ТИ БиХ: Медији и НВО не смију правити компромисе
На дводневној регионалној конференцији расправљано је о независности цивилног друштва у земљама региона, њиховом успјеху у надзору над радом власти, те о објективности медија и проблемима са којима се суочавају звиждачи који пријављују корупцију Транспаренси интернешнал Босне и Херцеговине (ТИ БиХ) и међународна организација Сивил рајтс дифендерс одржали су 22. и 23. новембра дводневну регионалну […]
На дводневној регионалној конференцији расправљано је о независности цивилног друштва у земљама региона, њиховом успјеху у надзору над радом власти, те о објективности медија и проблемима са којима се суочавају звиждачи који пријављују корупцију
Транспаренси интернешнал Босне и Херцеговине (ТИ БиХ) и међународна организација Сивил рајтс дифендерс одржали су 22. и 23. новембра дводневну регионалну конференцију под називом Улога цивилног друштва, грађана и медија на Западном Балкану: Изазови као прилика.
На конференцији су окупљени представници цивилног друштва и медија из БиХ, Хрватске, Србије, Албаније, Црне Горе и Македоније, који су се истакли у борби против корупције и кршења људских права.
Основни циљ конференције био је прије свега поређење стања цивилног друштва и њихове ефикасности у надзору над радом власти и заштити права грађана у земљама региона, те преиспитивање улоге организација цивилног друштва у околностима гдје њихова моћ слаби. Наиме, при самом отварању конференције у поздравним ријечима Горан Милетић, регионални директор ЦРД за Западни Балкан, као и Емир Ђикић, предсједавајући Одбора директора ТИ БиХ, дали су генералну оцјену да без обзира на напоре и притисак цивилног друштва на институције власти, њихов ефекат слаби. Када је ријеч о БиХ, закључак је да је цивилно друштво било живље и јаче прије 15 година, него данас.
Управо због тога, фокус дискусије панелиста, није био на критици власти која врши притисак на цивилно друштво већ управо на одговорности невладиног сектора и препрекама које сам себи поставља у борби за права грађана. Проблеми са којима се цивилно друштво суочава, не долаза само од напада, притисака, немогућности сарадње са институцијама власти, већ и у компромисима које организације праве, недостатку објективности и незавосности организација, које често служе као продужена рука власти. Њихово дјеловање или недјеловање утиче на углед цјелокпног невладиног сектора, као и на повјерење које јавност има у то да ће НВО заиста заступати њихове интересе. Мунир Подумљак, директор Партнерства за друштвени развој, организације која се у Хрватској веома активно бори против корупције, дао је пресјек невладиних организација које, како би испуниле пројектне циљеве, веома често успостављају партнерства са влашћу, управо оном која се наводи као разлог корупције, а да се у исто вријеме не успостављау коалиције са грађанима чије би интересе те организације требало да заступају.
Први дан конференције био је посвећен и анализи стања слободе и независности медија и њихове улоге заступању права грађана од стране цивилног друштва, с обзиром на то да се без слободних медија не може очекивати успјешна борба против корупције.
Законски оквир који ограничава новинаре у раду, као и власништво над медијима у великој мјери су угрозили независност и објективност медија. Велики проблем региона представљају промјене власништва над медија које су довеле до гашења многих медија који су представљали главну критику власти. С друге стране, власници медија су веома често повезани са политичким странкама, што је довело до тога да се након промјене власника мијења комплетна уређивачка политика многих медија. Традиционални медији, као што су телевизија и штампа све су више постали оптерећени власничким, али и политичким интересима, док је највећа прилика за слободу медија, као и извјештавање о проблемима који дотичу све грађане, препозната у новим медијима, веб порталима који све више преузимају улогу извора информација и у подстицању онлине активизма путем друштвених мрежа.