Свјетска банка пише плушчиће за БиХ
У БиХ се, према најновијем Редовном економском извјештају Свјетске банке за Југоисточну Европу, у овој години прогнозира наставак економског раста, отварајући пут повећању запослености и смањењу сиромаштва.
У БиХ се, према најновијем Редовном економском извјештају Свјетске банке за Југоисточну Европу, у овој години прогнозира наставак економског раста, отварајући пут повећању запослености и смањењу сиромаштва.
У Сарајеву је данас посредством видео-линка из Брисела представљен извјештај у којем се наводи да се за БиХ у овој години пројектује раст од 2,8 одсто, што је нешто ниже од три процента у 2015, уз прогнозе да до 2018. године достигне 3,7 одсто, ако структуралне реформе буду спровођене по плану.
Очекује се да економски раст на регионалном нивоу достигне 2,7 процената у овој години, што је повећање у односу на 2,2 одсто у 2015, а наставак убрзања раста очекује се и током 2017. и 2018. години. У извјештају се истиче да овај убрзани раст помаже повећању запослености у БиХ и утиче на смањење сиромаштва у регији.
Незапосленост у БиХ је смањена за 2,3 одсто, али се још креће око 25 процената. Виши економиста Свјетске банке и водећи аутор извјештаја Барбара Цунха истакла је да Србија, највећа економија у регији, предводи ово убрзање раста.
"Србија је остварила помак с прошлогодишњих 0,7 процената раста, непосредно након поплава из 2014, на очекиваних 2,5 одсто ове године", навела је она.
Очекује се и да остале економије у регији у овој години одрже раст у распону између 2,8 и 3,6 процената, уз изузетак успоравања у Македонији. Раст се у многим земљама претаче у радна мјеста. Запосленост је у првој половини ове године порасла за 4,7 процената у Србији и 6,7 процената у Албанији.
Регионални директор Свјетске банке за југоисточну Европу Елен Голдштајн истакла је да снажнији раст почиње да има позитиван утицај на сиромаштво и незапосленост у регији.
"Иако је стопа незапослености остала висока, на око 25 процената у просјеку, ове су године стопе незапослености смањене у пет, од укупно шест земаља Југоисточне Европе", навела је она. Глобалне економске околности не иду у прилог експанзији, наводи се у извјештају, али за мале економије, попут ових у Југоисточној Европи, интерне реформе могу стимулисати снажнији извозно оријентисани раст, чак и у приликама глобалног успоравања.
"У земљама са снажним реформским програмом долази до повећања инвестиција које су у првој половини године постале солидан покретач раста. Приватне инвестиције су снажно допринијеле расту у Србији и Албанији, а фискални дефицити и јавни дуг су смањени као одговор на реформе у овим земљама", каже Катја Вострокнутова, водећи економиста Свјетске банке и један од аутора овог извјештаја.
Просјечни фискални дефицит у регији је смањен са 3,6 процената у 2015. на 3,3 процента у овој години. Овим просјеком су, наводи се у извјештају, замаскиране значајне варијације између земаља, гдје јавни дуг расте у оним земљама у којима су фискални рачуни били пренапрегнути због велике јавне потрошње.
Извјештај закључује да регија наставља раст без обзира на тешке прилике у Европи и свијету, а да би раст био одржан потребне су даље реформе у сврху очувања макроекономске стабилности, стимулације активности приватног сектора, јачања ефективности јавног сектора и изградње отпорности на спољне шокове.
Lijepe vijesti. Industrija radi. Realni sektor raste.
Nervoza se sa punim pravom širi među budžetlijama jer tamo neminovno slijede smanjivanja prava, plata i broja zaposlenih. Srpska je na tom polju napravila najveći iskorak u čitavom regonu… korak u pogrešnom smjeru. Naša izdvajanja za plate prosvjetarima, medicinarima, odbornicima, poslanicima, zaposlenima u javnoj upravi i javnim preduzećima su najmanje udvostručena u zadnjih 10 godina. U narednih 10 godina treba to smanjiti a izdvajanje za plate u realnom sektoru će neminovno porasti. Nadam se udvostručiti što preko porasta nivoa plata, što preko porasta broja zaposlenih.
Ako imate djecu koja se upisuju na fakultete – zaboravite na budžetlijska radna mjesta. Tamo mjesta biti neće.
И овај је вјероватно дао велики допринос економском расту, отворио пут запослености и смањењу сиромаштва…,
Јесте да је текст од омраженог издајника Васковића, али
све је именом и презименом и такастивно наведено + и сликама нацртано:
Trgovci na veliko: Doktor Reljić/Mister Bager i Ilfad Ćiban zvani Gudra
piše: Slobodan Vasković
Pratim pažljivo kampanju; Jedan od najinteresantnijih kandidata svakako je Dr Radenko Reljić, kojeg je SNSD nominovao za načelnika Dubice.
