Сјетимо се корупције типа "Оружје за масовно уништење у Ираку": ТИ БиХ представио своју ранг листу

Босна и Херцеговина је ове године поново добила оцјену 38, на скали од 0 до 100, гдје 0 представља највиши ниво перципиране корупције, док 100 представља најнижи ниво корупције, и налази се на 89. мјесту, од укупно 180 земаља укључених у истраживање. БиХ позицију на листи ЦПИ дијели са Индонезијом, Шри Ланком и Свазилендом.

Поредећи резултате у посљедњих седам година, гдје се оцјене крећу од 42 за 2012. и 2013., до 38 за 2017. и 2018., видљиво је да БиХ не само да није направила никакав напредак, већ биљежи назадак. Негативне трендове, осим Македоније, која је забиљежила помак са оцјене 35 на 37, биљеже и остале земље Западног Балкана, те су и Србија, Црна Гора, Албанија, Косово и Хрватска у односу на претходну годину забиљежиле назадак.

Хрватска најбоља, Србија највише назадује…

Најбољу позицију од држава регије и даље држи Хрватска, а највећи назадак забиљежила је Србија (са 41 на 39).

Анализа резултата ЦПИ и поређење са осталим истраживањима, показала је директну повезаност између нивоа корупције и нивоа демократичности. Развијене демократије тако имају просјечан индекс око 75, слаби демократски системи имају оцјене око 49, док хибридни режими, који показују елементе аутократских система имају индекс близу 35.

БиХ је већ према истраживањима као што је Индекс демократије (Ецономист Интеллигенце Унит), који је укључен и у ЦПИ, сврстана међу хибридне режиме, у којима се редовно дешавају изборне неправилности, политички притисци, недостатак независности правосуђа, висок степен корупције, притисци на медије и готово непостојећа владавина права. Све ове карактеристике и слаби демократски темељи омогућавају цвјетање корупције, посебно у системима у којима недемократске и популистичке вође користе њихове слабости за сопствену корист.

Ово је нагласио и Срђан Благовчанин, предсједавајући Управног одбора ТИ БиХ, напомњући да је БиХ у потпуности заробљена приватним интересима носилаца власти: "Институције парализоване корупцијом не успијевају остварити сврху због које постоје, остављајући грађане у ситуацији да не могу остварити елементарна људска права. Разарајуће посљедице корупције манифестују се на урушавање демократских стандарда и одсуство економског развоја. На све израженије незадовољство грађана, власти све чесће реагују репресијом, као у случају Правде за Давида".

ТИ БиХ је због тога као хитне мјере неопходне за спашавање система од потпуног пропадања и безакоња, навео лустрацију у правосуђу и агенцијама за проводјење закона, системске анализе функционисања јавног сектора. посебно јавних предузећа, како би се отклониле кључне препреке у функционисању, те јачање закона усмјерених на спречавање политичке корупције (Изборни закон, Закон о финансирању политиких партија, Закон о јавним набавкама, закони о сукобу интереса, итд.).