Танасковић: Балкански парламент је пречица до "нове Румелије"

Иницијатива о оснивању Балканског парламента (БАЛПА), коју је наводно самоиницијативно покренуо посланик Велике народне скупштине Турске Рифат Саит, дио је стратегијског неоосманистичког пројекта, сматра професор Дарко Танасковић. Ријеч је о томе да се у савременим условима и модерним политичким, економским и културним средствима обнови доминантни турски утицај у областима које су некада биле у саставу […]

понедељак, децембар 19, 2011 / 02:28

Иницијатива о оснивању Балканског парламента (БАЛПА), коју је наводно самоиницијативно покренуо посланик Велике народне скупштине Турске Рифат Саит, дио је стратегијског неоосманистичког пројекта, сматра професор Дарко Танасковић.

Ријеч је о томе да се у савременим условима и модерним политичким, економским и културним средствима обнови доминантни турски утицај у областима које су некада биле у саставу Османског царства, а конкретно Балкана, рекао је Танасковић у интервјуу за Танјуг. Танасковић тврди да се Балкан у очима неоосманиста и даље доживљава као Румелија (турски назив за Источно римско или Византијско царство), те је на дјелу објективно покушај стварања „нове Румелије”.

Посланик Рифат Саит је поводом оснивања БАЛПА изјавио да Турска жели да „повеже цијели Балкан или југоисточну Европу како би заједно превазишли разлике и остварили интересе”, као и да за то има подршку турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана и Европске уније. Рифат Саит, иначе члан Ердоганове АК партије, тврди да је већ у току процес успостављања сарадње међу свим парламентима Балкана и најавио скоре разговоре о овој теми и у Београду. „Очекујемо да Београд буде домаћин наставка процеса заказивањем састанка представника свих скупштина земаља југоисточне Европе”, навео је Рифат Саит, додавши да би сједиште БАЛПА било у Измиру, а први чланови –посланици, академици, писци, новинари, јавне личности. Ову иницијативу подржао је народни посланик и функционер коалиције Бошњачка листа за европски Санџак Есад Џуџевић, у разговору с предсједником Турске Абдулахом Гулом, током свог недавног боравка у Турској.

Џуџевић је том приликом изразио наду да ће у наредној години, када се обиљежава сто година од престанка османске управе у балканским државама, бити прилика за учвршћивање веза Турске са балканским народима који Турску осјећају као своју земљу заштитницу у међународној заједници.

Танасковић, иначе дугогодишњи амбасадор Србије у Турској и Ватикану пита зашто би уопште Турска повезивала Балкан и југоисточну Европу кад балканске државе које нису чланице ЕУ, као и Турска, теже да се прикључе ЕУ. „Зар није Пакт стабилности за југоисточну Европу пружао најбоље изгледе за функционалну интеграцију шире схваћеног Балкана, па се, ипак, неосјетно угасио”, подсјетио је он.

Танасковић сматра и да су криза унутар ЕУ и замор у даљем проширивању, као и подршка САД да Турска треба да преузме лидерску улогу на Блиском истоку и на Балкану, коју је недавно турским званичницима поновио амерички потпредсједник Џозеф Бајден, очигледно охрабрили Анкару да интензивира и убрза свој наступ према и на Балкану, па и да покуша тактиком „посредног прилажења” да крене у процес постепеног постављања институционалне основе за своју водећу улогу у региону.

Не заборавимо, указао је он, да је из Турске недавно дошла и иницијатива за помирење и обједињавање Исламске заједнице на територији Србије, с потенцијалном перспективом неког вида муслиманског представљања на регионалном нивоу. „С обзиром на то да би у БАЛПА требало да буду делегирани парламентарци и угледни појединци из БиХ, Србије, Бугарске, Косова, Македоније и Грчке, јасно је да је, с обзиром на третман Косова као независне и суверене државе, за Србију такво удруживање неприхватљиво”, навео је Танасковић. Слично би, каже он, требало да важи и за Грчку, због Македоније.

Професор је указао да је сам Рифат Саит, иначе поријеклом с Косова, познат као усрдни лобиста за остваривање пуног државног суверенитета јужне српске покрајине. „Радо помиње и „агресију на БиХ”… Пошто је логично очекивати да покренута иницијатива на највеће резерве и отпор наиђе у Србији, она се примјеном типичних метода из арсенала опробане, али у овом случају и прилично провидне турске дипломатске вјештине, настоји привући нуђењем значајне улоге у пројекту, па се Београд помиње као могући домаћин првог засиједања балканских парламентараца”, навео је Танасковић.



0 КОМЕНТАРА

  1. Не бих рекла да ће највећи отпор да дође из Србије. Власти у БГ су већ помогли Турској да се позиционира као регионална сила и да почне са посредничком улогом у односу на тријатералу БИХ-ХРВ-СРБ, дозволили су себи да се Турска мијеша у унутрашња питања у Рашкој и ИЗ Србије…

Оставите одговор