Reljić nije interesantna samo zato što je sluga opskurnog Papka Darka Banjca, šefa DNS-a, koji maksimalno uništava SNSD, čiji je Reljić član.
Reljić je interesantan i zbog voznog parka vrijednog, bezmalo, milion maraka i činjenice da ne zna da objasni otkud mu toliki novac za skupocjene automobile.
Posebno nema pojma kako da objasni otkud mu novac za supervrijednu kuću/vilu i još nekoliko velikih stanova. Plus stanovi za “kućne ljubimce”.
Reljić je najinteresantniji, jer je htio da kupi Bager. I da taj Bager koristi u svom dvorištu. I nigdje drugo.
Bilo bi zaista bitno saznati šta Reljić ima u dvorištu da mu je potreban Bager da to zatrpa?!
Očito je da sve što se njega tiče ne može stati pod tepih. Već bi Reljić najrađe da sve strpa pod crnu zemlju; Zaboravljajući onu – U Cara Trojana Kozje Uši! A u Doktora Reljića Bager.
Priča o Bageru za Kućnu upotrebu teče ovako: Pošao Dr Reljić 19.10. 2004. godine da kupi Bager. I ponio sa sobom 36.000 Evra keša, jer Bager nije jeftin.
Reljić je, prema dokumentima, otišao sa svim tim parama u Bosansku Krupu i našao se sa ljudima od povjerenja Rame Brkića.
Ramo Brkić, nekadašnji Komesar policije Unsko-sanskog kantona, je u novembru prošle godine pravosnažno presuđen na 11 godina zatvora zbog organizovanog kriminala i trgovine narkoticima.
Ramo Brkić je početkom marta ove godine pobjegao iz BiH, kako ne bi otišao na robiju. Brkić nije pobjegao Bagerom, već avionom.
Vratimo se bageru.
Dr Reljić se u Bosanskoj Krupi našao sa Adilom Bajrićem, Ilfadom Hodžićem zvanim Ćiban i Merimom Handuković.
Ćiban je posebno interesantan, jer ima osebujnu mafijašku karijeru i jedan je od najpovjerljivijih ljudi Rame Brkića. I često je hapšen zbog trovine narkoticima – Ćiban “valja” sve, od skanka do teških opojnih droga.
Primjera radi, Ćiban je u Beču dobio tri i po godine robije zbog trgovine drogom, a u BiH nekoliko godina.
Izgleda da Ćiban “valja” i Bagere, čim je Dr Reljić bio sa njim u poslovnim vezama.
Ćiban je iz Bosanske Krupe.
U Bosanskoj Krupi Dr Reljić je došao u sukob sa prodavcima “Bagera”, koji su mu “oteli” svih 36.000 Evra.
Nije poznato da li nisu mogli da se dogovore oko kašike, viljuške ili boje “Bagera” (Valjda je kupac inistirao na Bijelom bageru).
Ili oko toga da li su novčanice koje je DR Reljić donio bile falsifikovane?
Ili je, pak, kusur koji su Ćiban&Co htjeli da vrate Dr Reljiću bio falsifikovan?!
Tek, u cijeloj priči mnogo je falsifikovanih evra, a i previše je narkodilera, što nije baš dobro za reputaciju uvaženog Dr!!!
Uvaženi Dr Reljić, nakon što je “oslobođen” 36.000 Evra, “otimačinu” nije prijavio u Bosanskoj Krupi, već se vratio u Dubicu. I tu prijavio da mu je Ćiban, zajedno sa pomenutim licima, oduzeo 36.000 Evra.
Na pitanje šta je radio sa tolikim parama u Bosanskoj Krupi, Dr Reljić je odgovorio: ”Išao sam da kupim Bager”!
Na pitanje šta će njemu Bager kada je ljekar, Dr Reljić je odgovorio: “Treba mi za rad po mom dvorištu”!
Dalje zaključujte sami.
Doktor Reljić Mister milioner: Najbržim Audijem R8 od „ugroženih“(20.06.2016.)
ex-1978,27.09.2016. 13:35:13i
Statistika naša dika što poželiš to naslika.
Gdje ti vidiš privredni rast??U mom selu otvoren još jedan bingo 200 ljudi zaposleno isto toliko malih ugašeno neki dan ušo u granap a on prazan u njemu gazda kog znam i nešto siće
„Šta je ovo“
„zatvaram ne može se opstati“
Nekad imo 20 i nešto radnika i koliko je takvih??
Ovo za budžetlije iz tvojih usta u božije uši ali čisto sumnjam nema potrebnih pretpostavki jbg ko je god na vlasti budžetska govna glasaju za njega i ko god bude vlast njih neće otpuštati dok ne crkne i zadnji privrednik. Druga je priča i da žele ojačati privredu, a ne žele, koliko su za to sposobni i koliko zaista imamo kadrova za takvo nešto zadnji kadrovi koji su nekad nešto u životu napravili polako ali sigurno odlaze u penziju i u grob a nove ne stvaramo, nikad nisam bio na ETF BL i ne znam šta se tamo radi a svo ostalo naše školstvo je go kurac na biciklu
@ mica trofrtaljka,27.09.2016. 16:32:04
Maloprodaja bilježi stabilne stope rasta. Mali trgovci teško podnose kokurenciju – to je tačno. Ali tačno je i to da Bingo bilježi stope rasta od 20-30 pa i 50% godišnje.
