ТЕ Станари: Јавно добро за кинески кредит

Кинеска развојна банка одобрила је 350 милиона евра кредита за изградњу термоелектране у Станарима. Заузврат је у залог добила фирму "ЕФТ – Рудник и Термоелектрана Станари" и право на концесију за угљен, воду и термоелектрану. Пише: Центар за истраживачко новинарство У Станарима се све чешће чује кинески језик. Скоро 150 радника кинеске компаније Донгфанг Електрик […]

петак, август 1, 2014 / 08:47

Кинеска развојна банка одобрила је 350 милиона евра кредита за изградњу термоелектране у Станарима. Заузврат је у залог добила фирму "ЕФТ – Рудник и Термоелектрана Станари" и право на концесију за угљен, воду и термоелектрану.

Пише: Центар за истраживачко новинарство

У Станарима се све чешће чује кинески језик. Скоро 150 радника кинеске компаније Донгфанг Електрик Корпорејшн ради у овом рударском мјесту поред Добоја на испоруци опреме и изградњи термоелектране.

Термоелектрана у изградњи припада глобалној енергетској групацији Енерџи Фајненсинг Тим (ЕФТ) чији су већински власници Вук Хамовић и његов син Милош. Хамовић, бизнисмен српског поријекла, годинама тргује електричном енергијом на Балкану.

ЕФТ је за изградњу термоелектране узео кредит од Кинеске развојне банке у износу од 350 милиона евра. Заузврат су у залог дали предузеће „ЕФТ – Рудник и Термоелектрана Станари“ у Станарима те његову припадајућу имовину и права у вези с њим.

Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) открива да је због тог кредита Влада Републике Српске (РС) мијењала и законске акте. Тако је омогућено Кинеској развојној банци да располаже концесионим уговором у случају да ЕФТ не буде могао враћати кредит.

У Станарима има најмање 100 милиона тона лигнита, што је према тренутној тржишној вриједности богатство од око шест милијарди марака. Већина руде је предвиђена за рад термоелектране, а мањи дио за продају на слободном тржишту.

Долазак ЕФТ-а у Станаре

ЕФТ је у Станаре дошао у фебруару 2005. године преко своје данске испоставе ЕФТ (Холдингс) АпС. Тада су са локалним Рудником лигнита „Станари“ на њиховој имовини формирали заједничко предузеће „ЕФТ Груп – Рудник лигнита Станари“ у којем је страни партнер имао двотрећинско власништво.

Три мјесеца послије, новооснована фирма је са Владом Републике Српске потписала концесиони уговор за експлоатацију лигнита на период од 30 година. Средином наредне године Рудник лигнита „Станари“ је за 10,5 милиона марака препустио пословање свом партнеру.

Паралелно с тим, ЕФТ је у новембру те године основао још једну фирму – „ЕФТ – Термоелектрана Станари“ која је на период од 30 година добила концесију за истраживање и експлоатацију питке и индустријске воде у Станарима.

Саво Мирковић, један од директора у ЕФТ-у, каже да је то вода коју треба прерадити и коју ће дијелом користити за пиће, а дијелом за рад термоелектране: „То је сирова технолошка вода загађена жељезом, манганом“.

ЕФТ је у 2008. години спојио своје двије фирме и наставио пословање под називом „ЕФТ – Рудник и Термоелектрана Станари“. Понудили су Влади РС да изграде термоелектрану у Станарима и то им је и одобрено. У уговору о концесији, потписаном исте године, наведено је да ће термоелектрана имати снагу 410 мегавата (МW) и да ће производити 3.000 гигаватсати (GWh) струје. То је више од половине струје која се годишње производе у РС. Према концесионом уговору, изградња термоелектране би трајала пет, а кориштење 25 година.

Уговор о концесији као гаранција

Првобитни уговор о концесији за изградњу термоелектране накнадно је мијењан. ЦИН дознаје да је анексима продужен рок за њену изградњу и смањена јој је снага. Према новом договору, термоелектрана ће производити 2.000 GWh струје, што је више него што појединачно производе двије постојеће термоелектране у РС.

ЕФТ је у мају 2010. године са кинеском компанијом Донгфанг Електрик Корпорејшн потписао уговор о изградњи термоелектране и испоруци опреме.

„Опрема из Кине и од других испоручилаца континуирано стиже“, каже Мирковић у разговору за ЦИН, обављеном прије четири мјесеца у Станарима. „Свакодневно по 10-ак камиона улази на градилиште. Има и вангабаритних терета и камиона. Саобраћај отежавамо, али се не буне људи. Драго им је када се нешто гради“.

