Књига "Алија: улема или балија" доктора Ненада Кецмановића (који је побјегао из Сарајева у Београд и од тамо живи мудрујући о нама) и доктора Дарка Танасковића објављена је у издању издавачке куће "Лагуна".
Припаднице организације "Мајке Сребренице", осим великих кућа које су саградиле узимајући новац на лажима о убијеним Сребреничанима, имају и приватне авионе који их возе широм свијета да лажно свједоче и шире причу о наводном геноциду у Сребреници, тврди Хаша Омеровић из Тузле.
Најмање између 500 и 1.000 Бошњака из Сребренице је убијено од стране својих сународника током пробоја ка Тузли, јула 1995. године, зато што су постојали спискови оних који "ни по коју цијену не смеју живи да се докопају слободе”. О тим списковима "неподобних Бошњака” знало је муслиманско руководство на челу са Алијом Изетбеговићем.
Професор геополитике Срђан Перишић изјавио је да нема никакве сумње да је главни циљ усвајања резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН укидање Републике Српске, што потврђује и изјава Френсиса Бојла, професора међународног права са Харварда и некадашњег савјетника Алије Изетбеговића.
Војска Републике Српске, која је ратовала против НАТО Звијери и преживјела, имала је 1995. године највише 200.000 војника. Са не више од 170.000, Русија је ушла у Украјину која је већ имала 261.000 уговораца и 01. фебруара потписан указ предсједника, да се број увећа на 361.000. Руси су их свеједно растурили мимо било какве војне логике, која налаже омјер најмање 3:1 ако нападаш. Сад је таква стратегија, након опште мобилизације Кијева, дошла други пут на оперативну наплату.
Године 1234. папа Гргур 9. поставља католичког њемачког бискупа, извјесног Јохана од Вилдесхаузена на чело цркве у Босни. Намјесто дотадашњег, домаћег, оптуженог за јерес. Врло брзо, након крсташких ратова које је по наређењу Ватикана водила Угарска у Босни, Нијемац моли папу да га разријеши дужности. Занимљиво за паралелу са Шмитом из данашњице, јесте и што му је одговорено да давање отказа не долази у обзир.
Након мојих недавних иступа на телевизијским каналима, када сам по ко зна који пут упозорио да се наша исламизирана браћа сасвим озбиљно, институционално и вишедеценијски, спремају за нови оружани напад на српски народ и његову државну творевину, познати и непознати су ми на улици добацивали усана развучених у осмијех: Хоће ли бити оног рата?
Призори панике и опште бјежаније америчких савезника из Кабула, након њиховог војног повлачења из Авганистана, увелико наликују на Сајгон прије него је промијенио име у Хо Ши Мин.
Услови који у континуитету владају у дејтонској БиХ од завршетка рата 1995. године па све до данас се морају познавати. Тај, казано Канетијевим рјечником, однос мачке (високог представника) и мишева (критичне вестернизовано-охаеризоване масе људи у Републици Српској), односно улизиштво казано језиком Меше Селимовића, представља(ју) једино исправно објашњење.
Дамир Никшић, шаљиви друштвеномрежни кликбејтер (а може и клик-бетер), набацио је лични предизборни спин о измишљеном "геноциду у Сребреници", па је већ дан касније наружен од врховних спахија из земаља НАТО запео и рукама и ногама да се иницијатива повуче.