Тек након пресуде, „САРНЕТ” објавио уговоре

Окружни суд у Бањој Луци потврдио је да уговори о јавним набавкама не смију да се крију под кринком заштите комерцијалних интереса понуђача.

понедељак, новембар 4, 2019 / 14:45

Пише: Стефан Мачкић

Република Српска, ако нисте знали, има академску и истраживачку мрежу – дигитално везивно ткиво наших пословично тихих високошколских и одвећ стидљивих научно-истраживачких установа. Да ту мрежу одржава, развија и унапређује, била је надлежна Јавна установа „Академска и истраживачка мрежа Републике Српске” Бања Лука, скраћено ЈУ „САРНЕТ” Бања Лука. Тај посао је 2018. године преузело тада основано, бесмислено гломазног назива, Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске; а Установа се угасила.

Прије него ли се угасила, од Установе је потписник ових редова тражио: статут, систематизацију, пар уговора о раду, пар уговора о дјелу, пар уговора о јавним набавкама, записнике о спровођењу тих поступака, годишњи извјештај о раду. Од тих информација, довољних да се створи оквирна слика о дјеловању једног јавног органа, Установа је објавила већину, али не и уговоре о јавним набавкама. Тврдила је да би то шкодило повјерљивим комерцијаним интересима трећих страна – потписника тих уговора. Није, међутим, образложила ни каквим би то интересима шкодило, ни како би им шкодило, ни зашто је важније заштитити те интересе него задовољити јавни интерес да се те информације објаве, итд.; што је све била дужна по Закону о слободи приступа информацијама да учини.

Услиједила је, наравно, тужба, коју је Окружни суд у Бањој Луци и уважио, не прихвативши наводе Установе, коју је заступао адвокат, непотребно плаћен народним новцем. Суштина ове битне одлуке своди се на то да се не смију крити уговори о јавним набавкама јер јавност има право да зна на шта се троши њезин новац и под којим условима, да понуђачи који те уговоре потписују морају бити свјесни да је ријеч о јавним набавкама и да јавни органи не смију спречавати новинаре да приступају тим информацијама, пошто су им оне потребне да би могли да информишу јавност о тим питањима од јавног значаја. Након што је пресуда донесена, Министарство је, умјесто тада већ угашене Установе, и објавило те уговоре.

Шта је „САРНЕТ” радио

Извјештај о раду ЈУ „САРНЕТ” Бања Лука за 2017. годину казује да „SARNET треба да омогући побољшање и убрзање развоја високошколских и научно-истраживачких институција и програма у Републици Српској”, па је стога „Оснивач [Влада Републике Српске] мисију SARNETа дефинисао као изградњу, развој, одржавање и коришћење информационо-комуникационе инфраструктуре за потребе високошколских и научноистраживачких установа Републике Српске, која ће их повезати међусобно, са сродним институцијама и рачунарским мрежама у околини и на европске и глобалне мреже.”

Установа је „властиту визију језгровито описала: мрежа знања”, а наводи и „три битне полуге за успјешно остваривање овакве мисије: пасивна телекомуникациона инфраструктура Телекома Српске, буџетско финансирање Установе и корисници Академске и истраживачке мреже.”

Републичким буџетом је 2017. године Установи била одређена 561.000 КМ, што је за 98.000 КМ више него 2016. године. Установа, пак, „одговорно тврди[] да су ова средства недовољна за жељени раст и развој мреже”, имајући у виду „значајне расходе по основу сервисирања уговора између Владе Републике Српске и ’Мтел’ а.д. од 09.06.2009. године” (али не наводи висину тих расхода), „потребу повећања обима кориштења пасивне телекомуникационе инфраструктуре којом располаже ’Мтел’ а.д.”, да је „бројним функционално значајним основним средствима истекао животни вијек” и „потребу улагања у даљи развој мреже, сервиса и садржаја”. Истиче и да је „[д]одатна отежавајућа околност […] изузетна временска неравномјерност прилива средстава, због које једноставно није могуће уредно сервисирати редовне обавезе.”

