Дарко Ристов Ђого: Теополис – Пад Цариграда

Не знам да ли је посриједи колективно несвјесно или неки тајанствени пут душе, али понекад сањам Косовску битку, а понекад пад Цариграда. То што сањам Косовску битку, вјерујем, није никакво чудо (постоји ли Србин који је не сања или не живи?), али није сасвим јасно зашто гледам отоманске бродове на Златном рогу, зачуђен да уопште тамо могу бити, стежући грчевито копље и бројећи посљедње часове?



Дарко Ристов Ђого: Теополис – Пад Цариграда

Не знам да ли је посриједи колективно несвјесно или неки тајанствени пут душе, али понекад сањам Косовску битку, а понекад пад Цариграда. То што сањам Косовску битку, вјерујем, није никакво чудо (постоји ли Србин који је не сања или не живи?), али није сасвим јасно зашто гледам отоманске бродове на Златном рогу, зачуђен да уопште тамо могу бити, стежући грчевито копље и бројећи посљедње часове?