Тек након пресуде, Служба предсједника објавила систематизацију

Пише: Стефан Мачкић

Службу предсједника Републике Српске образовао је 1993. године ондашњи предсједник Српске Радован Караџић, како би помагала предсједнику Републике да испуњава своје уставне дужности. Ову одлуку је замијенио и Службу донекле преустројио, одлуком из 2008. године и одлуком из 2010. године, тадашњи предсједник Републике Рајко Кузмановић.

Значај институције предсједника Републике, па тако и његове Службе, најбоље дочарава одредба нашег Устава која каже да предсједник представља Републику и изражава њено државно јединство. Дакле, предсједник и његова Служба требало би својим примјером да показују осталим јавним органима како треба да се дјела у једном слободном и демократском друштву, какво Српска бар начелно тежи да буде.

Због тога је било несхватљиво да таква институција крши како Устав, тако и Закон о слободи приступа информацијама, као један од главних јемаца права јавности да зна шта се чини о њеном трошку и шта она тиме добија, па самим тим и једно од најјачих народних оруђа, у недостатку законитих оружја, против самовоље и бахатости власти.

Чинила је то тројако – кријући од јавности правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста Службе предсједника, несачињавајући годишње извјештаје о раду, којима је морала да обзнани јавности шта чини, и недоносећи скоро двије деценије водич за приступ информацијама, којим је морала да поучи јавност како да приступа информацијама које тај јавни орган контролише. Да састављају годишње извјештаје и да донесу водич, све јавне органе је обавезала Народна скупштина Републике Српске поменутим Законом још 2001. године.

Будући да се није смјело дозволити да се тако крши закон и обесправљује народ, који не може да ужива у својем праву да надзире јавну власт ако није информисан о њезином раду; Служба предсједника је тужена. Окружни суд у Бањој Луци је тужбу уважио, и потврдио да тај јавни орган – очито не схватајући да је јавни, а не приватни – крши закон.

Служба предсједника је након тога објавила систематизацију. Међутим, објавила је нову систематизацију, донесену у фебруару ове године, недуго прије него што је Суд донио поменуту пресуду, иако је требало да објави ону систематизацију која је била на снази када је поднесена тужба због њеног скривања. Но, и ово је помак у правом смијеру, макар и изгледало као да је нова систематизација донесена само да се стара не би објавила.

Шта открива систематизација

Унутар Службе предсједника Републике Српске постоји пет организационих јединица. За послове и задатке из надлежности Службе задужени су Кабинет предсједника Републике, Одјељење за правне и опште послове, Одјељење за материјално-финансијске послове и Одјељење за технички надзор и одржавање објекта; док се Јединица за интерну ревизију бави – интерном ревизијом.

Службом предсједника непосредно руководи генерални секретар (тренутно је то Ђука Хуремовић, претходно генерални секретар владе Жељке Цвијановић), а генералном секретару помажу помоћник генералног секретара и технички секретар.

Систематизацијом је тренутно предвиђено деведесет радних мјеста у Служби предсједника.

Кабинет предсједника и 13 безусловних савјетника

Главни задатак Кабинета јесте да обезбиједи предсједнику и потпредсједницима Републике Српске услове да испуњавају своје дужности и остварују своја овлашћења.

Кабинетом предсједника Републике шефује шеф Кабинета. Поред њега, у Кабинету раде и секретар, секретар – координатор предсједника, двојица техничких секретара – координатора предсједника, двојица техничких секретара потпредсједника и технички секретар у Канцеларији предсједника у Источном Сарајеву.

Предсједника возају два возача, који морају да буду висококвалификовани или да имају средњу стручну спрему са положеним државним испитом, и то су једина радна мјеста за која је систематизацијом као услов предвиђен положен државни испит. Поред возача предсједника, у Кабинету је предвиђено још једно радно мјесто возача.

У Кабинету је предвиђено и тринаест радних мјеста савјетника предсједника Републике. За разлику од других радних мјеста, за која мора да се посједује одређена стручна спрема и између најмање једне и најмање пет година радног искуства; савјетници предсједника не морају да испуне било какве посебне услове, било у погледу стручне спреме, било у погледу радног искуства. Савјетнике поставља и разрјешава предсједник Српске.

