Тегелтија: Пробаћемо да узајмимо паре од Русије

Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија потврдио је вечерас да би се Српска ускоро могла задужити и у Русији. Да се преговара о узимању кредита и у Русији, како би се „затворили“ већ узети кредити, Тегелтија је прецизирао одговарајући на питање посланика ПДП-а Зорана Ђерића да ли је тачно да би се РС могао задужити […]

Cреда, октобар 2, 2013 / 08:55

Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија потврдио је вечерас да би се Српска ускоро могла задужити и у Русији.

Да се преговара о узимању кредита и у Русији, како би се „затворили“ већ узети кредити, Тегелтија је прецизирао одговарајући на питање посланика ПДП-а Зорана Ђерића да ли је тачно да би се РС могао задужити у Руској Федерацији за чак 500 милиона КМ.

-Преговарамо с Владом Русије око неких кредитих средстава – рекао је Тегелтија, наводећи да се не преговара о томе да се узме кредит од 500 милиона и направи нови дуг, већ да, ако буде повољних услова, рефинансирају су неки од кредита који нису узети по повољним условима, као и дио обвезница и неки кредити који долазе на отплату.

Он тврди да аранжман с ММФ-ом „ даје кредбилитет код других финансијских иституција“, те да би јавне финансије биле у још бољој ситуацији, ако, како тврди, постоји и неки договор с другом земљом која може бити гарант за кредит.

Тегелтија је „поносан“ и на то што је РС задужен код 19 кредитора.

-Камо среће да имамо 119 кредитора. То је знак да имате подршку, а најбоља је подршка да добијете кредите од влада земаља- устврдио је министар финансија РС-а.

Вишесатна расправа о дугу РС-а на крају 2012., који је износио четири милијарде и 700 милиона КМ, окончана је вечерас у Скупштини РС-а, након низа супростваљених ставова позиције и опозиције о томе да ли је власт РС презадужила или је на нивоу средње задужених.



0 КОМЕНТАРА

  1. Pa ne može država u kapitalizmu da pravi državne firme.
    Investiraju u infrastrukturu koja omogućava investitorima da lakše obavljaju posao, investiraju u smanjenje zakona i propisa da lakše rade. Sve to dovodi sve veći broj investitora u RS.
    To je rezultiralo sljedečim ekonomskim pokazateljima:

    – Dug RS je samo 53%

    – Pokrivenost uvoza, izvozom

    2005.godine – 38.3%,
    2008.godine – 46.0%,
    2009.godine – 46.9%,
    2010.godine – 53.7%,
    2011.godine – 55.9%,
    2012.godine – 52.4%.

    – Rast bruto nacionalnog dohotka:
    2005.godine – 5,763,
    2006.godine – 6,544,
    2007.godine – 7,351,
    2008.godine – 8,489,
    2009.godine – 8,223,
    2010.godine – 8,308,
    2011.godine – 8,669,
    2012.godine – 8,608,

  2. milenkojaric, 02.10.2013. 12:33:11

    Ма на каквим сте ви режимци дрогама, каква вам је то прича ко телегелтијина, јебе луд збуњена, па што онда државо дајеш паре некој пропалој полуприватној банци 30 милиона? Што државо крпиш дуг драшковића из Требиња, преко тоалет папира, што државо покриваш трошкове несолвентне рафинерије Брод, што онда улазите у Бирач након пљачке стољећа коју сте скупа са литванцима одрадили..што онда државо дајеш паре једном слину гузоњином сину за његову приватну фирму? Ако је тачно регистрована као фирма или праоница новца?

  3. Što ne probate da pozajmite od firčija? Bilo bi red da pozajmi , pa makar na kamatu, jer su to svakako od naroda otete pare.
    I, da nas je on jedini pljačkao, ni po muke. Ali, daj kumu, kaj priji, daj zetu, emiru, grigoriju, marku, janku,…pinokiju, …., pa koliko je bagre , ne bi to izdržala ni najveća ekonomska sila, i ona bi lipsala po naletom mdbagre.

  4. Бити поносан на оне који ти дају кредите и жељети да их има десет пута више а та средства потрошити у санирање пропалих корумпираних страних банака и “страначких предузећа“, непроизводних скупих објеката и многих других глупости није ништа друго него улазница у дужничко ропство са којим се министар поноси.Поносан што свој народ уводи у дужничко ропство. То само могу велики ………!

  5. Јарићу,

    умијешаће се држава у привреду итеко.
    Производња хране, дрвна индустрија и туризам ће бити стимулисани од коришћења енергетских ресурса.

    Ко није спреман да управља домаћински кућом, ко нема визију развоја за наредне деценије, ко мора слушати стране и домаће лихваре нека се мијења или мора да оде културно и уступи мјесто оним који имају храброст и памет.

