Свијест против рачунара: Људи ипак могу да контролишу подсвијест

Човјек се ипак пита за сопствене поступке и може, у извјесној мјери, да утиче на своје понашање, упркос наредбама мозга – тврде научници.

До сада је важила теорија према којој мождани процеси стварају "наредбе" које човјек само испуњава.

Научници су осамдесетих година прошлог вијека проучавали карактер можданих процеса код испитаника током свјесног одлучивања.

Тада се показало да свјесне одлуке, заправо, покрећу несвјесни мождани процеси, а не људска свијест.

Таласи мождане активности, тзв. "потенцијал спремности", могу бити забиљежени чак и прије него што је испитаник донио свјесну одлуку, закључили су научници.

Постојање таквих припремних можданих процеса сматрало се доказом детерминизма, према коме је слободна воља само илузија.

Међутим, тим научника из "Бернештајн" болнице, уз сарадњу са Техничким универзитетом у Берлину, поново се позабавио овим проблемом.

Служећи се најмодернијим техникама мјерења и компјутерским анимацијама, научници су сада тестирали способност људи да зауставе планиране покрете када се "потенцијал спремности" за неки покрет активира.

Циљ истраживања био је да се напокон разјасни да ли присутност раних можданих таласа значи да је свако даље људско одлучивање тек аутоматско, односно да није под свјесном контролом, наводе научници.

Кључно питање гласи: "Може ли нека особа опозвати одлуку која је већ послата из мозга?"

Научници су зато тражили од испитаника да "изађу на ментални двобој" са посебним компјутером да би пратили њихове мождане таласе током те психо-игрице, служећи се електроенцефалографом /ЕЕГ/.

Компјутер је имао задатак да предвиди када ће се испитаник, на примјер, помаћи.

Манипулцијом, уз помоћ ЕЕГ-а, компјутер је знао, на основу читања можданих таласа, када ће се играч покренути. Испитаници су требали да покажу да могу да занемаре или одложе наредбу мозга.

Способност испитаника да избјегну могућност предвиђања њихове радње на основу можданих процеса доказ је да могу задржати контролу над својим поступцима много дуже него што се сматрало.

Одлуке неке особе нису у власти несвјесних и раних можданих таласа. Особа се може активно умијешати у процес одлучивања и прекинути покрет, показао је експеримент.

Прије су људи наводили припремне мождане сигнале као доказе против слободне воље. Међутим, најновије истраживање показује да је слобода много мање ограничена него што се сматрало.

Ипак, наводе научници, у процесу одлучивања постоји нешто што се зове "тачка без повратка" након које опозив наредбе из можданих таласа није више могућ.