Остаје само чуђење зашто је државна телевизија, после успешног и освешћујућег приказивања "Даре из Јасеновца", решила да учествује у "антиревизионистичкој борби" Ристића и Голдштајна, која, критикујући "Џерузалем пост", хоће да нас убеди да је Јасеновац уморио вишеструко мање људи него што је то званично утврђено.
Дејан Ристић из Музеја жртава геноцида јуче је у таблоидном тону најавио да Давид Голдман из Џерузалем поста не постоји, већ да се ради о жени. Данас, преко истог медија, Иво Голдштајн се покушава Србима представити као неко објективан и на њиховој страни изношењем "индиција да се ради о кругу повезаном са Бланком Матковић".
Након срамотног писања Џерусалем поста који је утврдио скандалозно нетачних 4.500 жртава Јасеновца, Музеј жртава геноцида (над неименованим народом) из Београда их је смањио за само осам до девет пута (на 90.000 и то свеукупних жртава, што значи да су српске још мање), те добио подршку Јад Вашема из Израела.
Након што Гордана Чомић предложи одредницу Војвођанин, као НАЦИОНАЛНО изјашњавање у Србији, а власти у Црној Гори дозвољавају распопима богослужење у цркви на Ивановим Коритима, логично је да пред пописну 2021. избије дух Павелићеве НДХ на изворишту.
У продукцији Удружења грађана Јадовно 1941 из Бање Луке, изашао је документарни филм поводом обиљежавања 80 година од отварања логора смрти Јадовно – Госпић – Паг, гдје је уморено преко 40.000 људи, углавном Срба.
Заиста скандалозни чланак у "Џерузалем посту" можда и није толико велико изненађење. Постоји део научне и политичке заједнице код Јевреја, како у Израелу тако и у расејању, коме смета или у најмању руку не прија да се о Јасеновцу говори као о стратишту из пакла, у коме је на јединствено свиреп начин почињен Покољ
Министарство спољних послова Србије данас је најоштрије осудило објављивање текста у угледном израелском листу "Џерузалем пост", под насловом "Ово срамотно исмевање Холокауста мора престати", у којем се тврди да у логору Независне Државе Хрватске – Јасеновцу није побијено више од 4.500 жртава.
Посмртни остаци Срба тајно се ископавају из стотина крашких јама и других стратишта у Херцеговини, Лици, на Кордуну и другим подрујима, а потом спаљују на депонијама као отпад, тврди предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.
У Челебићу, надомак Ливна, постоји јама Бикуша у којој и дан данас, послије 80 година, леже мошти Ливањских мученика. Далеко од било каквог пута, дубоко у шуми, забетонираног отвора, сакривена од погледа, чека да потомци дођу, прислуже свијеће, очитају молитву.
Кроз једну породичну судбину, лично свједочење преживјелог, те фотографије спелеолошког друштва из Хрватске на друштвеним мрежама, јасно се закључује да Република Хрватска изводи акцију уклањања костију жртава геноцида из Другог свјетског рата, које онда завршавају на непознатом мјесту.