Сви словенски народи користе словенску ријеч сусјед, са сличним варијантама и истим значењем, само су Срби избацили из српског језика своју српску словенску ријеч и дали је такозваном хрватском језику, а усвојили турску ријеч "комшија", и још к’о права Турад тепају једни другима "комшо". Сусјед је само једна од многих српских ријечи замијењених турским или арапским.
Овај позив није упућен вама који ударате по српству за новац сав вам вијек, већ нама који смо га сво то вријеме бесплатно бранили. Барем од оптужби за оно за шта није криво – за то што уопште постоји.
Готово је непознат податак да је велики реформатор језика од 29. марта 1831. године био на челу градске управе. Имао плату 1.200 форинти сребра.
У "Службеном листу" Црне Горе, објављен је Правопис и Рјечник "црногорског језика" какав је прије двадесетак година промовисан у Топ листи надреалиста. Тамо је, истини за вољу, био рашчлањен на црнски и горски, како би се што више нагласила умоболност тог процеса. Али, није помогло.
"У остатку свијета, цркве се труде оспољити болницама, бесплатним школама; прихватилиштима за сирочад, бескућнике, наркомане, јуродиве…"
Узалуд из Загреба и Сарајева, покушавају ситним измјенама у погледу прављења нових или враћања старих ријечи, замаскирати поријекло свог стандарда. Остаје чињеница, да почива на деветнаестовјековном српском темељу, који је ударио Србин. Вук Стефановић Караџић.