Овај маратонски квазиесеј је написан још 28.12.2007. године, и експериментално понуђен једној од овдашњих интернет-испостава колаборационистичке провенијенције. Наравно, одбијен је. Тако је ово сада његово прво обнародовање, које је прошло и провјеру људскоправних инквизитора и времена које не прашта.
Ако ништа друго није индикативно, а онда је то. Војислав Шешељ није оптужен једино за Косово! Баш за раздобље, кад је заиста имао значајну позицију у власти.
У прошлом наставку Дани(ј)ел Симић тражи да пробате један тв-канал гледати читав дан. Сада ту настављамо. Баш код нигер-кордофанских језика.
Прелазимо на суштину овог судског процеса, а она је правно вредновање нечије памети, и њеног злочиначко-ратног утицаја на околину.
У четвртом наставку фељтона о суђењу Шешељу, потежу се и теме око производње нација и селективног права да их неко може оспоравати, а неко не.
Тужитељка се више ангажовала да улаже приговоре, посебно ако Шешељ коментарише шта ће бити ако Србима одузму Косово равно, него што се потрудила да нађе одговарајућег свједока.
У другом наставку фељтона о суђењу за вербални деликт на међународном нивоу, Војислав Шешељ се крсти новомученичким именом.