Архивске чињенице из историје Другог свјетског рата, свједоче да 1941. године није само Њемачка напала Совјетски савез. Напао га је и остатак Европе, са изузетком Срба и Грка.
Хрватско Министарство спољних и европских послова упутило је протестну ноту Аустрији због уклањања грба са /усташким/ првим бијелим пољем на "шаховници" са спомен-камена "почасног блајбуршког вода".
Министар спољних послова Србије Никола Селаковић рекао је, поводом потеза италијанског амбасадора да у Јасеновцу изрази солидарност са хрватским народом, да је "свако слуга оног што изговори и свако треба да одговара за оне речи које каже".
Прилично у сјени Резолуције Генералне скупштине Уједињених нација од 2. марта 2022. године о "осуди агресије Русије на Украјину" прошла је вијест, тачније речено документ у виду Извјештаја о систематским нападима, убиствима и угњетавању Руса у последњих осам година у Украјини.
Ову фотографију није објавио ОХР, већ Аљбин Курти на свом налогу на друштвеној мрежи, али њен ефекат је да су сада у Српској сви још учвршћенији у одлуци да је овај човјек искљуиво грађанин Савеза Ентитета Њемачке.
Прије 80 година, на данашњи дан 7. фебруара 1942. године док су мјештани села Шарговац, Мотике и Дракулић спавали, хрватске усташе су кренуле у Покољ – злочин системског геноцида над Србима, од стране Независне Државе Хрватске.
Опћинско државно одвјетништво у Бјеловару, Неовисна Република Хрватска, подигло је оптужницу против двојице мушкараца (38 и 42 године ), јер су у ноћи између 11. и 12.11.2021. године у стану жртве у Бјеловару брутално претукли Србина којем су видјели иконе на креденцу у сопственој кући.
У Драксенићу код Козарске Дубице данас је обиљежено 80 година од страшног страдања невиног становништва, гдје су на Мали Божић 1942. године у цркви усташе убиле 208 Срба. Од 13. до 15. јануара на звјерски начин масакрирано је укупно 360 Срба – људи, жена и дјеце.
Узвикнуо сам то својевремено пред печеним прасетом, чинијама пребранца, тањирима сарме, чашама пива и посјетиоцима Музеја савремене умјетности Републике Српске.
Број јасеновачких жртава – и жртава у НДХ уопште – никад није утврђен, и то свесном одлуком Комунистичке партије Југославије, с једне стране, и неопростивом колаборацијом српских комуниста, са друге стране. То је послератни наставак и послератна апологија усташтва.