Када је тог 6. новембра 1918. године, обалом Миљацке промарширала славна српска Друга армија, дочекана је како се дочекују ослободиоци. Обала ће касније понијети име по њеном заповједнику Степи Степановићу, а Сарајево ће у наредним годинама наставити дочекивати војске.
Одбор за прославу јубилеја стогодишњице ослобођења Будве у I свјетском рату, формиран од стране предсједника Скупштине Oпштине Будва, има за циљ да упозна јавност са мање познатим причама о обичним јунацима, ванвременским херојима, нашим прецима, који нису жалили своје животе, већ су се, чим су се Црна Гора и Србија нашле у ратном сукобу са далеко моћнијим империјама, одазвали позиву краља Николе да се прикључе црногорској војсци у одбрани отаџбине, саопштио је предсједник Одбора Марко Бато Царевић.
Већ напоменусмо у нашем образложењу његовог проглашења за личност године, да уз Мухарема Баздуља може да стоји наслов филма Срђана Кољевића који гласи: Бранио сам Младу Босну.
Био је то још један узалудни покушај да се спречи рат који је био припреман на све стране
Први свјетски рат једна је од најпроучаванијих тема у модерној свјетској историографији, али је задатак научних институција да се боре против данашњег искривљавања историјских истина о узроцима његовог почетка, речено је на отварању Међународног научног скупа "Први свјетски рат – узроци и посљедице" у Бањој Луци.
Изложба архивских докумената под називом "Млада Босна и Сарајевски атентат" биће отворена у четвртак у 19 часова у галерији Академије наука и умјетности Републике Српске у Бањoj Луци.
Поводом стогодишњице Првог свјетског рата, у Музеју Републике Српске сутра у 19 часова, ће се одржати разговор на тему "Велики рат између узрока и посљедица". Организатори овог сусрета историчара су Музеј Републике Српске, Издавачко предузеће КЛИО из Београда, Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" и Канцеларија за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе […]
Први светски рат догодио би се и без сарајевског атентата јер су већ постојале тензије између Немачке и Русије, каже син Ота фон Хабзбурга Карл Хабзбург Лотринген и демантује да је Аустроугарска крива за почетак рата.
У Одјељењу за историју Андрићевог института у Андрићграду данас је представљен препис писма гувернера БиХ Оскара Поћорека упућеног тадашњем министру Аустроугарске монархије Билинском написаноГ 28. маја 1913. године из кога је видљиво да су 13 мјесеци прије сарајевског атентата и 14 мјесеци прије Аустроугарске објаве рата Србији постојали планови за почетак Првог свјетског рата.
На дан 14. септембра 1918. године стотине топова засуле су њемачке и бугарске положаје на Солунском фронту громогласно означавајући почетак пробоја и коначне побједе Српске војске и савезника у Првом свјетском рату.