Тетак му градоначелник: Хармоникаш директор ликовне галерије у Приједору

Приједорска градска галерија "Сретен Стојановић" мимо статута саме установе и без икаквог конкурса, добила је новог директора који је по образовању музичар. Стваран проблем је, заправо, шта ради судска власт? Зашто шути на примјере отворене незаконитости, злоупотребе службеног положаја и класичног непотизма?

уторак, 23 марта, 2021 / 08:52

Млади дипломирани музичар и кадар СНСД, Александар Дринић, постављен на мјесто директора галерије у Приједору, усавршио је своје знање на хармоници.

Овај догађај сам по себи представља културни скандал.

Он, опет, добија један сасвим нови ниво, чињеницом да је тренутни градоначелник Приједора заправо тетак нестатутарно и без конкурса новоизабраном директору галерије!

Без обзира што у самом статуту галерије јасно пише да позицију директора могу извршавати особе које припадају струци визуелне умјетности, тј. високо образовани сликари, графичари или вајари; градоначелнику Приједора Далибору Павловићу то ни најмање не смета.

Фамилијарне везе су изгледа важније од било какве културе, законитости, па и образа. Здравог разума уопште.

Сходно томе, изгледа како је сасвим легитимно и легално да дипломирани хармоникаш одлучује о будућности једне ликовне галерије. Ником од актера овог извргавања руглу закона и прописа, али и здравог разума, ни најмање није непријатно. Они стрпљиво чекају да се медијска пажња усмјери на неку другу аферу, па да мирно наставе како су и навикли.

Јавни и бахати непотизам један је од првих корака, које је нови градоначелник остварио на функцији. Уз све ово и отац новоизабраног директора, Рајко Дринић, такође је угледни члан СНСД. То му омогућава да истовремено буде директор Дома за дјецу и омладину ометену у развоју, као и власник приватног Дома за старија лица Дринић.

До којег нивоа иде непотизам и похлепа појединих индивидуа у свијету политике, говори чињеница да је имућни и добро позициониран Рајко Дринић одлучио да свог сина ухљеби на мјесто директора ликовне галерије, без обзира што је он музичар и што у најмању руку не познаје основе визуелне тј. ликовне умјетности. Или барем га у томе спречава ситница, да то не може бити по статуту галерије у Приједору.

У исто вријеме, чланови Удружења ликовних умјетника Приједор као и сви остали високо образовани ликовни умјетници у овом граду, остају без потенцијалног посла. Самим тим и будућности у њиховом властитом граду.

Али то не брине ни најмање градоначелника којем су до јуче била пуна уста омладине и културе. Не брине ни млађахног Дринића, којег савјест не гризе ни мало.

Галерија о којој се причало нашироко и навелико, о којој су гиганти попут Матије Бећковића говорили ријечи хвале, галерија о којој се може слободно рећи да представља светињу Приједору и Републици Српској, а понајвише српским визуелним умјетницима који не желе да раде у фондовима америчких и западноевропских влада против српског народа, пала је у руке, ни више ни мање, него музичару.

Живјели!



Оставите одговор