Сви би у Њемачку, само Нијемци из ње одлазе

Како је недавно објавио Савезни завод за истраживање становништва, у једној својој студији, из Њемачке се сваке године просјечно исели 180.000 Нијемаца, а укупно је у протеклих десет година 1,8 милиона Нијемаца напустило земљу. Углавном одлазе млади и висококвалификовани, факултетски образовани, стручњаци и студенти апсолвенти са вишом образовном квалификацијом.

У просјеку су исељеници стари 36 година, десет година млађи од њемачког просека; три четвртине њих су факултетски образовани, мада у самој Њемачкој факултетски образовани чине само око четвртине становништва. Већина их одлази у Швајцарску, па онда у САД, Аустрију и Велику Британију. Готово увијек наводе да зарађују значајно више у својој новоодабраној домовини.

Просјечан број повратника у последњих десет година био је нешто мање од 130.000 годишње, што значи да Немачка сваке године изгуби један осредњи град од 50.000 људи.

Исељавање је драматичан развој догађаја који доноси не само демографске губитке, већ и привредне. Минхенски "Ифо институт" израчунао је то прије више од деценије: Ако млади, висококвалификовани људи оду у иностранство, шира заједница неће изгубити само средства за школовања и обуке које је већ уложила у њих, већ и приход од пореза и доприноса за здравствено и пензијско осигурање који би они плаћали у будућности.

Критичари стања у Њемачкој указују да се стално говори о "мањку квалификованих радника", а да се ништа није чинило да се задрже млади који су се школовали у својој земљи и да се спријечи њихово исељавање. Указује се на то да Њемачку исто тако избјегавају високо квалификовани странци. Додају да су праве усељеничке замље оне које привлаче најбоље кадрове из читавог свијета, а не оне које привлаче усељенике који долазе због социјалне заштите.