Шовинисти и фашисти огнути у грађанистанско рухо, и ове године у Приједору не дозвољавају мртвима да се смире у гробовима и буду достојно ожаљени.
Свануо је још један 31. мај у Приједору. Дан, када у име историјске истине и људскости, из иностранства финансирани активисти једностраношћу убијају управо то.
Један од организатора манифестације "Дан бијелих трака" у Приједору, иначе мој суграђанин, изнио је захтјев "да се омогући приступ свим мјестима страдања жртава".
Сваком сукобу са више жртава жели се пришити амблем геноцидности и то углавном кад је ријеч о муслиманским жртвама.
Власт у Приједору прије првих сукоба држала је странка СДА, која је демократским путем на изборима добила највећи број гласова. Њени потези прије и послије избора нису били нимало демократски.
Рођен сам у граду који је у одређеним круговима окарактерисан као град геноцида. Да, рођен сам у Приједору.
Ову прилику користимо да обавијестимо васколико пучанство о одлукама, карактеру и намјерама тзв. Вијећа за штампу из Сарајева.
У Приједору се данас, наводно, окупља пуно људи којих се тиче. И то није спорно. Само их се идентичне ствари некад не тичу. И то је баш спорно.