Унутар Кабинета предсједника постоји Биро за односе са јавношћу, којим шефује шеф Бироа. Ту су предвиђена и два радна мјеста стручног савјетника за односе са јавношћу и пет радних мјеста вишег стручног сарадника за односе са јавношћу. Биро би такође требало да има и три преводиоца, једног лектора и једног систем администратора.

Биро за уставни поредак – такође дио Кабинета предсједника – треба да помаже Савјету за заштиту уставног поретка Републике Српске, који није организациона јединица Службе предсједника. Тако Биро, између осталог, и истражује, анализира и припрема документа о угрожености уставног поретка за потребе Савјета.

Бироом руководи координатор Бироа, а уз њега ту раде и виши стручни сарадник за рад Бироа и стручни сарадник за административне послове.

Одјељење за правне и опште послове

Ово одјељење припрема опште, појединачне и друге акте из надлежности Службе предсједника, обавља послове који се тичу организације и систематизације, бави се одликовањима и признањима, као и помиловањима, спроводи јавне набавке, разматра представке, молбе и притужбе грађана, и томе слично.

Начелник Одјељења "организује и усмјерава рад Одјељења”. Поред њега, ту раде и стручни савјетник за рад Сената Републике Српске и кадровске послове, стручни савјетник за јавне набавке и правне послове, виши стручни сарадник за правне послове, виши стручни сарадник за одликовања и опште послове, три виша стручна сарадника за стручно-аналитичке послове, три виша стручна сарадника за представке грађана и два виша стручна сарадника за послове писарнице и документације.

Одјељење за материјално-финансијске послове

Као што се да закључити из његовог назива, ово одјељење се бави финансијским пословањем Службе предсједника, па тако, између осталог, израђује буџет Службе и требало би да се стара да се та средства користе намјенски и законито.

Одјељењем управља начелник, а у Одјељењу раде и виши стручни сарадник за обрачунске послове, основна средства и ситни инвентар, виши стручни сарадник за планско-аналитичке послове, стручни сарадник за послове ликвидатуре, два стручна сарадника за благајничке послове и оператер у "СУФИ” систему (јединствени систем Трезора).

Одјељење за технички надзор и одржавање објекта

Претежно је ово одјељење задужено да надзире и одржава објекте, снима звучне записе центра за штампу, прати ко улази и излази из зграде итд.

Поред начелника Одјељења, ту су и виши стручни сарадник – систем администратор и инжињер за мрежу и хардвер, стручни сарадник у видео надзору, шест оператера за технички надзор, три рецепционера, домар – кућни мајстор, курир и шест спремачица.

Унутар Одјељења постоји и Одсјек за возни парк, којим шефује шеф Одсјека. У одсјеку ради и пет возача.

Јединица за интерну ревизију

Јединицом, као унутрашњихм надзорником пословања Службе, руководи руководилац, а поред руководиоца, ту је и интерни ревизор.

Увјерите се и сами

Детаље о томе чиме се Служба предсједника Републике Српске бави, шта све раде њезине јединице и који су све услови прописани за радна мјеста у том јавном органу; можете да прочитате у Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста, који објављујемо у цијелости.

Служба предсједника је, након скоро двије деценије, откако је 2001. године Народна скупштина Републике Српске донијела Закон о слободи приступа информацијама, сачинила и водич за приступ информацијама. Водич и индекс-регистар информација – које такође објављујемо – помоћи ће свакоме ко жели да приступи информацијама под контролом Службе предсједника да се упозна са тим поступком.

Иако је похвално – тјешећи се оном "боље икад, него никад” – да је Служба предсједника напосљетку објавила систематизацију и сачинила Водич; неприхватљиво је то да Служба још увијек није написала годишњи извјештај о раду (камоли да га је објавила). И даље је, дакле, наставила да крши Закон, који је обавезује да састави и објави "годишњи извјештај, у којем се детаљно наводе функције, политика, послови и организациона структура и финансијски послови јавног органа, што укључује, али није ограничено, на његов предложени буџет и годишњи финансијски извјештај који садрже детаље о оствареним приходима и расходима у претходној години” (члан 20. став (1) тачка г) Закона).

Будући да је такав извјештај дужна да достави и Народној скупштини Републике Српске, Служба предсједника својим нерадом понижава и вријеђа, поред јавности, и Скупштину, као највише законодавно и представничко тијело народа Републике Српске и његове воље.