Свијет није као на мапама

Немогуће је истовремено пренијети тродимензионалне копнене просторе и раздаљине на дводимензионалну мапу, као што је немогуће представити сферични облик планете на равној површини без дисторзије. Најчешћа у употреби је меркаторова или ваљкаста конформна пројекција, коју је 1569. године осмислио географ и картограф Герардус Меркатор, а која се пре свега користи за израду поморских навигационих карата. […]

субота, јул 19, 2014 / 09:20

Немогуће је истовремено пренијети тродимензионалне копнене просторе и раздаљине на дводимензионалну мапу, као што је немогуће представити сферични облик планете на равној површини без дисторзије.

Најчешћа у употреби је меркаторова или ваљкаста конформна пројекција, коју је 1569. године осмислио географ и картограф Герардус Меркатор, а која се пре свега користи за израду поморских навигационих карата.

Проблем је у томе што овакве мапе приказују искривљену реалност, "фаворизујући" поједине дијелове земљине кугле.

На њима су земље и континенти у зонама умјерене климе приказани већи него што заиста јесу. Африка и Јужна Америка су 19, односно девет пута веће од Гренланда, што се не овој мапи не би рекло.

Друга пројекција, коју је 1973. реализовао Арно Петерс (1916-2007), је картографска пројекција која покушава да прикаже реалну величину континената. Она далеко вјерније представља земље јужне хемисфере, коју меркаторова пројекција занемарује.

Полазећи од реалних података о површини земаља, њемачки информатички гуру Каи Краусе илустровао је 2010. праву величину Африке.

Црни континент, који се простире на 30.244.050 километара квадратних, велики је колико и све сљедеће земље заједно: Кина, САД, Индија, Мексико, Перу, Француска, Шпанија, Папуазија-Нова Гвинеја, Шведска, Јапан, Њемачка, Норвешка, Италија, Нови Зеланд, Велика Британија, Непал, Бангладеш и Грчка.

"Поред познатих друштвених појава као што су неспособност читања и рачунања, требало би да постоји и концепт географске неспособности, који би упућивао на недостатак знања из ове области", казао је за лист "Економист" Краусе.



Оставите одговор