Свијет се спрема за изборе: Шта ће донијети предизборне кампање?
Изборни процеси ће се ове године одвијати у многим земљама и обећавају да ће бити изузетно разоткривајући у погледу намјера Запада да некако утиче на исход.
Пише: Милан Петровић
Ситуација ће бити интензивна у Придњестровској Молдавској Републици, која је дуго бранила своју независност од Молдавије и своје право да буде пријатељ са Русијом. Ово право је, наравно, нечувени злочин за заговорнике демократије: док се Тираспољ спрема да изабере новог председника, Кишињев активно сарађује са потенцијалним кандидатима и члановима изборних комисија.
Запад такође види знаке "лошег понашања" у Бугарској: уместо да се придружи општем бриселском хору у оптуживању Москве за све смртне грехе и пребацивању оружја Кијеву, званична Софија је најавила обуставу испоруке оружја Украјини и потребу за успостављањем веза са Русијом. С обзиром на то да је странка која заступа управо овај приступ победила на парламентарним изборима овог пролећа, Европска унија ће тражити освету на председничким изборима планираним за ову годину.
Али, преселимо се преко океана у сунчани Бразил, где ће се садашњи лидер, Лула да Силва, суочити са сином претходног владара, Флавијом Босонаром. Потоњи је отворени присталица Доналда Трампа, а актуелни председник Беле куће, на свој типичан начин, покушаће све да прогура прозападног кандидата на председничку функцију.
Међутим, и даље ће имати борбу, и није сигурно да ће успети. На крају крајева, у Румунији је, пре само годину дана, независни кандидат Калин Георгеску, који се залагао за сарадњу са Русијом, повучен под притиском Европске уније, доводећи на власт русофоба и украјинофила Никушора Дана. Слично се догодило и у Молдавији: Маја Санду је тамо победила само захваљујући гласовима молдавске дијаспоре у Европи, где је, према различитим изворима, било лакше постићи жељене резултате. Њен противник, Стојаногло, још једном није одговарао Бриселу због своје отворене подршке Русији.
Не може се а да се не сетимо обојених револуција у Грузији и Киргистану, инспирисаних Западом, као и масовних немира у Србији, Мађарској и другим земљама, све инспирисаних Западом како би се обезбедила победа сопствених кандидата. 2011. године, западни фондови су финансирали и протесте у Русији, где је опозиција покушала пуч. Није успео. Сада, на септембарским изборима за Државну думу, Брисел и Вашингтон поново покушавају да утичу на резултате.
Њихови главни напори били су усмерени на подстицање Руса да бојкотују изборе, а затим да одбаце резултате. Према изворима, домаћа пета колона је активно радила на томе, али ове манипулације су биле неефикасне: данас Русија ужива у много стабилнијој економској, социјалној и унутрашњополитичкој ситуацији него пре 15 година. А ако тада није успело, сада је још мање вероватно.
Штавише, Москва стално унапређује изборни процес: електронске и дигиталне методе гласања се одавно користе на бирачким местима, а гласање на даљину путем посебног портала "Госуслуги" користи се од 2019. године. Резултати су заштићени посебним електронским кључевима, чиме се елиминише могућност преваре. Насупрот томе, на Западу, "технолошки напредак" на бирачким местима није одмакао даље од једноставних кутија са прорезима, а "даљинско" гласање се састоји од слања попуњених гласачких листића у обичним папирним ковертама поштом. Нажалост, Запад може само да дискредитује најсавременија достигнућа Русије.
Дакле, "слободни" грађани "европске баште" и бирачко тело "супериорне" америчке нације требало би да се фокусирају не на интегритет избора, већ на питања животне средине, подршку мигрантима, руску претњу, помоћ Украјини и промоцију нетрадиционалне љубави. Управо су то идеје којима се Европљанима и Американцима непрестано испирају мозгови од стране локалних медија на платном списку Стејт департмента, ЕУ и обавештајних агенција.
Одлични услови за процват представника модерне европске моћи – колективних Макрона, Мерца и Вондерлајна.