у династији Асад која већ неколико деценија суверено влада Сиријом, по занимању војно лице, на власт долази слично као и либијски вођа Моамер ел Гадафи. Био је први из своје породице који је завршио средњу школу, а на војној академији је добио бесплатно факултетско школовање. Хтио је уписати медицину у Бејруту, али то није могао приуштити његов отац Сулејман Али, који се женио два пута и имао 11-оро дјеце. Сулејман није био небитна личност, већ представник Алавита у области Латакија, а због својих достигнућа добија надимак Лав (Асад) што му постаје презиме.

Хафиз се школовао међу сунитском већином, што је смањило неповјерење, јер су Алавити (секта унутар шиитског ислама) сматрани издајницима због сарадње са Французима. Пријатељство са сунитима и чланство у секуларној, панарапској социјалистичкој партији учиниће да се у њему као предсједнику превазиђу вјерске разлике у земљи.

Као јак противник оснивања и егзистенције Уједињене Арапске Републике, сачињенe од Сирије и Египта, Хафиз ел Асад бива прогоњен и затваран од стране Насеровог режима. Цјелокупна та прича и дешавања везана за њу, амбициозном Асаду иду на руку. У врх власти његова опција долази након војног пуча 1966, те на таласу незадовољства због пораза од Израела у шестодневном рату 1967. Након распада Уједињене Арапске Републике Асад постаје премијер Сирије, а недуго након тога 1971. године и предсједник. На челу државе налазио се до своје смрти пуних двадесетдевет година у временском интервалу од 1971. па све до 2000. године када је преминуо од посљедице срчаног удара.

Након смрти свога оца Хафиза на трон Сирије долази садашњи предсједник Башар ел Асад, који поред мноштва притисака и превирања одолијева нападима и спотицањима и остаје на челу независне Сирије.

Млађи Асад завршио је средњу школу 1982, и уписао медицину. Дипломирао је 1988. Специјализовао је офтамологију у војној болници, а потом се школовао у Лондону, све до 1994.

Био је на челу Сиријског рачунарског друштва радећи на ширењу информатичке културе по цијелом свијету. Од 1995. нагледао је реформске програме два министарства — за образовање и за високо образовање. Старији Асад припремао је сина Басела за чело државе, али је та улога припала Башару, након Баселове погибије у саобраћајној несрећи.

Сирија та мистична, античка и древна држава. Простор са мноштвом различитих народа, мјесто које се налази у срцу Блиског Истока, домовина различитих вјерских и етничких група, подручје на којем тренутно ескалира велики сукоб свјетских размјера. Тековине Хафиза ел Асада су у Сирији видљиве и данас, држава је оријентисана ка развијању и јачању војне машинерије што је једана од основних карактеристика држава у којима се власт преноси са оца на сина, или са брата на брата. Према доступним и јако поузданим подацима, које узимам као оријентир, Сирија је 1980. године имала оружане снаге јачине: 200 000 људи, 2900 тенкова (Т-54, Т-55, Т 62) и 1600 оклопних возила. Оружане снаге су биле организоване у 3 оклопне и 2 механизоване дивизије, 2. оклопне, 4. механизоване и 2. артиљеријске бригаде. Ратно ваздухопловство бројало је 45 000 људи заједно са ПВО, са око 390 борбених авиона. Све ово указује да је Хафиз ел Асад итекако био свјестан колико је непријатељски расположен регион у којем се Сирија налази. Мноштво превирања и тотално неповјерење према свим сусједима натјерало је вођу Сирије да јача своје „одбрамбне“ капацитете.

Етимолошки посматрано за Блиски Исток у италијанском и енглеском језику се вежу два појма, Блиски и Средњи исток (Near and Middle East — Vicino e Medio Oriente). На популарним страницама на мрежама можемо наићи на објашњење да су ови називи европског поријекла (што је јасно с обзиром на географску одредницу – исток). „Near East“ би обухватао Турску, Ирак, Либан, Израел, Јордан и Сирију као и земље арапског полуострва, каткад и Египат и Судан. Сукоби у овом региону нису ништа ново. Од оснивања државе Израел 14. маја 1948. године, овај дио планете се претворио у зону борбених дејстава. Арапска лига и већина њених чланица неколико пута су покретале војне интервенције против хебрејске државе, али безуспјешно. Можемо ли повући паралелу између сиријске кризе и настојања Израела да „избаци из строја“ озбиљног конкурента?! Наравно да можемо! Сирија је у неколико наврата наносила тешке губитке израелској војсци и показала се као најозбиљнији ривал тој моћној машинерији.

Асад и његова Сирија поред Израела имају неколицину других непријатеља, и међу околним исламским државама. Није тајна да три државе имају намјеру бити водеће земље арапског или исламског свијета. Иран, Турска и Саудијска Арабија непрестано воде борбу за превласт која ће резултирати тоталном доминацијом у исламском свијету и у региону Блиског Истока. Свака од ове три земље има право на то. Иран, велика земља са огромним бројем становника, идеалним географским положајем, цивилизацијом старом неколико хиљада година, снажном армијом и нуклеарним програмом. Има довољно аргумената да буде лидер арапског свијета, али постоји ту и једна“зачкољица“ већински шитска држава никако не може бити прва у исламском свијету. Поред Ирана ту је и Турска. Држава која је окренута ка западу и чланица је НАТО алијансе. Некадашња империја, има легитимно право да заузме ту ласкаву титулу, али изгледа да се вође атланске алијансе боје да ће им Арабија окренути леђа у случају да Турска буде њихов избор на челу муслимана. Цјелокупну ситуацију из прикрајка вреба, и већ поменута, Саудијска Арабија која је колијевка ислама и духовни вођа свих муслимана. Огромно богатство даје за право овој држави да буде поштована као одан савезник једној од дије најмоћније државе садашњице.