Kada se sve to sabere rezultat je da u odnosu na 2010. godinu naši maloprodajni objekti imaju rast od 60%. U odnosu na prošlu godinu rast je veći od 6%.
Brži rast od trgovine imaju u turizmu. Stope rasta u odnosu na prošlu godinu su dvocifrene. Broj noćenja je već početkom avgusta ove godine dostigao i prestigao rezultate za čitavu 2010. godinu. Postoji ogroman prostor za legalizaciju, to jest za uvođenje sivih u legalne tokove u turizmu i ugostiteljstvu. U Srbiji su počeli da legalizuju i svadbe i naplaćuju PDV. To i nama slijedi.
ex-1978,28.09.2016. 07:55:47
Da još jednom ponovim pošto očigledno čitaš samo što ti odgovara:
Statistika naša dika što poželiš to naslika.
Rast u maloprodaji možda i jest 60% ali da bi taj rast imao realnu osnovu morali bi i bruto proizvod podići za toliko da bi imali čime kupiti robu.Prevedeno na srpski budžetlije su nas zadužile i to proćerale kroz guzicu i na taj način digli maloprodaju a ko će vraćati troškove njihove bahatosti viđećemo.
Što se tiče turizma to je tek šuplja. Na nivou srpske Trebinje je turističko mjesto pa su se pohvalili sa 45000 noćenja odnosno 2 po stanovniku a oni kukavci što prodaju suvernire u parku kukaju po svim portalima i mole prolaznike da im pokažu kako izgleda konvertibilna marka na srpskom dvaput ništa je opet ništa. Druga je priča koliko je turizam profitabilan jer recimo Švajcarska je turistička velesila pa opet imaju samo 10% BDP od turizma Hrvatska isto ali hbg 10 mjeseci su hoteli prazni tako da od mrskih komunista na ovamo još nisu podigli pošten hotel.
Ova o svadbama u Srbiji je tek šuplja.Do sad su gazde potkradale državu pa su imale para za novi salon auto i švalerku mlađu od 20 god a sad će gazda imati stari svadbeni salon a neki balavac iz SNS/SNSD/DPS nova kola i švalerku a proizvod se neće povećati ni za marku.
Ove godine je proizvodnja porasla samo u energetici zbog stanara ali to je prvi put poslije rata a i tu će se država i narod slabo ovajditi 1000 zaposlenih x 1500KM bruto(mada sumnjam da će biti toliko) x 12=18 000 000 a ostalo mož da bude a ne mora da bidne jer je Hamoviću lakše dati sekti 10 % solarno
U Srbiji su počeli da legalizuju i svadbe i naplaćuju PDV. To i nama slijedi.
————————————-
Почеће да се уводе ПДВ и на рођење дјетета, и на брак и на зрак…, али сигурно неће се нико ни почешати нпр. да прочешља ко увози и дистрибуише, ко контролише којекакве препарате за разно разна „чудеса“.
Ко нам трује и убија омладину?
У Бањалуци је прије два дана сахрањена прекрасна 17-годишња дјевојчица. Напрасно је умрла у року неколико часова. Дијете потпуно здраво, из честите и радне породице.
Вирус напао срце, садржан у некаквим таблетама за мршављење. Дјевојчица није ни имала изразитих проблема са килограмима, добар ученик у школи, све на свом мјесту, али…,
Ко нам трује и убија омладину?
ПС.
Далеко било да ово износим у било каквој вези са политиком. Ово је туга за све! x-(x-(:(:(
Vidim da ste se uhvatili svadbi. U pitanju je prava djelatnost i ozbiljan biznis koji je za sada van dometa poreskih organa. Šatori, pečenjare, konobari, svadbeni saloni, muzičari, cvijeće i ukrasi i sve ono što se tamo pojede i popije prolazi bez fiskalnih ili bilo kakvih drugih računa. Slično je i sa saborima/zborovima/vašarima. Za očekivati je da će se i tu zavesti red i fiskalizacija u narednih nekoliko godina.
@ mica trofrtaljka,28.09.2016. 09:10:55
Izvoz el. energije je u 2016. smanjen u odnosu na 2015. i to za više od 10 miliona evra. I pored toga, ostali sektori su povećali izvoz Srpske za više od 70 miliona evra. Rast izvoza je veći od 8%, pad uvoza je veći od 2%.
Efekat izvoza el. energije iz Stanara će se pokazati tek u prvoj polovini 2017. Značajno će pogurati izvoz. Godišnja proizvodnja od 2 miliona MWh bi trebalo da donese 50-60 miliona evra prihoda.