Свјетски дан избјеглица: Странци и у својој земљи

Никола Пузигаћа, предсједник Удружења радника инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ, упозорио је да чланови ове асоцијације, иако рођени у БиХ, не могу добити лична докумената у појединим општинама Републике Српске, па размишљају о одласку. "Највише проблема у вези са добијањем пасоша и личних карата чланови Удружења имају у Приједору, Новом Граду, Козарској […]

среда, јун 20, 2012 / 11:52

Никола Пузигаћа, предсједник Удружења радника инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ, упозорио је да чланови ове асоцијације, иако рођени у БиХ, не могу добити лична докумената у појединим општинама Републике Српске, па размишљају о одласку.

"Највише проблема у вези са добијањем пасоша и личних карата чланови Удружења имају у Приједору, Новом Граду, Козарској Дубици и Костајници, док, насупрот томе, људи који имају исти статус у Федерацији БиХ немају таквих проблема", рекао је Срни Пузигаћа поводом обиљежавања 20. јуна – Свјетског дана избјеглица.

Пузигаћа каже да чланови Удружења немају држављнство Хрватске, јер су рођени у БиХ, али им се личне карте издају у БиХ на двије године као за странце, док пасош БиХ не могу добити.

Он наводи да Хрватска и даље не рјешава станарска, пензиона и радна права ових људи који су прије рата живјели и радили у тој земљи.

"Не чуди нас што Загреб не жели да рјешава наше проблеме, јер ни власти БиХ не желе међудржавним дијалогом са Хрватском да коначно отклоне сва отворена питања избјеглих Срба", истакао је Пузигаћа.

Министарство за људска права и избјеглице БиХ у одговору на захтјев Удружења навело је да није надлежно за већину ових питања.

У допису Министарства за људска права и избјеглице БиХ се подсјећа да је питање пасоша, пребивалишта и личних карата у надлежности Министарства цивилних послова БиХ.

"Хармонизација прописа између Хрватске и БиХ није могућа, с обзиром да су то питања у надлежности Сабора Хрватске и Парламентарне скупштине БиХ. Хрватска никада није била спремна разговарати о теми хармонизације прописа", пише у допису Министарства за људска права и избјеглице БиХ.

Војводина, одредиште нових дођоша

У Војводини тренутно живи половина од укупно 70.000 људи с избјегличким статусом, колико их је евидентирано у Србији, изјавио је директор Фонда за пружање помоћи избјеглим, прогнаним и расељеним лицима у покрајини Радомир Кукобат.

Кукобат је рекао Срни да избјеглице, према попису из 2002. године, чине 9,2 одсто укупног становништва Војводине, а да их највише живи на простору општина Шид и Инђија.

Он је истакао да је међународна заједница изразила спремност за рјешавање стамбених проблема избјеглица у Србији и да би за рјешавање тих потреба требало да буде обезбијеђено 335,2 милиона евра.

"Тај износ биће довољан да стамбено буде збринуто 17.000 избегличких породица у Србији, или, укупно 47.000 људи", истакао је Кукобат поводом 20. јуна – Међународног дана избјеглица.

Према његовим ријечима, Комесаријат за избјеглице у сарадњи с локалним самоуправама прикупља податке о стамбеним потребама избјеглица.

"У оквиру програма, чија ће реализација кренути ове јесени, планирано је да буде изграђено 10.000 стамбених јединица, откупљено 2.000 сеоских домаћинстава, те набављено 1.200 монтажних кућа", прецизирао је Кукобат.

Он је додао да би истовремено 3.580 породица требало добити помоћ у грађевинском материјалу за започету изградњу породичних кућа.

Путем програма покрајинског Фонда до сада је стамбено збринуто 800 избјегличких и расељеничких породица у Војводини, а у току је реализација програма откупа кућа и додјеле грађевинског материјала у 22 општине у покрајини.

Нагласивши да ће тај програм бити реализован до краја године, Кукобат је истакао да је један од приоритета покрајинске Владе затварање избјегличких колективних центара.

Према његовим ријечима, до краја године биће затворен претпоследњи од два преостала колективна центра у покрајини.

Овогодишњи Међународни дан избјеглица Србија дочекује у групи од пет земаља у свијету у којим је Високи комесаријат Уједињених нација за избјеглице (УНХЦР) прогласио тзв. ситуацију продужене избјегличке кризе.

Иако је од ескалације ратних сукоба и распада бивше Југославије прошло више од 20 година, у Србији и даље живи, поред 70.000 људи с избјегличким статусом, 210.000 интерно расељених лица с Косова и Метохије.

Црна Гора:Стратегија, хуманост, европа

Избјеглим и расељеним лицима треба омогућити да потенцијалима допринесу напретку црногорског друштва и буду саставни дио заједничке, европске будућности, рекао је премијер Црне Горе Игор Лукшић.

Поводом Свјетског дана избјеглица он је подсјетио на изазове избјеглих и расељена лица, као и напоре које Црна Гора у последњих 20 година улаже с циљем унапређивања њиховог положаја и постизања једнаких права за све.

”Сматрам да је дужност сваког од нас, прије свега, људска: исказивање хуманости, толеранције и солидарности према онима који су били принуђени да напусте своје домове, тражећи сигурност и заштиту за себе и своје породице“, поручио је Лукшић.

Доношењем нове Стратегије за трајно рјешавање питања расељених и интерно расељених лица омогућено је, каже он, слободно опредјељење између добровољног повратка у земље поријекла или интеграције у црногорско друштво.

”Питање избјеглица у Црној Гори је изузетно значајно и осјетљиво, па је и са посебном пажњом третирано кроз Владина стратешка политичка документа и реализацију бројних иницијатива”, изјаво је Лукшић.

Он је подсјетио да је у протеклом периоду, стицањем статуса странца са сталним настањењем, дата прилика лицима која желе да остану у Црној Гори да то и ураде.

"Тиме су им, осим права која проистичу из држављанства, једнако обезбјеђена сва остала права као и црногорским грађанима“, рекао је премијер.

Он је најавио да ће приоритет у наредном периоду бити камп Коник.

„Намјера је да коначан циљ буде затварање колективних типова смјештаја и пружање достојанствених услова за живот онима којима је помоћ и даље потребна“, казао је Лукшић.

Трајно и одрживо рјешење, могућност да се започне нови живот, једини су, сматра он, достојанствени начини регулисања овог питања и као такви су, каже Лукшић, препознати у европској агенди Црне Горе.



Оставите одговор