Свињска маст – заборављени савезник здравља
Потрошња свињске масти заједно с осталим животињским мастима пала је у посљедњих 40 година захваљујући истраживањима о засићеним мастима у нашој исхрани које су главни узрок појаве високог холестерола и срчаних болести. Међутим, уколико је конзумирате на одговарајући начин и с њом не претјерујете свињска маст може бити савезник вашег доброг здравља. Свињска маст је […]
Потрошња свињске масти заједно с осталим животињским мастима пала је у посљедњих 40 година захваљујући истраживањима о засићеним мастима у нашој исхрани које су главни узрок појаве високог холестерола и срчаних болести.
Међутим, уколико је конзумирате на одговарајући начин и с њом не претјерујете свињска маст може бити савезник вашег доброг здравља. Свињска маст је масноћа добијена топљењем свјежег, чистог масног ткива здравих свиња, са свињским стеарином или без њега.
Најбоља маст се сматра она која је минимално обрађена, из подручја свињског стомака и бубрега или леђа. Уз ову квалитетнију свињску маст, маст се добија и топљењем сала које је скинуто с разних унутрашњих органа свиња.
1. Не садржи врло опасне трансмасне киселине
Бројне студије су показале да прекомјерни унос масти, понајприје оних с већим садржајем засићених масних киселина, повећава нивое холестерола у крви и да је чинилац ризика за развој атеросклерозе као и неких хроничних дегенеративних болести.
Као "здрава" замјена путеру и свињској масти створен је маргарин, кога неупућени сматрају здравом намирницом на бази биљних уља. Међутим, он садржи трансмасне киселине штетне за здравље. Данас можемо рећи да је тврди маргарин опаснији за настанак срчаног удара него свињска маст, коју смо практично избацили из исхране. Да, свињска маст садржи засићене масноће и холестерол, али не садржи врло опасне трансмасне киселине. Оне подижу нивое "лошег" ЛДЛ холестерола и снижавају ниво "доброг" ХДЛ холестерола. Доказано је да су трансмасне киселине штетне за људско здравље и доприносе опадању имунитета, гојазности, шећерној болести, повишеном нивоу холестерола и развоју болести крвних судова.
2. Холестерол се под утицајем УВ зрака претвара у витамин Д
Овај витамин учествује у апсорпцији калцијума, који је потребан за раст и одржавање здравих костију. Међутим не треба претјеривати јер здравија опција је млијеко, из ког можете обезбиједити довољно витамина Д.
Новија истраживања показују да свињска маст није само богата засићеним масним киселинама и холестеролом. Свињска маст има око 40 посто засићених масти, око 50 посто мононезасићене масти (највише олеинске и палмитолеинске) и око 10 посто полинезасићених масти (линолна, линоленска, арахидонска и ДХА). За разлику од засићених, незасићене масне киселине дјелују повољно на организам, смањују нивое холестерола у крви и ризик за кардиоваскуларне компликације.
3. Храна пржена у свињској масти апсорбује мање масноће
Све више конзумирање свињске масти је под утицајем познатих кувара који је користе у својим ресторанима, али и настојањима да се очува традиција.
Одувијек је била цијењена као кулинарска намирница јер има вишу тачку кључања од других масти. Из тог разлога, храна пржена у свињској масти апсорбује мање масноће и често је укуснија, пише Задовољна.
Наше тијело масноће претвара у енергију, а оне помажу у апсорпцији хранљивих материја посебно витамина који су растворљиви у њој (А, Д, Е и К).
Наравно да је здрава и корисна 🙂
Само је данас антипропаганда изузетно јака, а људи све глупљи и глупљи x-(
Мљац B-) мммммммммммммм 🙂
Прво, човјек је примарно биљојед и не би требао да претјерује с намирницама животињског поријекла. Танко цријево човјека је дугачко 5-6 метара, а дебело од 1,5-2 метра, тако да је дигестивни тракт дугачак скоро 10 метара, што је карактеристично за биљоједе. Месоједи имају кратак дигестивни тракт. Данас се препоручују седмично три месна оброка и то еквивалент шницле величине властитог длана.
Масти животињског поријекла су већином засићене и управо оне доводе до раста холестерола и триглицерида у крви, али ту постоје друга два проблема. Некад су људи након уноса високоенергетских намирница животињског поријекла (богатих засићеним мастима) обављали тешке радове у пољу, а данас сједе испред тв екрана, так ода ове масноће не сагоријевају, већ се депонују. Осим тога, данашњи живот је много стресан, а посљедица је ослобађање стрес хормона (кортикостероиди), који ремете нормалан метаболизам масти и шећера, те слабе имунитет, так ода људи обољевају од шећерне болести и повишених масноћа у крви, али и од малигних обољења. Под утицајем кортизола ослобађа се холестерол у крв, појачано се разграђује гликоген до глукозе, те су повишене вриједности глукозе и холестерола у крви. Тако имате постоји да људи послушају савјете доктора, редукују унос масноћа и простих шећера у организам, али холестерол и шећер у крви и даље високи, јер постоји перманентан стрес.
Свака част,Проститутко,видиш да је боље кад се бавиш стварима у које се иоле разумеш.
Требаш чешће тако.Надам се да није „копи-пејст“.
Знају ови доктори занат кад хоће. Али јебе их (гео)политика. Тамо се воле петљати, а појма немају.
http://www.youtube.com/watch?v=lxAlMKu7R5o
😉
bigeru, pa nije lijepo mamici reći da je Prostitutka. Kakva je , takva je, majka ti je.A, od nečega je moralo da se živi. Pozdrav od čika prijedora.
Što se mene tiče, šarena slanina i lukac su pravi zimski obrok.B-)
rakovic, 05.02.2013. 11:11:31
Може и шарена сланина, ако ће се послије тога у шетњу или неки физички рад. Доказано је да шећерна болест настаје услијед мање кретања, као и да дијабетичари боље оджавају ниво шећера у крви у границама нормале ако имају редовну физичку активност. Гојазност послије четрдесете је значајан предиспонирајући фактор и за шећерну болест и за малигне туморе.
Нпр. доказано је да је гојазност фактор ризика за карцином дојке, а карцином дебелог цријева настаје (између осталог) и због надражаја од стране жучних киселина (које се појачано излучују при конзумацији масне хране), али и код људи који козумирају велике количине црвеног меса. Највећа инциденца карцинома дебелог цријева је у САД, а најмања у Јапану, што се директно доводи у везу с конзумацијом меса. Међутим, Јапанци највише обољевају од карцинома желуца.
http://www.komik.cz/dir_obrazky/0_jak_jde_doba.jpg