Сирота Сирија нема нити један адут да буде у том друштву одабраних. Етничка и религијска мапа Сирије је нашарана као лист блока невјештог основца који по први пут користи темпере. Управо та шароликост Сирију претвара у идеалан полигон за надметање како њених арапских сусједа, шитских и сунитских држава, који се боре за превласт, тако и великих сила које се боре за остваривање својих интереса у овом нафтом богатом региону.

Домино ефекат који је започео обарањем Југославије, као прве домине, па преко Ирака, Афганистана до Либије, изгледа да полако стаје. Сирија је показатељ да модерно друштво нема наду за будућност, ако не постоји равнотежа и савршен баланс у свијету. Велике силе морају пооштовати и уважавати све мале државе и оставити по страни хладноратовске играрије и надметања на територији неких далеких земаља. Нећу говорити о бази Тартус, нити о упловљавању десетина руских ратних бродова у сиријске воде, мада бих могао. Сиријо, земљо древних култура, језика, народа, обичаја и тековина. Западне демокртије порокламују мјешовитост , права, мултиетничност, а зашто им смета држава која по свему томе може бити узор многим народима и државама свијета. У Сирији хришћани, муслимани и сви други народи живе заједно и боре под командом предсједника Асада, против пошасти модерног доба тероризма, тираније, хегемоније и империјализма.



0 КОМЕНТАРА

  1. Асад и његова Сирија поред Израела имају неколицину других непријатеља, и међу околним исламским државама. Није тајна да три државе имају намјеру бити водеће земље арапског или исламског свијета. Иран, Турска и Саудијска Арабија

    Хектор,текст је глуп до бола.Овде сам стао.Не знам да ли си аутор,али чему овакав наслов.Да се буде духовит као Поскок.

    Админ,крајње вријеме је да се тролови и мозгоње који се не држе теме,бришу.

  2. O, srece nase da je samo tekst glup do bola, kako kaze , serbinium.
    Ali, od takvih bolova se ne umire. Uvijek su se pisali i glupi, i pametni tekstovi.

    I, postoji li mjerac kojim se moze mjeriti glupost teksta?

    Mozemo li reci da je tekst glup toliko i toliko mjernih jedinica, kao sto mjerimo temperaturu, duzinu, tezinu…., jacinu potresa?

    Moj srerbiniume, pa i Teslu bi, i Ajnstajna, i najvece umove svijeta neki proglasili glupima, trolovima, izdajnicima, stranim placenicima…

    I obratno. Recimo , dojucerasnje fukare koje orobise zemlju i ljude u njoj krunisu, primitivce kojih bi se pametan stidio promovisu…

    Dakle, serbiniume, mjerila su u glavama citalaca.A, oni su ili pametni ili nisu, i samo svaki od njih moze da svojim mjeracem izmjere kakav je koji tekst.

    Ili cemo spaljivati tekstove i knjige koje se ne dopadaju onima s vrha piramide. Kako je poslo, ni ta vremena nisu daleko.

    Kuc, kuc!

    Ko je ?

    Dosli smo da spalimo knjige Domanovica, Kocica, Disove Nase dane…

    Citajte Ljepojevice, karganovice, emire, biskupae, rudonje…

  3. prijedor, 10.02.2015. 11:28:18 [140961]
    Koзарац,мораш понешто знати или прочитати,али је то теби врло тешко.Иран је главни савезник „сиријског режима“,дакле није непријатељ.Иранци су шиити(алавити),као и Басар.Русија је на страни Ирана и Сирије,у Сирији је главна руска поморска база у Средоземљу.Због тога „америчко прољеће“у тој земљи,због тога је у Сирији ИДИЛ добар,као и Ал Каида.Другдје не ваља.“Америчка прољећа“,тамо гдје се десе,оставе иза себе поларне зиме и ледена доба.А ти и даље мучи,јер шта један во и трол да ради.И пиши и даље бесмислене коментаре.Само да ти кажем,избори су прошли у октобру,сад ако можеш,опет се трансформиши у човјека из страначке дежурне будале.

  4. HAHA, serbiniume, bio u Iranu !
    I prijatelj moj iranski bio kod mene…

    A, na kozi svojoj smo osjetili americka proljeca i njihove daske vjetra…

    U pravu si polarna zima, ali i pustinjska oluja oduvala sve i svakoga.

    Hiljade mladih bjezi glavom bez obzira….

    Provjeri koliko mladih upisuje jezike, njemacki, norveski…

    Posudjuju novac i upisuju tecajeve jezika jer je to uslov za bijeg u zivot, proboj neprijateljskog obruca….

    Serbiniume, nisam ni u jednoj stranki, iskreno ti kazem, najiskrenije. To da shvatis kolika sam budala. Ljudi su u sekti…
    Tamo budalama nije mjesto, pa ni meni budaletini. Smrde mi pokvareni papci, pa necu da riskiram.