Упркос томе, „ова минимална улагања у SARNET враћају [се] вишеструко”, па се у том извјештају наводи да је Установа, са додијељеном 561.000 КМ, корисницима 2017. године пружила услуге тржишне вриједности у износу од 1.902.982 КМ, док је омјер уложених средстава и тржишне вриједности пружених услуга од оснивања Установе – 5.271.900 КМ наспрам 30.109.771 КМ. Не образлаже се, међутим, како је израчуната тржишна вриједност пружених услуга, нити се наводи да ли је, и колике, приходе Установа остварила и из других Статутом предвиђених извора (средства за финансирање дјелатности трећих лица, фондације и донације, наплата услуга Установе, остварена добит Установе и други извори).

Установа је 2017. године запошљавала само шест радника. Осим што набраја сертификате које су стекли ти радници, директор Установе Златко Ритан у извјештају вели и сљедеће: „Нажалост, морамо да споменемо и неугодну чињеницу да је ниво плата чланова мрежног тима у великој несразмјери са њиховим компетенцијама и нивоом примања који би могли да постигну на тржишту рада, али и са ентузијазмом и посвећеношћу које свакодневно демонстрирају.”

Исте године, САРНЕТ су користили Универзитет у Бањој Луци, Универзитет у Источном Сарајеву, Академија наука и умјетности Републике Српске, Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Дјечије позориште Републике Српске, Студентски центар „Никола Тесла” у Бањој Луци, Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, Удружење инжењера електротехнике Републике Српске и сама Установа, за своје потребе.

Расположивост сервиса који Установа пружа била је у 2017. години 99,96 %, са укупно једанаест прекида који су укупно трајали мање од четири сата. Установа напомиње да „ниједна од одавно познатих, а у претходним извјештајима наглашених мјера за побољшање расположивости[:] обезбјеђење бар још једног екстерног линка, обезбјеђење редундантне оптике бар за кичму мреже, заштита напајања опреме мреже агрегатима[;] због недовољних финансијских ресурса Установе није могла да буде реализована.”

Шта је „САРНЕТ” набављао

ЈУ „САРНЕТ” Бања Лука је 2017. године провела само два поступка јавне набавке. Набавила је комуникациону опрему за 57.115 КМ од „Деск” д.о.о. Бања Лука (јединог понуђача; записници, извјештаји и закључени уговор овдје) и опрему за проширење серверског кластера за 54.861 КМ од „Центроникс” д.о.о. Бања Лука (једног од два понуђача, уз „Деск” д.о.о. Бања Лука; записници, извјештаји и закључени уговор овдје).

Из достављених уговора изгледа да Установа није уговорила било какве рокове или казне, али јесте уговорила да је и један и други понуђач дужан, прије него што му се плати, да „прво изврши испоруку опреме и услуга и да отклони све недостатке у складу са свим одредбама овог уговора”, при чему су технички захтјеви и њихове понуде саставни дијелови уговора. Установа, међутим, није доставила и те дијелове уговора.

Кога је „САРНЕТ” запошљавао

Шест је радних мјеста било предвиђено Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста ЈУ „САРНЕТ” Бања Лука: директор, технички директор, секретар, специјалиста за оперативне системе, специјалиста за мреже и административни асистент.

Установа је од 2017. године до половине октобра 2018. године обновила све уговоре о раду, ради усклађивања са новим Законом о платама запослених у јавним службама Републике Српске, а закључила је и два уговора о дјелу. Доставила је три уговора о раду: са Милошем Љубојевићем (специјалиста за мреже, нето плата 1370 КМ), Љубом Обрадовић (секретар, нето плата 1370 КМ) и Сањом Вукелић-Јагодић (административни асистент, нето плата 760 КМ); и два уговора о дјелу: са Предрагом Родићем (повремени послови техничара, нето накнада од 30 КМ по сату) и Дариом Ћетојевићем (редовно чишћење уређаја, нето накнада од 200 КМ по сваком циклусу одржавања).

