Дани(ј)ел Симић: Путем кружења воде у Донбасу

Пратио сам ријеку Калмијус из Доњецка у Маријупољ, гдје се улива у Азовско море. Правећи природну границу између творница Азовстаљ и Иљича. Ушће Дњепра у Црно море је двадесетак километара јужно од Херсона, гдје прелазим на десну обалу замишљене границе. Између руске и противруске Украјине. Брана Каховске хидроелектране одваја воду за Крим. Кретањем супротно заласку сунца стижем до полуострва између два мора. Сам не вјерујем, али свега неколико сати касније, осванух у Москви.


Дани(ј)ел Симић: Стани, стани, Азовстаљу

Сигурно бар двије седмице говорим да комбинат Азовстаљ више није војно, већ пропагандно питање. Запад прави медијску хистерију, као у случају опсаде Алепа у Сирији. Не морамо о Евровизији. Слободно се присјетити и Сарајева. Односно "заштићених зона" типа Горажде, Бихаћ, Сребреница, Жепа; које су успостављане свугдје гдје су српске снаге биле у предности, како би се спријечило њихово заузимање. Једино што Русији нико не може наметнути зону забране лета.

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.