ЦИН дознаје да је ЕФТ имао проблема са проналаском финансијера за изградњу термоелектране. Кинеска развојна банка с којом су преговарали о кредиту тражила је гаранције. Њихов проблем ријешила је Комисија за концесије РС која је у мају 2011. године донијела Правилник о преносу уговора о концесији и преносу власничких права концесионара. Тим правилником је дато право финансијеру да располаже уговором о концесији у случају да концесионар не може враћати кредит.

То је представницима Кинеске развојне банке била добра гаранција па су годину дана послије са представницима предузећа „ЕФТ – Рудник и Термоелектрана Станари“ потписали уговор о кредиту вриједном 350 милиона евра. Назад очекују око 668 милиона еура.

Комисија за концесије РС је у 2012. години дала сагласност да се на Кинеску развојну банку пребаци уговор о концесији који обједињује изградњу термоелектране те експлоатацију угља и воде који су потребни за њен рад.

Предсједавајући Комисије Предраг Ашкрабић у разговору за ЦИН каже да то не значи да Кинеска развојна банка сада располаже природним добрима у Станарима. „Она је само добила неку своју гаранцију да може, у случају да неко не буде враћао њој паре које улаже, (…) да нађе неког новог концесионара који ће да враћа“, каже Ашкрабић.

Фирма у залог

ЦИН сазнаје да је у залог за кредит отишла и фирма „ЕФТ – Рудник и Термоелектрана Станари“ са тадашњим капиталом од 32,5 милиона марака. Заложене су њена имовина и сва будућа добит. У ЕФТ-у тврде да је у залог дато и земљиште које имају у Станарима, али да то не укључује рудно богатство, него само ускладиштене залихе извађеног угљена.

У случају да не буду враћали кредит, Кинеска развојна банка узима све.

„Узеће нам термоелектрану прво. Рудник им се можда неће допасти“, каже Мирковић. Ипак, вјерује да до тога неће доћи, односно да ће кредит успјешно вратити.

Данило Милошевић, шеф пројекта термоелектране „Станари“ каже да је кредит од Кинеске развојне банке дио укупне инвестиције вриједне 560 милиона евра. Остатак ће намирити из других кредита и властитих средстава. „ЕФТ Групација дебело је стала иза овог пројекта да би могла да реализује једну овакву инвестицију у БиХ“, каже Милошевић.

У ЕФТ-у наводе да су задовољни условима кредита и да у супротном уговор не би потписали. Мирковић каже да због тог заложног права имају мало више администрације у пословању. „Међутим, разумно је све. Таман посла да угрозе пословање и да угрозе развој пројеката! Водило се рачуна приликом потписа уговора.“

Уговор о залогу је потписан у јуну 2012. године на основу Оквирног Закона о залозима БиХ и уписан у Регистар залога Министарства правде БиХ. Међутим, тај закон не прецизира имовину концесионара као залог. Годину дана послије Народна скупштина Српске мијења Закон о концесијама РС којим омогућава да финансијер у циљу реализовања пројекта може добити заложно право над имовином концесионара.

Предсједавајући Комисије Ашкрабић каже да РС има интерес да се у Станарима направи термоелектрана. „Довољно ти је да уђеш у Станаре да видиш какав је интерес. Прије него је почело, то је била пука сиротиња, нико ништа није радио“, каже Ашкрабић. Он подсјећа и на приходе РС по основу уплаћених концесионих уговора.

Према подацима Министарства индустрије, енергетике и рударства РС, ЕФТ је до сада уплатио око 6,3 милиона марака по основу концесионих уговора за воду, угаљ и термоелектрану. Такође, дужни су РС дати 3,4 посто прихода који остваре продајом угља и 3,6 посто прихода оствареног производњом струје, након што на јесен 2016. године кренуо са радом. Поред тога, морају плаћати и седам фенинга за кубик потрошене воде која им треба за рад електране.

Концесиони уговор ЕФТ-у гарантује да се концесиона накнада неће повећавати у току концесионог прихода, односно наредних 30 година, без обзира на евентуалне измјене прописа које би у РС и БиХ могле услиједити.