Шта још поручује Суд

Најважнији дио значајне пресуде Окружног суда у Бањој Луци, коју можете у цијелости прочитати овдје, гласи овако:

Тужена се заклања иза повјерљивих комерцијалних интереса за које сматра да се крију у одбијеном дијелу захтјева тужиоца иако не образлаже те повјерљиве комерцијалне интересе и не даје даље податке о томе да ли је правилно утврђен изузетак из члана 7 Закона о слободи приступа информацијама [заштита повјерљивих комерцијалних интереса треће стране], који су то интереси и шта је, у тим уговорима, повјерљиво и шта то повјерљиво има да закључује јавна установа, која функционише на темељу јавног новца и у интересу грађана Републике Српске.

Поједностављено речено, обзиром да је ријеч о јавној набавци, није могуће позивати се на изузетак, предвиђен чланом 7 Закона о слободи приступа информацијама и у демократском поретку, нужно је дати информацију у обављању јавних послова, а посебно трошењу јавног новца јер како то правилно тужилац истиче, грађани имају право да знају шта се то о њиховом трошку набавља и под којим условима.

Правилно идентификује тужилац чињеницу да су добављачи морали имати свијест о томе да понуде шаљу у поступку јавних набавки, а посебно код потписивања уговора имати сазнаје да се ради о јавном интересу и да ту нема никаквих тајних уговора и повјерљивих комерцијалних интереса ради чега се не може ограничити приступ овим информацијама.

Посебно се не могу прихватити консултације тужене као јавне установе са добављачима на чијим изјашњењима тужена темељи одбијање захтјева. Ово из разлога што се приступ Уговорима о јавним набавкама, не може одбити на темељу члана 7 Закона о слободи приступа информацијама.

Поред тога, тужена је супротно одредби члана 9 тог закона, спровела и тест јавног интереса иако за то не даје доказе, а уговорима које је тужена одбила да достави, уговарају се услови и начин трошења јавних средстава јер у супротном [грађани] не би могли да надзиру јавну власт што се не може „тек онако“, правдати јавним интересом. […]

Суд није нашао нити један од услова да се ограничи право приступа у цијелости јер нити је такво ограничење законито нити је доказано да је неопходно у демократском друштву, а нити је сразмјерно циљу заштите неког легитимног интереса. Јавни интерес је неприкосновено право јавности да зна на шта се троши јавни новац и под којим условима ради чега је нужно да се ти подаци објаве, како би јавност могла исправно цијенити и процјењивати рад јавних органа, који су у служби грађана.

Ако се узму у обзир одредбе Међународног пакта Комитета за људска права Уједињених нација, Конвенција о заштити људских права и основних слобода и др. сегменти европског права и праксе, а у контексту слободе изражавања, тада се, нужно мора имати на уму право на једноставан, брз, дјелотворан и практичан приступ информацијама, којима располажу јавни органи и обавезу да се образложе разлози за ускраћивање приступа тим информацијама.

Ограничења која су предвиђена морају бити прописана законом и морају задовољити строги тест неопходности и пропорционалности при чему, ограничење мора бити неопходно за остварење легитимног циља.

Тужени није доказао неопходност ускраћивања дијела информација које је тражио тужилац, а нити је доказао да ограничење које је сам поставио, заправо представља нужност за остварење легитимног циља већ се његово једино оправдање темељи на заштити пословне политике добављача и сличним неприхватљивим закључцима.

Суд сматра да је повријеђено тужиочево право на приступ информацијама под контролом јавног органа и информацијама од јавног значаја јер нису испуњени услови за одбијање захтјева[…]

Поред наведеног, суд прихвата да је донесено рјешење противно начелима управног поступка, гарантованим ЗУП и то начелу законитости јер предметна управна ствар се не темељи на одредбама закона који не регулише ову област и повреди начела заштите права странака и заштите јавног интереса садржаног у члану 6 истог закона.

