Свијет је на ивици Шестог великог изумирања

Биљне и животињске врсте изумиру 1.000 пута брже него што је то био случај пре појаве људи, а свет је на ивици Шестог великог изумирања врста, тврди нова студија.

Истраживачи су посматрали брзину изумирања у прошлости и садашњости и закључили да је у прошлости она била знатно мања него што се то мислило. Врсте данас нестају са лица Земље 10 пута брже него што су биолози вјеровали, изјавио је вођа студије биолог Стјуарт Пим са Универзитета Дјук.

„Налазимо се на ивици Шестог великог изумирања. Да ли ћемо га избјећи или не зависи искључиво од нас“, тврди Пим.

Овај рад сматра се кључном студијом од стране других стручњака који се слажу са његовим закључком.

Пимова студија фокусирала се на брзину а не на број врста која нестају и дошла до годишњег броја изумирања врста, од укупно њих милион.

Пим је 1995. године открио да је брзина изумирања износила 1 прије доласка људи, али након његове студије, он и колеге су закључили да је она износила 0.1.

Бројни фактори утичу на убрзани нестанак врста, али се на првом мјесту налази губитак станишта. Биљне и животињске врсте не успијевају да пронађу ново станиште с обзиром на ширење људске популације.

Велики дио флоре и фауне до сада је био уништен пет пута, а ти нестанци су скоро увијек били у вези са ударом великих метеора. Прије отприлике 66 милиона година једно тако истребљење збрисало је диносаурусе и три од четири врсте на Земљи.

Прије 252 милиона година Велико изумирање довело је до нестанка 90 одсто свих свјетских биљних и животињских врста.