Танасковић: Турска схватила реалност звану Република Српска
Исламолог Дарко Танасковић оцијенио је да је Турска, премда недовољно, схватила реалност постојања, уставну позицију и политички капацитет Републике Српске. "То не значи да неће и даље радити у смеру ревитализовања и сужавања њених ентитетских прерогатива, али уз делимично измењену реторику", рекао је Тансаковић, који је професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Он је […]
Исламолог Дарко Танасковић оцијенио је да је Турска, премда недовољно, схватила реалност постојања, уставну позицију и политички капацитет Републике Српске.
"То не значи да неће и даље радити у смеру ревитализовања и сужавања њених ентитетских прерогатива, али уз делимично измењену реторику", рекао је Тансаковић, који је професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Он је истакао да у цјелини, турски утицај на Балкану расте, али не оним темпом и обимом који би задовољавао неоосманистичке амбиције Анкаре и зато ће Турска стално смишљати нове иницијативе и предузимати разне кораке, с великом упорношћу и истрајношћу, а све са истим коначним циљем.
Танасковић објашњава да актуелне регионалне прилике и односи снага и заинтересованости међу ванрегионалним чиниоцима који, не од јуче, утичу на овдашње прилике, стварају услове да Турска, којој је Балкан један од стратегијских приоритета током посљедње двије деценије, буде у балканским пословима активно присутна више него раније.
"Она је у важним безбедносним, привредним, културно-образовним и политичким доменима друштвене стварности већ освојила чврсте позиције у Албанији и Македонији, наглашено је усредсређена на Косово и на Рашку област у Србији, а у БиХ још није онолико битан чинилац колико би желела да буде, чак ни у Федерацији БиХ иако настоји да пропагандно-психолошки и економски појача деловање према овом сложеном ентитету", рекао је Танасковић за "Екстра магазин".
Он је истакао да је о питањима односа са Турском било размимоилажења између званичног Београда и Бањалуке у процјенама сврсисходности већег отварања према посредничким иницијативама Анкаре, што није необјашњиво, с обзиром на различите међународне и статусне позиције Србије и Републике Српске.
Према његовом мишљењу, у међувремену је остварен знатно већи степен склада у гледању на улогу Турске у региону и на начин на који Срби као цјелина треба да се поставе према оним аспектима неоосманистичке доктрине који су супротни српском државнонационалном интересу.
Када је ријеч о недавним иницијативама за стварање балканског Бенелукса у који би ушла Албанија, Косово, Црна Гора и Македонија, Танасковић оцјењује да такве идеје немају будућност, али да је већ постојећа реалност успостављање неформалне, а фактичке "велике Албаније", као јединственог и континуираног, максимално чистог албанског простора који ирединтистички, прекогранично захвата и дијелове територије сусједних држава.
Танасковић, који је и бивши амбасадор у Турској и Ватикану, рекао је да већ одавно, а од доласка Ердогаонове Партије правде и развоја на власт, све интензивније тече процес "реисламизације" турског социјалног амбијента, а постепено и институција.