Ово из разлога што није омогућила тужиоцу да што лакше оствари своја права, поврјеђујући, на тај начин, јавни интерес на који је тужилац као слободни новинар, могао утицати да му је омогућен слободан приступ информацијама које иначе морају бити доступне свима.



22 КОМЕНТАРА

  1. Pravo je čudo da taj predmet nije dodijeljen nekom od režimskih sudija, kojima inače bivaju raspoređeni svi osjetljivi predmeti i tužbe. Poznato je da režim ima svoje sudije koji presuđuju isključivo onako kako im se naredi. Uglavnom se radi o nepismenim sudijama sa kupljenim diplomama, koje onda režim ucjenjuje i praktično reketira. Pomogne im kod kupovine diploma, zaposli ih i onda naredjuje kako će jadnici presuđivati. Ista situacija je i sa tužiocima.

    1. Све честитке новинару Мачкићу за упорност и побједу корумпиране државе и судова. На срећу нису све судије корумпиране. Кад би било више таквих гдје би нам био крај. Овао је доказ да треба бити упоран и истрајан у остваривању својих права.

      1. “Све честитке новинару Мачкићу за упорност и побједу корумпиране државе и судова.“

        Црни Гавро, ти оптужи Мачка за крининал!?

        По конструкцији твоје реченице испада да је корумпирана држава побиједила и да је Мачак својом упормношћу томе дао допринос.

      2. Црни Цимо, по конструкцији твог коментара и то не само овог овдје, изгледа да си поодавно изгубио осјећај за реалност и од силног страха за пропаст режима, а тиме и своју, не видиш шуму од дрвећа. Умјесто несувислог коментара могао си да кажеш нешто и на тему чланка ауторовог и прије свега чинјеницу да је он побиједио твој корумпирани режим. Знам да ти није лако на браниш нешто што се бранити не може али некога је морала запасти та тешка судбина. Боље и то него завршити у Хагу, мада је и то мучење и ход по жици. Никада се не зна када ће да закуцају на врата, и ја т(е)о разумијем

      3. Шта рећи?

        Лијепо га опоменем за правописну грешку, а он мене у Хаг!?

        Каква сујета крутејебо!?

  2. Сима, бабојебац. Када нема аргумената за шупљу онда се претвори у исправљача граматичких грешки или припросту сељачку хуљу што наклапа. Време је да изврнеш шубару и промениш амблем, као што је деда урадио четерспете.
    Издаја, издаја, шуго прљава.

    1. Бабојебасц?
      То те жуља значи!

      Јебено је кад бабојеци Симо и Емануел рекну коју о Исилу.

      Одмах искачу осигурачи…

  3. Да ову двојицу што ме нападоше без разлога не оставим без одговора гледе Мачковог писанија износим следеће:

    Мачкић је истраживачки новинар којег највише цијеним у РС јер је конкретан, прецизан и не подваљује.

    Када имам неки контрааргумент ја га из најбоље намјере пласирам како би информација коју Мачкић даје била још прецизнија и поштенија.

    С обзиром да овом што је написано немам шта ни додати ни одузети, нисам ни коментарисао текст, за разлику од неких раније када сам писао десетине коментара испод текста.

    С обзиром да пратиоци портала осим текста читају и коментаре, због општег утиска који ће ти читаоци понијети са Фронтала стало ми је да и коментари буду писмени.

    Зато сам и сујетног Гавру опоменуо.
    Боље да нисам.

  4. Ljudi, covjek je pobijedio korumpiranu drzavu i sudstvo.
    A svi junaci ovdje nikom ponikose, i u crnu zemlju propadose.
    Niko ni da bekne.
    Da ne bi ovog Simica, vijes skoro pa da ostane nezapazena.
    Nemamo mi pojma,

  5. Mladjani Mackicu,
    udri ih i ne pitaj kako se zovu.
    Sve je to ista bagra.
    Povezani k’o crijeva, a ovamo izigravaju ljute protivnike.
    Vidis da niko od velikih riba ne zavrsi u zatvoru.
    A 2/3 ih je za strogi zatvor, ili goli otok kada bi ga bilo

  6. Ухватио пар рачунарских гикова који су се правили паметни на правну фору, добио их на суду, па ок. Нека је, и треба.

