Стихови Милутина Бојића (1892-1917)
"Док дамари приште и играју жиле" (Химна 1911.)
"Херострати ми смо, без бакље без храма" (Херострати 1912.)
Књига за јуче
13:47 Концептуала која се не пропушта: Јагњијада у Јагњилу08:06 Тражи фер услове: Шолца на аеродрому у Кини дочекао замјеник градоначелника08:03 Јер, као, нису у рату: Финска до даљњег оставља затворене копнене границе са Русијом08:01 Вучић: Људи из Требиња, моћи ће да користе Мостарски аеродром10:03 Истинско обећање - Трећи свјетски рат или иранска представа за свјетску јавност13:29 Противно Повељи УН: Нови покушај геноцидизације Срба Дачић назива отварањем Пандорине кутије13:20 Бореновић против пријема окупираног Косова* у Савјет Европе - сумрак суверенитета из УН15:36 Ле Монд пише: Макрон ће, као Наполеон, послати пјешадију на Русе15:29 Гаугазија, област у Молдавији, жели да буде дио руског банкарског Мира17:05 Након Хамаса, Израел поручује да је спреман за Хезболах
Милутин Бојић: Урошева женидба
Издање СКЗ из 1927. године. Представљено као комедија у три чина. Од тога заиста има само три чина.
Милутин Бојић: Краљева јесен
Краљ Милутин је стар. Син Стефан је начинио буну, те је утамничен.
О Иву Ћипику (1867-1923)
Ћипико је далматинска млетачка породица, чије се племство спомиње 1235. године и по предању су из Рима. У једном ћирилском рукопису се помињу као Ципчићи.
Приповјетке Ива Ћипика
Са већ преваљених тридесетак појављује као готов писац. Надахнуће је нашао у Лазаревићевим приповјеткама. По његовом мишљењу проза мора бити "чисто народна", и уз умјетнички ефекат имати и реалну, патриотско-утилитарну функцију.
Иво Ћипико: За крухом
Овдје се у потпуности потврђује да у космогонији доживљаја свеукупности, "живот" заузима централно мјесто код Ива Ћипика. Та лексема се употребљава семантички потпуно разнородно, али је то енергетски центар његовог система.
Иво Ћипико: Пауци
Именица "пауци" се у роману из 1909. године помиње само два пута и то са јасним разлогом. Ово је социјални роман карактера, са еротским умецима.