ЦИН сазнаје да је Кинеска развојна банка за кредит имала и услов да власништво над фирмом „ЕФТ – Рудник и Термоелектрана Станари“ са власника ЕФТ-а (Холдинг) АпС из Данске пређе у руке британске компаније ЕФТ Интернешнал Инвестмент Холдингс Лимитед из Енглеске. И том захтјеву је удовољено у марту 2013.

Кредит је одобрен и у Станарима се ужурбано гради. Из копова се извлачи лигнит, а конструкција на градилишту је све већа. На упит за коју цијену би Рудник продали, представник ЕФТ-а Стеван Лончар, уз ограду да он није власник, каже да то не би учинили. „Мислим да реално не постоји неко ко би, нешто што је у овој фази развоја, пристао на продају, макар док се не заврши електрана, па онда би, вјероватно.“



0 КОМЕНТАРА

  1. Ma važno je stranom okupatoru-investitoru da se on dokopao srpskih prodnih resursa da ih je uz pomož domaćih kriminlaca na vlasti oteo od naroda, za šta su krimnalci dobili proviziju, i sada je to okupirana i oteta terotoriaj sa jednom od najvećih i najvrnijih rudnika uglja u RS. A budealetine i i kriminlci koji su u toj organizovanoj plansoj otimačinni i kolnizaciju srpske zemlje učestovala, organizovali i sproveli sada sluđeni narod ubeđuje evo izgradili smo elektranu, evo razvijamo se, evo obezbeili smo strani investiciju-okpaciju.
    NARODE MORAŠ USTATI U ODRANUI SVOJE ZEMLJE, SVOJIH PRIODNIH RESURSA, SVOG ŽIVOTA ILI ĆE TE BELOSVETSA ALE PROGUTATI, NESTAĆEŠ SA LICA ZEMLJE. NI JEDAN OKUPAOR U NAŠOJ ISTORIJU NIJE NAS USPEO OPLJČKATI I RAZVLASTITI OD PRIDONIH RESURSA KAO OVA VLAST.
    Isti slučaj je sa rudnikom Ugljevik, Gacko i rijekom Drinom.

  2. Puno mi toga ovdje nije jasno ali hajde da pocnemo sa sljedecom danasnjom vijesti — vidi ispod.
    Zasto ovi u Tuzli nisu dali koncesiju EFT-u?

    Zasto oni naglasavaju sljedece:
    Izgrađeni Blok 7 TE Tuzla bio bi u 100 postotnom vlašništvu JP Elektroprivreda BiH, koja bi imala i 100 postotno pravo na snagu i električnu energiju Bloka. ???????????????????

    Dom naroda Parlamenta FBiH dao podršku za izgradnju Bloka 7 TE Tuzla
    Izvor: Fena, 1.8.2014 11:25:13
    Dom naroda Parlamenta FBiH dao je podršku izgradnji Bloka 7-450 MW u termoelektrani Tuzla i Bloka 1 u termoelektrani Banovići. Sedam dana ranije, podršku je dao i Predstavnički dom PS FBiH.
    Dom naroda PS FBiH dao podršku za izgradnju Bloka 7 TE Tuzla
    Izgradnja Bloka 7-450 MW u TE Tuzla koštala bi oko 1,5 milijardi KM, a projekti partner za zajedničko ulaganje je konzorcij iz Kine.
    Ponuda projektnog partnera kineskog Konzorcija Gezhouba Group Company Limited (CGGC), China i Gunagdong Electric Power Desing Institute ( GEDI), China teška je 785,6 miliona eura. Ponuđeni model finasiranja podrazumijeva 15 posto vlastitog učešća EPBiH i 85 posto kredita EXIM Bank. Konzorcij CGGC i GEDI je izvođač radova po principu „ključ u ruke“ .
    Izgrađeni Blok 7 TE Tuzla bio bi u 100 postotnom vlašništvu JP Elektroprivreda BiH, koja bi imala i 100 postotno pravo na snagu i električnu energiju Bloka.
    Trenutno za izgradnju Bloka 1 TE Banovići, snage 300 MW, prijavljeno je 11 ponuđača, od čega je osam iz Kine. Vrijednost investicije iznosi oko milijardu KM, a taj rudnik ima kapacitet za snabdijevanje dva takva bloka.
    Blok 1 bio bi u 100 postotnom vlasništvu RMU Banovići, koji bi imao i 100 postotno pravo na snagu i električnu energiju Bloka.
    Bitno je istaći da će odlukama oba doma PS FBiH biti sačuvana radna mjesta, najprije rudara rudnika Kreka, a bit će otvorena i nova.

Оставите одговор