Не постоји српска тржишно-пословна култура изван брендирања нечега као српског. Дакле: узалудно је и бесмислено очекивати да ће се српске фирме понашати српски, чак ни из обзирности према својим муштеријама.
Преносимо ријечи оне која је јасно нацртала границу између Ефбиха и Српске у подручју гдје граниче Источно и Блискоисточно Сарајево; из истих мотива и намјера је постављен и споменик Твртку – фалсификовања историјских чисеница.
Теслићани који су се враћали из Добоја са протеста подршке институцијама Републике Српске нападнути су вечерас у центру Јелаха у Ефбиху, враћајући се са манифестације под слоганом Граница постоји.
У уџбеницима историје основних школа у Ефбиху, које је финансирао Фонд за отворено друштво Џорџа Сороша, избрисан је податак о крунидби Стефана Твртка Котромањића 1377. у манастиру Милешева.
Чија је Босна? Чији је Твртко? Чији су љиљани? Када почну историју да ти краду, брани се историјским изворима.
Мушкарац из Бановића чији су иницијали А.А. /33/ ухапшен је због сумње да је употребом ватреног оружја починио кривично дјело изазивање опште опасности, саопштено је данас из Министарства унутрашњих послова Тузланског кантона.
Потпуно подржавам потез Бењамине Карић, уколико се утврди да је табла Барбара Са Истока задрла и у квадратни милиметар онога што је Дејтон зацементирао као муслиманску земљу. Има довољно српске земље, у држави Српској, да се тај поступак понови. Али да се најхитније уклоне и још неке табле. За почетак она у Поточарима.
Све што сте знали или мислили да знате о топониму Сребреница и ономе што он обухвата, а сада након наметнутих одредби Валентина Инцка можда не смијете ни да питате.
Суљо Суљагић, отац директора Меморијалног центра Поточари Емира Суљагића , према изводу из Матичне књиге умрлих страдао је 24.12.1992. у Вољевици код Братунца, а у јулу 2005. сахрањен у Поточарима као тобожња жртва конструкта под именом "геноцид у Сребреници".
Овдје стварно више није питање да ли се огласити, већ ко ово може више трпити?