    И?

    Плата 1300 за инжењере, 700 за администрацију, купљено 100.000 км опреме – ма дај!

    Права корупција и криминал, убо’ га је прецизно, ко прстом у у да не лајем.

    1. Праву корупцију и криминал открио је пок. М. Вукелић. Актери су још помало актуелни. Таман се могу фино разбуцати. Сви би једва дочекали. Али треба радити.

      Па изволите драги страшни истраживачки новинари то истражити и необориво на суду доказати.

      Ал’ ту се може изгубити више од парнице.

      Лако је нафуране гикове са 1300 км месечне плате добити на суду.

  7. Заиста све честитке млађаном Мачкићу.
    Да нам је, Бог дао, више оваквих храбрих новинара.
    Само је чудно да не добија више простора у писаним медијима. Штампи, порталима, итд.
    На РТРС га наравно неће никад апустити, док не дођу боља времена.
    Ова су вунена.
    Право је чудо да неко исходује позитивну пресуду када се усуди да удари по корумпираном режиму.
    Стефану је то успјело.

  8. Просто не могу да вјерујем да је неко побиједио државу. А о томе је ријеч. Свједоци смо корумпираних судова, корумпираних тужилаштава, корумпираних политичара, корумпиране државе у цјелини. И сада видимо да има и свијетлих примјера. Све честитке судији на храбрости и поштењу. Није то био једноставан предмет. Очигледно је да је требала велика храброст да се удовољи тужби новинара који орворено критукује криминал и корупцију.

  9. MNOGI NISU NI SVJESNI KOJU VAŽNOST IMA KOSTATACIJA NOVINARA DA :
    „Суштина ове битне одлуке своди се на то да се не смију крити уговори о јавним набавкама јер јавност има право да зна на шта се троши њезин новац и под којим условима, да понуђачи који те уговоре потписују морају бити свјесни да је ријеч о јавним набавкама и да јавни органи не смију спречавати новинаре да приступају тим информацијама, пошто су им оне потребне да би могли да информишу јавност о тим питањима од јавног значаја. Након што је пресуда донесена, Министарство је, умјесто тада већ угашене Установе, и објавило те уговоре“.

    A MI SE VODJE BAVIMO NEKIM TRIVIJALNIM TEMAMA TIPA ŠTA MISLE ZELENI SRPSKE KOJI NEMAJU NI JEDNOG POSLANIKA U NSRS. KOJE SMO MI ALI NARAVNO NE SVI, BUDALE.
    PITANJE NOVINARU : DA LI OVO ZNAéI DA BILO KO KO IMA NEKI UGOVOR O JAVNIM NABAVKAMA ILI BILO KOJI UGOVOR KOJI JE SKLOPLJEN NA BAZI JAVNIH TENDERA, SMIJE SLOBODNO I DA IH OBJAVI A DA TIME NE BUDE PROCESUIRAN I KA$NJEN ZA ODAVANJE POSLOVNE TAJNE I ZASèTIàENIH PODATAKA ????

    1. ЗоСПИ не даје право само новинарима већ и сваки грађанин , тј. држављанин , са улице може ући у сваку институцију и јавно предузеће и затражити информацију која му се мора доставити у законском року. Да ли је ово побједа или не , тешко је рећи? То ће тек вријеме показати. Пошто код нас све пада у заборав и то великом брзином , бојим се да и ово има слчну судбину. Интерес оних који управљају народним новцем је да се сакрију све њихове работе. Свијест наших грађана није на толиком нивоу да би се ускоро нешто могло битније промјенити. Посебно због тога што владајућим то не одговара. Овдје се и даље прича о „побједницима“ на изборима који су „освојили“ власт. Народ прихвате такве тезе а у природи сваког „освајача“ је насиље и пљачка.
      Када народ схвати да су избори нека врста конкурса којим се даје мандат од четири године (рад на одређено вријеме) да би онај , којем је тај мандат повјерен , водио бригу о интересима народа (а не властитим) онда има шансе.
      Ова „побједа“ је само зрно пјеска у Р. Сахарској“

  10. Миле Гајићу,

    ако си баш неки Миле Гајић, стварно не знам о коме се ради?

