Тегелтија: Процјене ММФ су нас охрабриле
Члан Извршног одбора СНСД-а Зоран Тегелтија изјавио је да је Република Српска охрабрена процјенама Међународног монетарног фонда о позитивном привредном расту у Српској у 2014. години. "Охрабрује нас да Мисија ММФ-а дијели наша очекивања у вези са растом бруто друштвеног производа, кретањем индустријске производње, растом извоза, покривености увоза извозом", рекао је Тегелтија на конференцији за […]
Члан Извршног одбора СНСД-а Зоран Тегелтија изјавио је да је Република Српска охрабрена процјенама Међународног монетарног фонда о позитивном привредном расту у Српској у 2014. години.
"Охрабрује нас да Мисија ММФ-а дијели наша очекивања у вези са растом бруто друштвеног производа, кретањем индустријске производње, растом извоза, покривености увоза извозом", рекао је Тегелтија на конференцији за новинаре у Бањалуци.
Тегелтија, који је и министар финансија Републике Српске, каже да је остало још неколико отворених питања која се односе на сигурност наплате индиректних пореза, те доношење неколико кључних закона у наредном периоду.
"Добро је што, након дужег времена, ММФ не смањује своје процјене, јер су оне обично ишле наниже када је ријеч о кључним економским параметрима", каже Тегелтија.
Тегелтија је рекао да је СНСД задовољан недавним усвајањем измјена и допуна Закона о пензијско-инвалидском осигурању у парламенту Републике Српске, којим су пензије у Српској од септембра повећане за 3,5 одсто, а од јануара наредне године биће повећане за додатних два одсто.
Он је истакао да је СНСД задовољан што је опозиција промијенила став о том питању, јер је прије неколико дана тврдила да нису створени услови за повећање пензија и да за то не постоје претпоставке.
"У наредних неколико дана биће потписан протокол Владе Републике Српске и Удружења пензионера Српске којим ће се прецизно дефинисати оно о чему се разговарало", рекао је Тегелтија.
Још једном се показује да смо успјели да се колико-толико одупремо таласку кризе који је преплавио Европу.
Мало нашим јединством и брзином одлучиванја а мало пројектима.
Најзначајније инвестиције чија је изградња почела или ће почети у 2013. години су:
• ТЕ Угљевик 3: вриједност 900 мил. евра (изградња ТЕ и отварање рудника): У току је прикупљање понуда на расписани јавни позив за изградњу термоелектране Угљевик III са два блока од по 300MW. Годишња производња ове ТЕ би износила око 4400 MWh ел. енергије. Фирма „Comsar energy Srpska“ је у претходном периоду већ обавила одређене припремне радове и истраживања геолошких резерви угља на простору Угљевика.
• ТЕ Станари: 480 мил. евра (300 МW): У мају 2013. године званично отпочели радови на изградњи термоелектране од стране ЕФТ РиТЕ Станари. Изградња/реализација пројекта по систему „кључ у руке“ је потписана са кинеском компанијом „Dongfang Electric Corporation“, а у току изградње ангажован је и велики број домаћих извођача
• Финансијска конструкција за градњу термоелектране је затворена са Кинеском развојном банком и другим европским банкама. Завршетак свих радова и пуштање у рад се очекује крајем 2016. године.
• Аутопут Бањалука – Добој: 150 мил. евра: Тренутно се одвијају радови на дионици аутопута Прњавор – Добој, за што су средства обезбјеђена из кредита EBRD-a. За дионицу аутопута Прњавор – Бањалука изабран је извођач, али није потписан уговор. Финансира се из средстава EIB-а. Преговори са EIB-ом су завршени, очекује се потписивање уговора и увођење извођача у посао.
• ХЕ „Дабар“: 170 мил. евра (159 МW): Концесија за градњу ХЕ Дабар додијељена је предузећу ХЕ Дабар чију су оснивачи и власници МХ Електропривреда РС и ХЕ на Требишњици. Дио геотехничких истражних, те припремних радова је завршен (приступни путеви). У току су преговори са потенцијалним партнерима из Аустрије (Andritz Hydro) у циљу обезбјеђења потпуне финансијске конструкције за наставак активности на изградњи ХЕ Дабар. Уговор о концесији потписан 28.07.2011. године. Годишња производња око 252 GWh. Први дио радова завршен на изградњи доводног Фатничког тунела. Добијени су локацијски услови и издата је еколошка дозвола. Припремни радови су у току (Израда канала и компезационог базена у Фатничком пољу).
• ХЕ „Мрсово“: 90 мил. евра (37 МW): Концесију за градњу и коришћење ХЕ Мрсово на ријеци Лим добила је фирма „Comsar energy Srpska“. Завршена су геотехничка истраживања на локацији градње електране, а у току су припреме за израду пројектне документације и стварања услова за изградњу приступних путева у 2014. год.
• Пројекат водовода и канализација: 100 мил. евра, од чега: 50 мил. евра кредита, 35 мил. евра грант и 15 мил. евра сопствено учешће (23 општине су иницијално ушле у пројекат, тренутно се налазе у различитим фазама реализације, највише су урадили Нови Град и Козарска Дубица, постоји интерес још 7 општина да се укључе у пројекат),
• Пројекат заштите од поплава: Укупна процијењена вриједност Пројекта је 98,4 мил. евра, од чега је: 74 мил. евра кредит EIB-a, 21,6 мил. евра кофинансирање Владе РС и 2,8 мил. евра средства ЕУ за техничку помоћ. Реализација Пројекта је предвиђена у 2 фазе, од чега је за финансирање I фазе Пројекта EIB одобрио Републици Српској кредит у износу до 55.000.000,00 евра. По завршетку реализације I фазе и уколико буде било потребно, Републици Српској ће се одобрити кредитна средства за финансирање II фазе Пројекта. Циљ Пројекта је санација штете од поплава и хитна реконструкција инфраструктуре за заштиту од поплава дуж плавног подручја ријеке Саве и њених притока. Изабрани извођачи по тендерским групама и ускоро ће услиједити закључивање уговора са изабраним извођачима и повлачење прве транше кредира EIB-a.
• Пројакат „Модернизација болница“: 100 мил. евра: планирано је завршити Нову болницу Бијељина и извршити реконструкцију Клиничког центра Бањалука. Нова Болница бијељина је завршена и отворена, а у току је тендер за избор извођача за реконструкцију Клиничког центра Бањалука.
• Пројакат Кореја – фаза 3 (изградња јужног крила Клиничког центра Бањалука): 30 мил. америчких долара (23 мил. евра): планирани грађевински радови и опремање јужног крила КЦБЛ, а за реализацију задужена компанија из Јужне Кореје. Тренутно се изводе грађевински радови, а комплетан завршетак пројекта се очекује до јесени 2014 године.
Kako smo mogli dobro smo prošli. Nezaposlenost se nije povećavala što je meni najbitije, evo nekih podataka:
Septembar 2005. – 154.935
Septembar 2008. – 133.075
Septembar 2009. – 141.064
Septembar 2010. – 142.625
Septembar 2011. – 150.669
Septembar 2012. – 151.972