Свјетски дан вода и мутне работе Европске банке за обнову и развој

Фронтал.СРБ подржава све видове расправе и дјеловања, који би водили заштити животне средине. У овом случају, као и у већини када се помињу страна имена и фондације из нашег НВО сектора, немамо избора већ да саопштење пресловимо.

четвртак, 22 марта, 2018 / 19:31

Не само да се користи енглески правопис у свакодневном животу, већ и код-конвертор који посједујемо, често код оваквих саопштења избацује слово ц́  као замјену за српско ћ. Али, снаћете се већ:

На Свјетски дан вода, Центар за животну средину представља студију коју је објавила партнерска организација ЦЕЕ Банкwатцх, а по којој су међународне развојне банке подржале 82 хидроенергетска пројекта широм југоисточне Европе, укључујуц́и и оне у заштиц́еним подручјима.

Од 2005. године Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), Европска инвестициона банка (ЕИБ) и Група Свјетске банке одобриле су кредите и гаранције у укупном износу од 727 милиона евра за 82 хидроелектране. Ово укључује 37 пројеката у заштиц́еним подручјима као што су национални паркови и Натура 2000 подручја.

Наташа Црнковић из Центра за животну средину истиче: "У Босни и Херцеговини је јако тешко доћи до информација ко су стварни финансијери хидроенергетских пројеката па нам ова студија доста помаже. У Коалицији за заштиту ријека БиХ закључујемо да је највећи проблем финансирања повезан са подстицајима због којих се инвеститори одлучују за ову врсту пројеката док подстицаји за соларну и вјетро енергију изостају".

ЕБРД је највец́и познати финансијер хидроенергије на Балкану. Банка је подржала укупно 61 хидроенергетско постројење са 126 милиона евра, од којих је 29 у заштиц́еним подручјима или међународно признатим подручјима значајним за биодиверзитет. Иако је банка посљедњих година била опрезнија, још увек разматра финансирање хидроелектране Бабино Село на Врбасу као и 15 хидроелектрана у каскади на ријеци Неретвици у Босни и Херцеговини. Оба пројекта су планирана у подручјима са богатим биодиверзитетом.

"Финансијери морају преузети свој дио одговорности и осигурати усклађеност са локалним и међународним стандардима. Неодоговорне инвестиције могу заувијек уништити стотине нетакнутих балканских ријека", каже Игор Вејновиц́, истраживач огранизације Банкwатцх задужен за хидроенергију и коаутор студије.

Студија је такође утврдила да новац који пласирају комерцијалне банке игра кључну улогу у омогуц́авању контроверзних хидроенергетских пројеката. Њихово финансирање је теже пратити због недостатка транспарентности, али аутори студије су идентификовали 158 постројења са таквим финансирањем, од којих су 55 у заштиц́еним подручјима. Најактивније комерцијалне банке са идентифкованим кредитима су аустријска Ерсте & Стеиермаеркисцхе банка и италијанска Уницредит Група, од којих је свака финансирала по 28 пројеката.

"Балканске ријеке су од изузетног значаја за Европу. Цунами хидроелектрана угрожава биодиверзитет и локалне заједнице. Многе хидроелектране које су банке финансирале никада не би биле дозвољене у њиховим матичним земљама", каже Улрицх Еицхелманн из организације Риверwатцх.

"Добра вијест је да више од хиљаду планираних хидроелектрана још увијек нема финансирање, тако да још увијек се пуно тога може урадити како би се спасиле јединствене ријеке на Балкану", изјавио је Габриел Сцхwадерер, извршни директор ЕуроНатур фондације.

Студија је израђена у оквиру кампање "Сачувајмо плаво срце Европе" коју у Босни и Херцеговини спроводи Центар за животну средину. Око 2800 нових брана тренутно је планирано на територији између Словеније и Албаније. У циљу сузбијања овог уништавања животне средине, "ЕуроНатур" и "РиверWатцх" покренули су кампању "Сачувајмо плаво срце Европе" у сарадњи са локалним партнерима у земљама Балкана.