    Пријатељу, да ти ниси мало залутао, прво, подржавам Мачкића годинама, погледај моје коментаре кад год веома писмени и храбри Мачкић нешто напише и то Фронтал РС објави.

    Друго, зар стварно мислиш да је ова пресуда толико револуционарна да не треба дјеловати и на другим фронтовима?

    Зар не треба на Фронталу подржати све што води правди и бољем животу, па и Мачкића и ЗЕЛЕНЕ?

    Коментар ти је глуп до бола, једино ми је драго ако си стварно неки стварни Миле Гајић, јер поштујем људе који имају муда да стоје иза својих ријечи, макар и лупали као кита по самару.

    Иначе Миле, неко ко би разумио шта пише и за шта се бори Мачкић, тај би требао бити много писмен човјек, стога такав ни у сну не би требао овако нешто написати, поготово не би као писмен човјек смио бити толико глуп да испадне да си против идеје и борбе авангардних и неукаљаних ЗЕЛЕНИХ СРПСКЕ.

    Значи, теби је глупо позивати на саборност, борити се против пљачке природних ресурса, истурити гузицу у борбу против злочиначких миницентрала, борити се против…………………….., зар ово и све друго што раде ЗЕЛЕНИ СРПСКЕ ових мјесеци није борба за праведно и нормално друштво, зар се за такво праведно друштво не бори Мачкић, наравно, на свој начин?

    Срамота Миле, срамота, ма ко ти био,тачка.

    П.С. Очекујем да се извинеш и напишеш ко си, цијенићу то, поздрав Никола Лазаревић.

    1. Ja sam glavom i bradom Mile Gajić iz Priboja kod Ugljevika. Pratim veoma redovno i pažljivo pisanje Frontala kao jednog od rijetkih internet portala koji se iskreno i sa uspjehom bave srpskim pitanjima s ove strane Drine. Do sada nisam komentarisao ali me tekst mladog novinara Mačkića ponukao da se registrujem i kažem koju. Da budem iskren imam loše iskustvo sa tendrima u Republici Srpskoj jer gdje sam god učestvovao pobijedi neki režimljija. Najviše na TE Ugljevik gdje pobjednici uvijek članovi sekte kako ih neko s pravom zove. Kad god sam tražio ugovor koji potpišu sa namještenim pobjednikom tendera kažu mi da je to državna tajna. Ovo sada što je objavio Mačkić daje mi pravo da od sada bar tražim ugovor koji se potpisuju jer prava kvaka je u tome da konkurencija da nerealno niske cijene da bi pobijedila a onda se kroz ugovor sve nadoknadi i višestruko poveća. takođe i aneksima ugovora. Sekta je to osmislila tako dobro da im nemožeš pravno ništa. Sve pod konac i utegnuto pravno. Žao mi ako sam uvrijedilo ZELENE, i zato se izvinjavam ali moja namjera je bila da kažem kako na tekstove ZELENIH ima na stotine nekih šupljih komentara a na ovaj tekst važan za sve samo nekoliko. Pa ko velim kako je moguće da se tekstovi ZELENIH toliko komentarišu kad nisu komentari ni vrijedni pažnje. Onda vidim da je to ustvari neko lično prepucavanje preko tih tekstova pa mi ništa nije jasno. Ni ko koga ni čiji je u čijoj. Eto Nikola izvini ali je tako . kad se nešto primijeni i ja ću se korigovati. A za dalje komentarisanje nemam baš vremena. odo pisati ponude mada znam da će me opet odbiti ali ću sve sačuvati u arhivi i onda tražiti ubuduće ugovore. da malo vidimo čija majka crnu vunu prede.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *