Када Музеј жртава геноцида из Београда позове једну хрватску историчарку из Загреба у Србију и најави као првог говорника на манифестацији којом ће бити обиљежен национални празник Сретење – Дан државности Србије, то заслужује посебну пажњу.
Госпођа Драгана Томашевић из Лондона, како сама за себе каже "потомак преживјелих усташког геноцида у Шарговцу, Дракулићу,Мотикама и руднику Раковцу", односно "члан политичке партије оних чија је ћутња вјечна", одлучила је да реагује на ревизионистичке тежње за смањењем броја српских жртава логора смрти Јасеновац.
Министар просвјете и културе Наталија Тривић разговарала је са в. д. директора Дејаном Ристићем, директором Републичког секретаријата за вјере Драганом Давидовићем и представником Епархије пакрачко – славонске Огњеном Тенџерићем о значају културе сјећања, страдању Срба у току 20. вијека.
Подизањем Меморијалног центра у Доњој Градини, који треба да реализују Република Српска и Србија, даће се знатан допринос очувању сјећања на жртве система концентрационих и логора смрти у Јасеновцу, рекао је вршилац дужности директора Музеја жртава геноцида Дејан Ристић.
Прво је Тања Тулековић, директорица ЈУ Спомен подручје Доња Градина изјавила да је у Јасеновцу страдало 700.000 људи, а сад се коначно огласио и шеф Катедре за историју Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, опет промијенивши страну.
Остаје само чуђење зашто је државна телевизија, после успешног и освешћујућег приказивања "Даре из Јасеновца", решила да учествује у "антиревизионистичкој борби" Ристића и Голдштајна, која, критикујући "Џерузалем пост", хоће да нас убеди да је Јасеновац уморио вишеструко мање људи него што је то званично утврђено.
Дејан Ристић из Музеја жртава геноцида јуче је у таблоидном тону најавио да Давид Голдман из Џерузалем поста не постоји, већ да се ради о жени. Данас, преко истог медија, Иво Голдштајн се покушава Србима представити као неко објективан и на њиховој страни изношењем "индиција да се ради о кругу повезаном са Бланком Матковић".