Освануо је дан након што су ова два мала помоћника НАТО-Божић Бате нагласили релативност своје функције као представника муслиманског плебса, те доказали да државна заједница БиХ нема неку посебну потребу постојања. И ништа више.
Партија демократског прогреса сматра изузетно некоректним и непримјереним тренутку тврдњу члана Предсједништва БиХ Милорада Додика да се Стратегијом вањске политике БиХ, усвојеном у вријеме мандата Младена Иванића, планира чланство у НАТО.
„Саопћење за јавност“ Кабинета члана Предсједништва Босне и Херцеговине Шефика Џаферовића, брзоплето је одреаговало на Додиково писмо Трампу, а послато је само у једној варијанти, док је Додиков кабинет послао уобичајене три.
Предсједник Уједињене Српске Ненад Стевандић изјавио је у недјељу у Приједору да се залаже да у заједничке органе у Сарајево дођу људи који ће сарађивати са Републиком Српском и њеним руководством.
Општа оцјена, од Дејтонског споразума до данас јесте: Добро нас Руси и помажу, колико им се ми слабо шлихтамо.
Неколико мјесеци након што је Србија донијела одлуку о војној неутралности, СНСД је повео Српску у потпуно другом смјеру, у НАТО – Небојша Радмановић је као тадашњиглавни представник Републике Српске у Сарајеву потписао у јуну 2009 формални захтјев БиХ за Акциони план за чланство у НАТО (МАП).
Српска демократска странка подсјећа грађане Републике Српске да је СНСД од 2005 године до данас учинио све да БиХ уђе у НАТО и да се на свим документима који то омогућавају налазе потписи СНСД-овог двојца са кормиларом Николе Шпирића и Небојше Радмановића.
Партији демократског прогреса разумљива је нервоза Милорада Додика коју други пут у седам дана искаљује у најгледанијим терминима на јавном сервису Републике Српске.
Искомплексирани пијунчић Сташа Кошарац, кад већ дежура викендом у режимским медијима и ваља се по блату, нека одговори и на сљедећа питања:
Љиљан, неуставан по Уставном суду БиХ као и грб Републике Српске са двоглавим орлом и 4С се још увијек види.