Потрошачко-тржишна чињеница је да постоји велики број људи који воле соцреалистичке бећарце Ђорђа Балашевића. Многи су се окупили у градовима бивше СФРЈ, али одмах по вијести о смрти му. У Бањој Луци је то морала организовати градска управа. Два дана касније.
Сву ту патетику, сав тај нељудски грч, тај крик који захтева да планета стане пред њиховом клиначком неутешношћу, та потреба да се учествује у отужном величању некога ко објективно није припадао никаквом стваралачком врху и чији је крајњи домет био да поклоницима понуди пролазну утеху у невеселим тренуцима…
Познати кантаутор Ђорђе Балашевић изјавио је да се на његовом сутрашњем концерту на новосадском Тргу слободе неће наћи ниједна пјесма из његовог репертоара која има и најмању политичку конотацију.
Јован Рашковић је дао дијагнозу, а Дино Мерлин обиласком болесних пријатеља доказао: Срби су луд народ.
За турбо фолк, између осталих, крив је и Ђорђе Балашевић.