Гранични прелаз Курган Матвеев је Сремска, а Авило Успенка Босанска Рача 21. вијека. Ту почиње мој живот и прикљученија, којих се ико са имало конформизма у крви не би прихватио. Тим више што у Доњецку Народну Републику прелазим трећи пут.
Неке приче треба почети из средине. Са самог истока тако огромног појма као што је Велика Српска. Велика Србија је овештао појам, неодговарајући за стање и будуће потребе нашег народа. Прича зато почиње у самом средишту града, који у мојој унутрашњој теогонији заузима посебно мјесто. Одлазак тамо, поготово што је то сада тако тешко, нека је врста ходочашћа.