
Археотуристичка: Неандерталци зимовали у Шпанији у вријеме посљедњег Леденог доба
Нова истраживања сугеришу да су се неандерталци, како би избјегли хладноћу, групно кретали ка југу Европе, ка Шпанији и да су тако имали веће шансе за опстанак.
Нова истраживања сугеришу да су се неандерталци, како би избјегли хладноћу, групно кретали ка југу Европе, ка Шпанији и да су тако имали веће шансе за опстанак.
Полицијски службеници Управе криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова Републике Српске у сарадњи са Полицијском управом Приједор, а под надзором Окружног јавног тужилаштва Приједор реализовали су у оквиру међународне криминалистичке истраге кодног назива "Пандора IV", заведене у сарадњи са ИНТЕРПОЛ-ом, акцију на подручју Козарске Дубице усмјерену на откривање и доказивање кривичних дјела из области заштите неовлаштене трговине културним добрима путем интернета.
Музеј Семберије, у сарадњи са Институтом за оријенталну и европску археологију Аустријске академије наука, спроводи археолошка истраживања гробних хумки на локалитету Ново Село код Бијељине.
Археолози су на локацији древне грађевине из римског доба код италијанског града Лунана пронашли скелет десетогодишњег дјечака са каменом у устима, што је необичан обичај за културу старог Рима.
Велика археолошка истраживања у Египту недавно су открила дрвену скулптуру стару више од 4.000 године, чији дио највјероватније представља краљицу Анкхесенпепи ||.
У Шушњарима је пронађен је један од најстаријих картографских приказа терена, заједно са иницијалима Исуса Христа, који су писани грчким писмом. То директно упућује да је ова црква вјероватно поштовала Источни обред.
Археолози тврде да су на истоку Бугарске, недалеко од града Провадија, пронашли најстарији праисторијски град на тлу Европе, за чији је просперитет у оно доба била заслужна оближња солана.
У насељу Доња Градина код Рудника олова и цинка у Сасама код Сребренице откривени су археолошки остаци Домавие, највећег римског града на Балкану који је био главни центар за тадашње римске провинције Панонију и Далмацију.
Археолошка истаживања вршена су у периоду од 2012. до 2015. године и том приликом је утврђено постојање касноантичког насеља које су чинила три утврђења – горњи, доњи и средњи град, уз пар издвојених градитељских цјелина. Ископавања су првенствено била усмјерена на три базилике, импозантних димензија, ван градских зидина, које свједоче о значају овог мјеста као духовног центра и на потпуно другачији начин освјетљавају историју ових крајева.
Изумирање неандерталаца није узроковано бруталним уништавањем, резултати су најновијих истраживања која указују да су они и модерни људи вјероватно коегзистирали дужи период.
Италијански археолози који раде у древном римском граду Херкуланеуму, недалеко од Помпеје, октрили су дјелимично уништен костур човјека настрадалог током ерупције Везува 79. године нове ере, пише "Гардијан".
Археолози тврде да су открили мјесто гдје је Свети Јован Крститељ осуђен на смрт. Ради се о локалитету Махерон у данашњем Јордану, гдје се, према тврдњи археолога, налазио подијум на ком је Салома од краља Ирода Антипе тражила главу Исусовог претече.
У последњем издању научног часописа ПЛОС ОНЕ објављено је истраживање угледног хрватског научника др Марија Новака које је нова сазнања о жртвама праисторијског масакра у Поточанима близу Пожеге, открио у тексту под називом "Анализа генома готово свих жртава масакра старог 6200 година”.
Шеф Института за археологију и музеологију Масариковог универзитета у Брну Јиржи Махачек саопштио је да најстарије, археолошки потврђено писмо Словена могу бити старогерманске руне, које су пронашли чешки археолози у реону града Брецлав на истоку земље.
Археолози су на мјесту некадашњег древног града Помпеја пронашли скелетне остатке два мушкарца, вјероватно богаташа и његовог роба, за које се вјерује да су погинули у ерупцији вулкана Везув прије око 2.000 година.
Лобања стара два милиона година коју су аустралијски истраживачи открили у Јужној Африци, прије двије године, помогла је научницима да сазнају више о еволуцији човјека. Како су истакли истраживачи са универзитета у Мелбурну, открила им је начин исхране некадашњих људи, и да је неколико врста прачовјека коегзистирала у исто вријеме.
У СРЦУ Шумадије археолози су пронашли монументалну грађевину већу чак и од Грачанице, за коју се претпоставља да је средњовијековна црква и да припада немањићком периоду.