    Улица пријети оправдано, ко то не види слијеп је код очију.
    Ко каже да је народ изабрао овакву врсту економије што је ти зовеш капитализам, јеботе либерални капитализам.

    Можда сумњаш да нема више паметних у Срба?
    Дебело се зајебао свако ко тако мисли.

    Ја сам за радикалне али евулутивне промјене, изгледа да неко хоће да га улица помете.

    Мало ми фали да то урадим, да то не би урадили неки што раде за неке.
    Српска ће побиједити са договором или без њега, праведна расподјела са великим одрицањима и дисциплином је императив.

    Значи или праведан капитализам са социјалном правдом као у Скандинавији или нова Република без другова али са јасним циљем.

  6. Da li je Nemačka pokolniva stranicima svoje rudnike i reke da na njim za sebe grade termoelektrane i hidroelektrana.
    Kapitalizam ja akcionarsko vlasništvo nad preduzećima koje je država onovala investirajući u industriju.
    Masovno acionarstvo i investiranje države i akcionara je jedni način da se izgradi priveda i društvo.
    Nema primera u svetu da se neka zemlja razvila tako što se otorila za strane investitore, koji bo došli iu potrazi za jeftinom robovskom snagom.
    Država mora da se vrati privredi i da se bavi privredom.
    Za vas su strane investitore predaja stranicim svih prirodnih redursa. I još se time hvalite.
    Nemože slobodno tržište graditi privredu. Mora država.
    Eto slobodno tržište već 20 godina gradi privredu u koloniji BiH pe smo videli kako ju je srušilo.
    http://www.scribd.com/doc/156202163/Globalizacija-siromastva-17
    Šta to radi država kad se povuče iz privrede i okrene leđa i narodu i privredi ? Smišlja načine kako da prevari svoj narod, uvodi nove poreze. Određuje kolika će biti plata vas budžetara?
    Svakodnovno se zadužuje jer ništa drugo nezna.
    Ko vas je na to navoroo iz Svetske banke i MMF-a?
    Vi njih slušate, i za njihove interese radite a protiv svog naroda. Koji umire od gladi i siromaštva, zato što se uništili privedu u privatizaciji. Počeli dizati kredite i dizati poreze narodi i odatel isplaćivati budžetske plate, pa indirektno i penzije iz kredita.
    Kad se nađu snage u društvu koje će se suprootstvaviti daljem zaduživanju, država eć morati da se okrene privredi i razvoju. Ovako dok god vlast ima šta da proda, dok god može da podiže kredite da raspisuje obveznice i trezorske zapise, ona neće misliti na razvoj i investiranje u privredu – misliće samo šta još može prodati i koliko će se zadužiti. Jer razvoj i proizvodnja su mukotrpni – zahtevaju velika znanja stručnosti odricanja.
    Ali jedino takav razvoj sa osloncem na pridne resurse ima smisla. Radnicimoraju postati vlasnici sredtava za proizvodnju a ne tamo neki pljačkaši, koji radnika očima nemože da vidi. 20 godina su isprobali sve eksperimente na ovom narod,i vidi se dokle smo stigli, i koliko je naroda pomrli od tih eksperimanata sa banditskim neoliberalizmom.
    Ovako je lako samo sedeti po kancelarijama dizato kredite – ima para name proizvodnje – do sudnjega dana.
    To je tako u Grčkoj trajalo 15 godina. I onda im je došao kraj.

  7. milenkojaric, 02.10.2013. 12:33:11
    Nemože država u banditizmu da osniva državna preduzeća, mnogo joj je jednostavnije da pljačka svoj narod.
    A šta su ova država preduzeća radila prethodnih 20 godina.
    Da vidimo šta je to elektroprivreda uradila, šta je izgradila novcem od prodate struje? Za prethodnih 20 godina od 1970-1990. elektroprivreda je izgradila 80% onoga šta danas ima. A sa ovom banditskom državom, ništa nije izgrađeno ni jedna hidrolektrana na Drini. Postavlja se pitanje ako ništa nije izgrađeno od tolike prodata struje kod nas i u inostranstvu, a sva je prodata nije propala. Gdje su onda pare? Elektroprivrda je doobila iz prethodne države u nasledstvo komletno izgrađene sve te silne hidroelektrane i termoelekrana elektroenergetski sistem, trafostanice, dobije je prirodne resurse koji pripadaju ovom narodu. I uspjeli su da tim silnim novcem od prodate struje pokriju troškove proizvodnje.
    Pa gde to još ima. A šta je sa istekom radnog vijeka energetskih postrojenja i amortizacijom. Da li neko misli šta raditi kad za 20-30 godina postojeća energetska postrijenja bude potrebno zamijeniti novim? Šta će tada biti, ko koji cijenu strije ćemo plaćati. Tada će evropska cijena struje biti višestruko veća nego danas (30 evro centi).

Оставите одговор