Економски развој БиХ усљед продужене рецесије у еврозони неће бити брз, али власти могу урадити доста да побољшају ситуацију, изјавио је водећи економиста Свјетске банке за земље југоисточне Европе Абебе Адугуна.
Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) позвала је да се омогући да се предложеној банкарској унији у еврозони прикључе и земље ван тог региона заједничке валуте, које би тиме могле да дају свој допринос фонду еврозоне за спасавање ослабљених чланица и да из њега позајмљују.
Министарка финансија Аустрије Марија Фектер критиковала је оштро власти у Атини, констатујући да само захваљујући помоћи та земља "није доживјела пропаст”.
Посрнулим шпанским банкама је потребно 59,3 милијарде евра како би довеле у ред своје билансе стања погођене пуцањем мjехура некретнина 2008. године, показали су данас објављени подаци независне ревизије шпанских банака, којом је руководила америчка консултантска компанија "Оливер Вајман”.
Министар финансија Њемачке Волфганг Шојбле изјавио је после разговора са португалским колегом Витором Гаспаром да су "охрабрујуће” реформе које Лисабон спроводи у борби са економском кризом.
Грчки премијер Антонис Самарас поновио је свој став да би напуштање еврозоне било "катастрофа" за његову земљу. Самарас је за "Вашингтон пост" поново затражио додатно вријеме Грчкој да примијени мјере смањења потрошње.
Њемачки парламент вјероватно неће одобрити трећи пакет помоћи Грчкој за излазак из кризе, изјавио је данас посланик Странке слободних демократа, коалиционог партнера партије канцеларке Ангеле Меркел.
Финска страхује да би еврозона могла брзо да исцрпи своје спасилачке фондове, уколико буде интервенисала на тржишту обвезница ради снижавања трошкова задуживања ослабљених чланица еврозоне, рекао је фински премијер Јирки Катаинен.
Амерички инвеститор и милијардер Ворен Бафет изјавио је да ће еврозона имати тешкоће да ријеши своје фискалне проблеме, због структуре Европске уније и резултата јучерашњих избора у Француској и Грчкој.
На европским тржиштима поново се страхује за економију Шпаније и Италије. Због сумње у њихову способност да држе финансије под контролом, опет им расту трошкови задуживања и еврозона се нашла у новом зачараном кругу дужничке кризе.