Недавно је на Филолошком факултету у Београду одржан научни скуп под називом Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности, са циљем да се изврши притисак на власт како би унела измене у постојећи закон о родној равноправности, јер је катастрофално штетан по српски народ. По том питању свака част лингвистичкој струци.
Поред главне саобраћајнице у Београду, која иде преко моста Газела, високо на згради је реклама НА ЗЛАТИБОРУ НАЈДУЖА ГОНДОЛА У ЕВРОПИ, исписана, наравно, хрватском латиницом.
Недавно је портал "Стање Ствари" показао текст Енес Халиловић: О ћирилици, који је објављен на РТС, 3.2.2021. Била су само два коментара, један позитиван а један негативан. Показало се да је занимање Срба за ћирилицу аналогно њиховом залагању за КиМ, мерено по пар стотина њих на протестима у Београду.
Глас Српске дана 06.08.2021. године објављује текст Ведране Кулага Симић под насловом "Заштита ћирилице неће угрозити латиницу". Текстом се образлаже мишљење проф. др Срете Танасића да конституивност и друга два народа може отежати пут до усвајања закона о језику и писму у Српској. Камо среће да овакав закон никад није донесен.
Сазнали смо да ће за ишчекивани нови српски правопис питање писма решавати комисија у саставу: проф. др Мато Пижурица, проф. др Александар Милановић и проф. др Виктор Савић. Иако је Одбор увек игнорисао напоре у одбрани ћирилице од школованих Срба које су улагала удружења ЋИРИЛИЦА Нови Сад и СРПСКА АЗБУКА Београд, јављамо се још једном у нади да би неке изнесене чињенице и мишљења могле бити од користи комисији.
Ћирилица је у никад већој опасности у Републици Српској, јер по неуставном Закону о заштити језика српског народа и ћириличког писма она више није државно питање, него је укинута њена службеност.
Почивши лингвиста из Бања Луке др Милорад Телебак, својевремено водитељ омиљене емисије на Радио-телевизији Републике Српске "Говоримо српски", која је укинута као превише српска, гостовао је у свим општинама говорећи о значају ћирилице. Одбио је могућност да добро заради радећи за неки "европски" пројекат, јер се захтевала латиница.
"Новости" су нам јавиле да је истекао рок од пола године за ступање на снагу Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма. Спремио сам књигу о превари српског народа наведеним законом као спасиоцем ћирилице, а сада само укратко о томе.
Данас нико не поставља питање ко је крив за латинизацију Срба, осим малог броја људи из два удружења за одбрану ћирилице (ЋИРИЛИЦА Нови Сад и СРПСКА АЗБУКА Београд). Објашњење је у томе што се питање писма сматра затвореним у корист хрватске латинице у српским земљама.
ПДП се у градоначелничкој кампањи хвали подршком Немање Видића, док Игор Црнадак учвршћује редове у Брчком, и даље се инсистира на критици владајућих партија које се у кампањи баве пословима из домена здравственог система земље.